Vensan Lika (Vincent Lucas) poznati i talentovani flautista iz Francuske izvodi muziku našeg akademika Ivana Jevtića i francuskih kompozitora na koncertu kamerne muzike 2. marta sa početkom u 20 časova, na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. „Put kojim su prošle partiture koje ovde izvodi flautista Vensan Lika dovoljan je da se sažme ono što odlikuje kompozitora, čiji stil je konstantan i afirmisan.
Naime, delo Ivana Jevtića je ostalo verno jednom skupu postupaka: „otvorene“ forme, sastavljene od uzastopnih sekvenci sa naglašenim suprotnostima koje se prikazuju kao unutrašnja napredovanja u koja nas on potapa, višeslojna tematika, korišćenje melodija i motiva koje transformiše, sklonost ka određenim intervalima, ka ponavljanju, ritmički motivi pozajmljeni iz folklorne muzike, otvoreni harmonski kolorizam koji stavlja jedno kraj drugog modalnost, reference na tonalnost-atonalnost, prisustvo pedalnih tonova. To sve doprinosi tome da postajemo slušaoci muzike u kojoj sve izgleda spontano izraženo kroz precizno i efikasno instrumentalno pisanje“, piše Silvi Nisefor (Sylvie Nicephor) povodom objavljivanja diska istoimenog naslova u Parizu na proleće 2017. godine. Na koncertu će pored gosta iz Francuske nastupiti i pijanistkinja Natalija Mladenović, uz Umetnički ansambl Ministarstva odbrane Stanislav Binički. Diriguje maestro Stanko Jovanović.
Ivan Jevtić, srpski kompozitor rođen 1947, veoma rano pokazuje naklonost ka izvornoj narodnoj muzici, kojom će hraniti svoja dela, potpuno veran estetskoj liniji kojom su se kretali kompozitori iz naše zemlje počevši od 19. veka. On uspeva da spoji srpsku tradiciju sa uticajima velikih klasičnih majstora 20. veka: Stravinskim, Prokofjevom, Šostakovičem, Debisijem, Ravelom, svojim učiteljem Mesijanom. Od svog dolaska u Pariz 1973. godine uključuje se u velike tokove savremene muzike... prema kojima će namerno odlučiti da sačuva određenu distancu. Njegovo prisustvo u francuskoj prestonici mu naročito omogućuje da uspostavi čvrste veze sa čuvenim instrumentalnim solistima, za koje će napisati prilagođena i vredna dela. Njegov odnos poverenja sa izvođačima dorpineće izradi čitavog korpusa dela u kojima pušta mašti na volju, oslanjajući se istovremeno na postupke akademskog pisanja, stečene u domovini. Iako duvački i naročito limeni instrumenti zauzimaju važno mesto u njegovom stvaralaštvu, on je kompozitor koji piše i za flautu.
Ivan Jevtić je uvek povezivao svoje kompozicije sa svojim ličnim životom. Iz tog razloga su prijatelji, izvođači ili naručioci ostali glavni izvor inspiracija njegovih partitura: flautista Maksans Larije za „Prvi koncert za flautu, gudački orkestar i klavir “ (1975), koji ovde slušamo u njegovoj novoj verziji (2016), flautistkinja Ana Bogdanović za delo „Za Anu B...“ (1986), flautista Ljubiša Jovanović i violončelistkinja Sandra Belić za „Musica per due“ (1989), flautistkinja Irena Grafenauer za „Drugi koncert za flautu i gudački orkestar“ (1999), gde kompozitor naglašava podsticajnu i inspirativnu ulogu ove velike umetnice i flautista Vensan Lika za veoma virtuoznu „Sonatu za flautu i klavir“ (2016), prepravljenu verziju „Sonate za flautu i harfu“ koja je specijalno poručena za „Međunarodni konkurs harfe“ u Arlu 1997. godine. Njegova muzika takođe odražava njegovo emotivno stanje. Komponovan u teškim materijalnim i ličnim uslovima, prvi koncert je trebalo da bude „oživljavajući“, kao neka vrsta protivotrova za bol. Isto važi i za poslednji stav drugog koncerta, komponovanog u Brazilu, koji koristi zanosne ritmove brazilske narodne muzike: on predstavlja nadu, život koji se ponovo rađa posle patnji i smrti.
Vensan Lika (Vincent Lucas, 1967, Francuska) je prvi flautista čuvenog Orchestre de Paris. Sa 17 godina postao je prvi francuski flautista koji je pobedio na međunarodnom konkursu Concertino Praga, a sa samo 14 godina primljen je na Pariski konzervatorijum, kao najbolji kandidat. Nakon pet godina u Orchestre du Capitole de Toulouse, Lika se pridružio Berlinskoj filharmoniji, jednom od najprestižnijih orkestara u svetu. Paralelno sa ovim aktivnostima, puno vremena posvećuje pedagoškim aktivnostima i održava brojne majstorske kurseve u Francuskoj i širom Evrope i sveta. Godine 1995, postao je Asistent profesor na Pariskom konzervatorijumu, a 1999. godine profesor na CRP de Paris. U različitim kamernim sastavima često sarađuje sa muzičarima kao što su Radek Baborak, Kristof Ajšenbah, Mari Pjer Langlame, Kristijan Ivaldi, Erik Le Saž, Pol Mejer, Brižit Enžerer, Svetlin Rusev i drugi. Takođe redovno nastupa sa duvačkim kvintetom Orchestre de Paris. Često nastupa kao solista sa orkestrima u Francuskoj i inostranstvu. Snimio je nekoliko kompakt diskova muzike Sen-Sansa, Pulenka, Fransea, Gubera i Debisija, za Indésens Records.
Pijanistkinja Natalija Mladenović je počela da uči klavir u rodnoj Samari (Rusija). Od 11 godine pohađala je Centralnu specijalnu muzičku školu pri Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi, a sa 17 godina je primljena na sam Konzervatorijum gde je studirala u klasama Larise Djedove i Jevgenija Malinjina. Diplomu magistra, sa posebnim pohvalama i zvanjima koncertnog pijaniste, klavirskog pratioca i profesora klavira, stekla je 1996. Laureat je Konkursa Nikolaj Rubinštajn u Parizu. Natalija Mladenović već dve decenije živi u Beogradu i sada radi na katedri za gudačke instrumente Fakulteta muzičke umetnosti.
