Dunavfest Beograd i Muzička omladina Novog Sada najavljuju umetnički događaj sezone - nastup Kronos kvarteta "1914…I DALJE"/ „BEYOND ZERO”, koji će biti izveden u Sava centru 6. novembra i Srpskom narodnom pozorištu 7. novembra. Ovaj ekskluzivni dogadjaj, za koji je muziku komponovala srpska kompozitorka Aleksandra Vrebalov, a film režirao poznati američki reditelj Bil Morison, imao je svetsku premijeru na Berkliju (SAD) i sa velikim uspehom izveden je na glavnom programu festivala u Edinburgu. Nastupima u našoj zemlji započinje evropska turneja ovog projekta.


Posebna pažnja u ovogodišnjim programima Dunavfesta je posvećena tematici Velikog rata i otuda ideja da se u Srbiju dovede čuveni Kronos kvartet sa umetničkim delom "1914... i dalje"/“Beyond zero”, a koji je pre deceniju imao uspešan nastup u Sava Centru, a pre dve godine u SNP-u. Dogadjaj traje 90 minuta i u prvom delu programa su muzička dela kompozitora  iz perioda Velikog rata, poput Ravela, Stravinskog i Rahmanjinova, dok je drugi  deo dogadjaja posvećen originalnoj muzici  koju je Aleksandra Vrebalov pisala za Kronos kvartet i filmu koji je za ovu priliku režirao poznati američki reditelj Bil Morison.


Po mišljenju Aleksandre Vrebalov za razliku od zvanične istorije koja je često bila sklona romantizaciji i glorifikaciji rata, umetnici su obično bili čuvari zdravog razuma i ukazivali na njegovu brutalnost, razornost i ružnoću. Za mnoge je tokom čitave istorije stvaranje umetnosti u tim uslovima služilo kao mehanizam za preživljavanje, pa i ovaj projekat nosi antiratnu i humanističku poruku.


"Radeći na delu Beyond Zero: 1914–1918, bila sam inspirisana antiratnim pisanim radovima, muzikom i umetničkim delima koja su nastala tokom i neposredno po završetku Prvog svetskog rata, uključujući, na primer, stvaralaštvo Vilfreda Ovena i Zigfrida Sasona, muziku Debisija i Satija i Dadaistički pokret. Delo se oslanja na njihovo razočarenje u heroizam i patriotizam, što je najbolje izraženo u Ovenovoj rečenici iz pesme Dulce et decorum da je „smrt za domovinu stara laž“.", navodi Vrebalov.


Važan i neizostavan deo ovog projekta su dokumentarni zapisi sačuvani na nitratnim filmovima koje savremena publika nikada nije imala prilike da vidi. Posle obimnog pretraživanja arhive u Vašingtonu u potrazi za 35mm filmovima snimljenim tokom Velikog rata, filmski autor Bil Morison je napravio potpuno nove HD verzije originala, a mnogi od snimaka prikazuju i materijalno propadanje traka.


"Ono što nam je ostalo jeste pogled na rat koji se vodio na poljima, u rovovima i u vazduhu. Većina snimaka pokazuje da je došlo do propadanja trake – to je prosto posledica stogodišnjeg čuvanja materijala na neodgovarajući način. Kroz veo fizičkog propadanja i originalne filmske boje vidimo vežbe, parade i pokrete trupa. Ništa nije moćnije od samog filmskog snimka koji je postao vidljiv zahvaljujući sopstvenom propadanju."


Gostovanje Kronos kvarteta i izvodjenje muzičkog dogadjaja sezone „1914... i dalje“/„Beyond zero“ u Beogradu i Novom Sadu omogućili su Ministrstvo kulture i informisanja Republike Srbije u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i Sekretarijat za kulturu i informisanje Vojvodine.Partneri u realizaciji dogadjaja u Beogradu su Sava centar i Centar beogradskih festivala (CEBEF).


O AUTORIMA  I IZVOĐAČIMA:


U 40-godišnjoj karijeri Kronos kvartet - Dejvid Harington i Džon Šerba (violina), Henk Dat (viola) i Sani Jang (violončelo) je vodila jedinstvena umetnička vizija, u kombinaciji sa duhom neustrašivog istraživanja i obavezom da uvek iznova predstavljaju svoj gudački kvartet. U tom procesu Kronos kvartet je postao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih sastava svog vremena, odsvirali su preko hiljade koncerta širom sveta, ostavili preko 50 tonskih zapisa, izuzetne širine i kreativnosti, sarađuju sa mnogim intrigantnim kompozitorima i izvodjačima i odsvirali su više od 800 aranžmana napisanih za gudački kvartet. Dobitnici su brojnih nagrada, a jedini su dobitnici nagrade Polar Mjuzik (Polar Music Prize) i Everi Fišer nagrade (Avery Fisher Prize) za 2011, dve najprestižnije nagrade koje se daju muzičarima. Među nagradama treba istači i Gremi nagradu za Najboljeg izvodjača kamerne muzike (2004) i Muzičari godine 2003. u izboru Mjuzikal Amerika.
Aleksandra Vrebalov već dve decenije živi i uspešno radi u SAD-u. Njena dela su izvodili Kronos kvartet, Dejvid Krakauer, ETHEL, Horhe Kabajero, Opera Srpskog narodnog pozorišta i Beogradska filharmonija, a predstavljena su i na brojnim festivalima.

Muzika Klasika je 2011. godine proglasila Aleksandru Vrebalov kompozitorom godine,za operu Mileva, a dobitnica je i brojnih drugih nagrada, kao što su nagrade Američke akademije za umetnost i književnost, izdavačke kuće „Vienna Modern Masters“, ASCAP-a, organizacije „Meet the Composer“, Fondacije „Douglas Moore“, zatim dve Mokranjčeve nagrade koje joj je uručilo Udruženje kompozitora Srbije za najbolji rad premijerno izveden u Srbiji 2010. i 2012. godine.
Njene kompozicije su objavljene u poznatim izdavačkim kućama kao što su „Nonesuch“, „Centaur Records“, „Innova“ i „Vienna Modern Masters“, a koreografije za njena dela radili su Dušan Tinek (Tynek iz Njujorka), plesne trupe „Rambert“ (Velika Britanija) i „Take Dance“ (SAD), Škotsko plesno pozorište i Festival baleta u Providensu.

Bila Morisona časopis Varajati naziva jednim od najhrabrijih američkih filmskih stvaraoca i njegovi filmovi često u sebi sadrže retku kombinaciju arhivskog materijala i savremene muzike. On je sarađivao s nekim od najuticajnijih kompozitora našeg doba, među kojima su Džon Adams, Lori Anderson, Gevin Brajars, Dejv Daglas, Ričard Ajnhorn, Filip Glas, Majkl Gordon, Henrik Gorecki, Bil Frisel, Vidžej Ajer, Johan Johanson, Dejvid Lang, Stiv Rajh, i naša Aleksandra Vrebalov. Trenutno se priprema retrospektiva njegovih filmova u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, u okviru koje će biti prikazan i filmBeyond Zero.

<<  Decembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
      
31     

Putopisi, Intervjui..