David Bongiorno, poznat kao The Morning Unit, u vezi sa njegovim novim albumom "Nuances" je imao šta da kaže. Fascinantno je čitati njegovu priču o muzičkom obrazovanju još od mladosti, počevši od Scuola Civica di Musica i predavanja Mauro Stortija. Opis njegovog adolescencijalnog doba, sa gitarom Clarissa ukrašenom nalepnicom sa logom Koncerta u Woodstocku iz 1970. godine, dodaje dodir nostalgije i autentičnosti. Pominjanje muzičkih uticaja, posebno bluza, folka, roka i džeza, i evolucija ka fuziji ovih žanrova u narednim godinama, su detalji koji osvetljavaju raznolikost inspiracija iza njegovog rada. Fuzija, ne samo kao muzički žanr već i kao ukupna vizija muzike, je fascinantan koncept koji ističe njegovu otvorenost prema različitim stilovima i žanrovima.

Njegov muzički put, sa raznovrsnim i živim iskustvima, kulminira u fuziji, odražavajući duboku emocionalnu vezu sa muzikom. Pomen vibracija i emocija koje muzika pruža, i danas, sugeriše na intiman i neprekidan odnos sa zvučnom umetnošću:

"Nadam se da će "Nuances" doživeti uspeh koji zaslužuje, omogućavajući slušaocima da se urone u nijanse njegove muzike i cene njegovu eklektičnu i strastvenu viziju stvaranja muzike. Zvuci koje sam ovde želeo da pratim, pretežno s nijansiranim i zamagljenim tonovima i bojama (odakle naziv "Nuances", povezan i sa mojim radom kao lekara specijaliste za ultrazvuk), pripadaju muzičkim svetovima koje sam istraživao od akustike do jazza, od folka do popa i od roka do njegovih kontaminacija koje su me, kao da su moja senka, uvek pratile. Siguran sam da sam ovim želeo da izrazim svoju zahvalnost i poštovanje prema svima koji su mi pomogli da stvorim zvučnu podlogu svog života do sada i koji će i dalje to činiti u budućnosti, zajedno sa drugima."

"Zahvaljujem svima koji su svesno, a posebno nesvesno, pružili osnove kako bih mogao ostvariti svoj san. "Nijanse" koje su ovde sakupljene predstavljaju polaznu tačku i suštinu kroz koju su zvukovi dobili oblik u mom razmišljanju i emocijama".

"Pitao sam se više puta zašto sada, zašto baš sada, nezavisno od "neophodnog i obaveznog" vremena, i, pre svega, kakav je smisao ili možda moja lična potreba. Nisam pronašao jedan jedinstven i konačan odgovor, verovatno pre svega zato što sam želeo da se razumem i vidim, ali i da me drugi vide i razumeju izvan okvira moje profesije. Osim toga, iznad svega, moja majka i otac, moji prvi pravi fanovi, sa svojom ljubavlju očekuju to, gde god da se nalaze."

D.B.