Ovog petka, 21. avgusta od 20 časova, u nastavku serijala besplatnih koncerata na Zidiću, publika će imati priliku da na Platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine Beograda čuje pančevački sastav El Buzz. Nastali su 2007. godine, sa željom da izvode muziku koja će biti moderna, ali utemeljena u retro zvuku. Ivan Pavlov (vokal, akustična gitara) jedan od osnivača ovog benda, ističe da se El Buzz deklariše kao rokenrol bend, da bi pojednostavili stvari: "Mnogi se opterećuju žanrovima, ja bih najradije rekao da smo mi El Buzz i to je to, ko voli, nek' izvoli...

Na nas je uticalo mnogo različite muzike, ali manje-više to je sve rokenrol. Ima dosta retro uticaja, klasičnog popa šezdesetih, alternativnog roka, ritma i bluza, ali i plesne muzike, nju vejva, panka... Kris (Chris Danger, električna gitara i vokal, suosnivač benda), na primer, smatra da je i tehno rokenrol :) Ja u šali kažem kako nam je prvi album bio rok-pop, a drugi će biti pop-rok. Sve je to u suštini nebitno, bitno je da pesme budu dobre i da ne budemo dosadni. Ništa gore od dosadnog benda."

Godine 2013. im izlazi singl ''Nemoj da me čekaš/Jean et Marc'', sa spotom za prvu pesmu, gde bend po prvi put peva na srpskom (u spontano nastalom omažu beogradskom talasu ranih osamdesetih) i francuskom jeziku u nastavku, a Ivan kaže da je uvođenje različitih jezika u njihove pesme došlo sasvim prirodno.

"Od početka smo imali želju da se zabavimo i pevamo i na nekim drugim jezicima pored engleskog, koji je ipak na prvom mestu. Čak je naš prvi singl bio na španskom i zvao se ''Viva Fidel'' u kojem na ironičan način pevamo o najvećem diktatoru 20. veka. Ovo što smo 2013. napravili na srpskom je čisto zezanje, bilo nam je simpatično kada smo shvatili da pesma zvuči kao neka novotalasna pankerica u stilu Električnog orgazma, na primer. I to je to. Na kraju smo i spot snimili i ljudi ga mogu naći na Youtubeu. Ova druga, Jean et Marc, je Krisova. Nju je on počeo da piše sa svojom bivšom devojkom, francuskinjom, pa je ostala tako započeta, na kraju tu ideju sam ja zaokružio sa mojom drugaricom koja je završila francuski i ispalo je super. A, priča je zapravo smešna, Žan i Mark su zaljubljeni u Žilijet, nadmeću se oko nje, a ona, kao prava koketa, sve vreme ih zavlači i u stvari je u ljubavi sa nekim Mišelom. Srećom učio sam francuski u gimnaziji, pa sam se nekako snašao s izgovorom :) To smatram našim najvećim eksperimentom do sada, nije nimalo rokenrol. Na kraju, reakcije su bili odlične i svi nas pitaju isto što i vi: Otkud to? Tako, spontano... Možda bude pesama na još nekim drugim jezicima, ko zna...", objašnjava Ivan.

Na pitanje da li postoje nastupi koje priželjkuju, a nisu se još dogodili u karijeri benda El Buzz, Ivan Pavlov odgovara da postoji mnogo bina na kojima bi rado svirali, ali da sve ide svojim tokom: "Mora dosta da se radi na tome. Trenutno bismo najradije da nađemo dobrog menadžera, jer ne možemo sve sami. Treba naći i izdavača za album koji pripremamo, jer ove pesme to zaslužuju, pa da se stvari malo pokrenu na širem planu. Onda će i velike bine doći na red, a ovo je bend koji je za tako nešto."

Interesovalo nas je da čujemo Ivanovo mišljenje o situaciji na muzičkoj sceni kod nas, ali i globalno. On smatra da je domaća scena razvijenija nego ikad: "Valjda zato što danas svako može kod kuće da stvara i to vrlo ozbiljno. Ali, svetska scena, kao i domaća, nema više toliko kvaliteta da ponudi. Samo kvantitet, pa kome se šta svidi. Novac je velikim gazdama najbitniji. Serviraju se gluposti, banalne stvari, tako da nisam generalno oduševljen ni domaćom, ni svetskom scenom. Rokenrol je živ i uvek će biti, samo što je mnogo manje zastupljen u medijima, jer nije više dominantan žanr. Ja uglavnom slušam stare stvari, a tu i tamo naiđem na nešto novo što mi se svidi. Mada, primetio sam, i to novo mi dosadi. Jednostavno nije toliko dobro kao ono staro. To je glavna karakteristika rekao bih - danas sve brzo dosadi, bitno je kako izgleda, da je šareno, da šljašti, kao neki kaleidoskop koji te zaslepi, a usput ide neka bezvezna muzika, koja je tu samo da se isključi mozak. Imamo na novom albumu jednu pesmu o tome, zove se Kaleidoscopic Calypso. Samo da je veselo i šareno. Žao mi je što današnji klinci ne slušaju muziku kao što smo je mi slušali, nego sve po malo, po sistemu - da čujemo refren, pa idemo na sledeću pesmu. O slušanju celih albuma da i ne govorimo...", ističe Pavlov.

Novi album El Buzza bi trebalo da se pojavi do kraja godine, a Ivan se nada da će to biti već tokom jeseni, te da će bend krenuti u promociju i svirati što više. "Novi album adržaće 12 pesama i mnogo smo uzbuđeni, već sada zvuči dosta živo i zarazno :) Međutim, kako smo odabrali da u Srbiji sviramo rokenrol i to na engleskom, to neće, kao ni do sada, biti nimalo lako. Ne bih mnogo o planovima, jer ovde ništa nije sigurno.", iskren je Ivan.

Ćlanovi benda El Buzz nestrpljivi su da zasviraju na Zidiću, a za ovaj letnji serijal besplatnih koncerata Doma omladine Beograda Ivan kaže da su dobra ideja, posebno jer pružaju priliku manje poznatim bendovima da predstave svoj rad. "Šteta što toga nema više, a pogotovo kasnije, tokom jeseni i zime, u nekim zatvorenim prostorima, gde je atmosfera prava koncertna, pa da dođe više ljudi, da čuje nešto novo. Meni je to najtužnije - što ljudi neće da pruže šansu nečem novom, nepoznatom. Uglavnom dolaze na svirke svojih prijatelja i onih velikih bendova. Tako da nema nam druge, moraćemo da postanemo veliki bend!", duhovito zaključuje Ivan.