U utorak, 14. oktobra 2014. u 21:00 u REX-u kultna američka pevačica Marisa Nadler (Marissa) predstaviće svoj aktuelni studijski album "July" (Sacred Bones/Bella Union), ali i pesme iz svih faza karijere koja traje više od decenije. Uz Marissu će nastupiti i Džanel Lepin (Janel Leppin) (violončelo, sint & vokal). Marisa je prošle godine premijerno nastupila u Srbiji, kada je svirala u Studiju M u Novom Sadu. Karte su u pretprodaji po ceni od 1200 dinara u Pinball Wizard Records prodavnici ploča (TC Eurocentar, Makedonska 30) i kafeu Šikarica (Skadarska 22).
Za one koji muziku slušaju "po žanrovima" nije lako opisati kakvu muziku Marisa Nadler stvara. Za neke je ona folk, za druge čista gotika, ima onih koji čuju i kantri-rok, neki drugi se pronađu u bluzu... Ona muziku pravi za sebe, okružena ljudima koje voli i poštuje i tako već desetak godina. Svetu je poklonila šest studijskih albuma, nebrojeno obrada, kompilacija „samo za fanove", saradnji i sa logičnim i neočekivanim izborima umetnika, ali osnovna ideja nije se promenila: Marisa Nadler i dalje sluša svoje srce i pravi muziku koja odoleva svim kategorizacijama, kalupima i žanrovima.
Za mnoge je glas Marise Nadler njeno najjače oružje - taj prepoznatljivi meco-sopran, rođen na ognjištu koje čuvaju Kejt Buš, Elizabet Frejzer i Tori Ejmos može da oživi sve - od najlepših vilinskih fantazija do gotičkih noćnih mora. Za neke muzičke kritičare on je "glas koji ćete pratiti do pakla" ili "falseto koji je prepun tekstura, sa blagim nagoveštajem bola" . Njen glas zaista može da bude sve: nežan kao san, moćan kao udarac, strašan kao bol ili energičan kao ljubav.
Ove godine, u februaru, objavila je svoj šesti album "July", a on nesputano plovi kroz pop kosmos sa jakim šugejz vetrom u jedrima i suncem tradiconalnog folka. Njena poezija je moćna, često brutalna, katarzična i zastrašujuća. Ako može da se opiše jednom rečenicom: Marisa pravi pesme koje su ljudski tople i skroz ogoljene, a u njima ona je ranjiva, ali uvek prkosna. "July" je kosmička sila, a Marisa peva pesme u rasponu od euforije do depresije ljubavnog brodoloma. Za mnoge ovaj album je jednistveno dostignuće, ploča koja definiše karijeru nekog umetnika i koju nije mogla da snimi do sada. Ona nije samo napisala i otpevala ove pesme, ona ih već dugo živi.
Muzička kritika bila je gotovo jednoglasna: The A.V. Club 91/100 - Muzika Marise Nadler se širi svuda oko nas, ali onda nas nešto pritisne u grudima i uvuče se u dušu na svoj eterični način. Pitchfork 81/100 - Uz pomoć producenta Brajana Mektira, pesme se uklapaju prirodno; iznad sinta ili akustične gitare, njen glas uvek zvuči prirodno. All Music Guide 80/100 - Album Marise Nadler je senzualan, provokativan i atraktivan. Sazdan je iz čiste vizije i zrelosti umetnika.
U intervjuu za POP Depresiju iz 2009. godine pred izlazak albuma "Little Hells", Marisa Nadler je pokušala da izabere tri pesme koje bi u svako doba stavila na neku svoju intimnu kompilaciju: Džoni Mičel - "Last Time I Saw Richard" sa albuma "Blue", zatim Nil Jang - "Sugar Mountain" sa kompilacije "Decade" ili trinaestominutna verzija "Cortez The Killer" sa ubitačnim solom na električnoj gitari, pa onda Kejt Buš - "Mother Stands For Comfort", Throwing Muses - "Vicky's Box"... mogla bih ovako satima.
Tu negde, u svetu definisanom pesmama koje su napisali Džoni, Nil, Kejt ili Kristin, nalazi se ceo jedan magičan univerzum u kojem živi, stvara i uživa Marisa Nadler. Taj svet ćemo zajedno da otkrijemo u REX-u 14. oktobra.
