Pismo Javnosti - Obraćamo se javnosti kao Udruženje barova i klubova, dela privrede koja zapošljava oko 14000 stalno i honorarno zaposlenih, a srpskoj privredi doprinosi milione evra na godišnjem nivou, što kroz namete, što kroz direktan uticaj na generisanje posete turista iz instranstva. U doba pandemije izazvane virusom kovid 19, žrtve nisu samo ljudi i njihovo zdravlje, već i ekonomski sistemi. Od malih i srednjih ekonomskih sistema, najviše pogođeni ovom krizom su bili klubovi, barovi, kafići, hoteli i restorani. Ovoj privrednoj grani sada preti i konačno gašenje, jer padom prihoda od 100 odsto za vreme zabrane rada, nisu u mogućnosti da isplate namete koji svakog meseca stižu na naplatu.
Klubovi koji rade samo tokom zimske sezone, doživeli su potpuni prekid rada 12.3. nakon zabrane okupljanja više od 100 osoba, kako zbog finansijskih razloga, tako i zbog odgovornog ponašanja prema svojima zaposlenima i klijentima. Prekid rada danas, 21.5. i dalje traje, jer je i dalje na snazi zabrana okupljanja preko 100 ljudi i po trenutnim najavama, ovaj limit će biti promenjen tek 15.6, čime zabrana poslovanja za klubove i noćne barove traje tri meseca i tri dana. Prihod koji bi klubovi ostvarili u tih nešto više od tri meseca (mart, april, maj i deo juna) tokom kojih im je, usled pandemije, onemoguceno poslovanje, predstavlja osnovni izvor sredstava kojim ovi privredni subjekti obezbeđuju svoj opstanak u letnjem periodu (u toku kojeg po prirodi posla ne rade), kao i sredstva amortizacije neophodne za adekvatnu pripremu pred novu radnu sezonu.
Grad Beograd je doneo odluku da se kirija za mesec i po dana za vreme zabrane poslovanja plati umanjena za 50%, ukoliko se plati do Nove godine, ili u celosti ukoliko se plaća na 12 mesečnih rata u toku 2021. Međutim, klubovima i noćnim barovima “vanredno stanje” ili preciznije, zabrana poslovanja, zapravo ne traje tih mesec i po dana, već 3 meseca. Pored rente, na naplatu sve vreme dolaze porezi i doprinosi na plate (iako odloženi, moraju biti plaćeni), kao i struja i ostali parafiskalni nameti za period kada je lokalima bio zabranjen rad. Prosečan ugostiteljski lokal za period zabrane rada na taj način mesečno duguje državi oko milion dinara. S obzirom na to da većina zimskih klubova i noćnih barova ne radi tokom leta zbog prirode lokala i poslovne prakse, njihov dug do ponovnog otvaranja 1. oktobra će narasti na cifru od oko šest miliona dinara.
U ovim sistemima se nalazi oko 14000 zaposlenih koji platama izdržavaju i svoje porodice, a gašenjem ovih lokala, uzročno-posledično će biti ugrožene i stotine firmi koje snabdevaju ili opslužuju ove ugostiteljske lokale. Mere pomoći od tri plate zaposlenima koje je država donela, a koje su mahom prihvatane bez otpuštanja zaposlenih, jednostavno nisu dovoljne da ova grana opstane i izdrži do oktobra, kada će potencijalno klubovi i barovi moći da počnu da rade u punom kapacitetu i ostvare značajnije prihode. Naravno, pod pretpostavkom da se virus ne vrati u drugom talasu.
Tu nije kraj problemima naše branše. S obzirom na to da turisti čine veliki deo klijentele, oporavak klabinga će se naći u dodatnom problemu. Razlog za to je činjenica da će i turizam biti podjednako pogođen, između ostalog zbog znatno povišenih cena putovanja u odnosu na prethodni period, osetno smanjenog budžeta prosečnog turiste iz zemalja pogođenih pandemijom, njihovih promenjenih navika i straha od novog talasa pandemije. Sa druge strane, platežna moć prosečnog građanina Srbije je znatno umanjena zbog pada privredne aktivnosti, rasta nezaposlenosti kao i subjektivnog osećaja straha koji ljudi sa opravdanjem imaju. Takođe se insistira na prepoukama da se ljudi ne okupljaju, a sve ovo čini osnovu naše deltanosti. Da bi jedan klub opstao, a u zavisnosti od kapaciteta pojedinačnog lokala, potrebno je da primi od 150 do 700 osoba po večeri. Ukoliko se klubovima i barovima zvanično i dozvoli rad uz restriktivne mere (kada je broj gostiju u pitanju), izvesno je da lokali neće biti u mogućnosti da osvare promet koji bi pokrio sve troškove. Ovo praktično znači da ćemo biti prinuđeni da stavimo “ključ u bravu”, dok će veliki deo zaposlenih sa svojim porodicama ostati bez primanja.
Jednostavnije rečeno, bez konkretne pomoći države direktno privrednim subjektima i ukoliko se lokalima ne omogući da rade u punom kapacitetu, ova grana će se sasvim sigurno ugasiti. Sa njom će i Beograd izgubiti reputaciju evropske prestonice noćnog života, koja je razlog dolaska najvećeg broja turista iz inostranstva u našu zemlju.
Mislimo da bi Vlada republike Srbije i grad Beograd trebalo da donesu odgovarajuće mere kako bismo definisali pravila kojima treba da se prilagodimo, kao i da zajedno sa nama napravi novi paket mera koji bi direktno olakšao ovo breme koje nosimo i iz koga u trenutnim okolnostima ne vidimo izlaz.
Iako niko ne spori da je država paketom mera za pomoć pomogla privrednim subjektima da sačuvaju poslove svojih zaposlenih, činjenica je da je do sada izostala adekvatna pomoć za ovu specifičnu i verovatno najugroženiju branšu, odnosno ljude koji su direktno uložili kako novac, trud i višedecenijsko iskustvo u granu koja direktno i najviše generiše turizam u Beograd i Srbiju. Nadamo se da će država i grad prepoznati značaj opstanka naših lokala, poslova naših zaposlenih, kao i čitave jedne privredne grane od koje delom zavisi i budućnost turizma.
Pismo potpisuju klubovi i barovi:
Hype
Leto
Bitefartcafe
Soul Society
Tranzit
Ben Akiba
BOHO bar
Mladost
Ludost
Gajba
Gadost
Mali Pijac
Brankow
Taman
Remiks
Gastro Bar
Drinka
Gatsby
KGB
Sindikat
Bar Central
D BAR
Klub 100
Pivara Dardaneli
Shake & Shake
Freestyler
Lafayette
Božidarac
Lemon Chili
Polet
Bar Druid
Cocktail Bar Lenja Buba
Biters Bar
Tok Bar
Bar Cultura
2044
Sasa bar
Casa Nova
Magaza
Bank
Drvo Javorovo
Klub Gotik
Splav River
