Zbirke Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) bile su do pre nekoliko godina predmet interesovanja i istraživanja uglavnom istoričara, eksponati MIJ bili su - najčešće - 'prateća građa' različitih stručnih publikacija.

Od sredine 2008. eksponati MIJ su vidljivije prisutni u javnosti - kako kroz izložbe kustosa MIJ i gostujućih kustosa (u kompleksu MIJ ali i u drugim prostorima u Srbiji i inostranstvu) tako i predstavljanjem zbirki umetnicima, kulturolozima, sociolozima, javnim ličnostima, profesorima istorije, novinarima i dr. Povećan interes (i) umetnika za zbirke MIJ dodatno oživljava kulturnu baštinu koju čuva MIJ. U okviru umetničkih projekata u oblasti vizuelnih umetnosti na zbirkama MIJ radili su / rade: Milica Tomić, Ana Adamović, Vesna Pavlović, Armin Linke, Fabian Bechtle, Julien Fišera…

Jedan od domaćih autora koji je u eksponatima MIJ našao sponu sa svojim radom je i Goran Kosanović. U vreme priprema za izložbu "Planeta Ljubav" (februar - april 2012.) upoznao se sa građom MIJ koja je vezana za 'osvajanje svemira' i muzeju predložio da svoje radove iz ove serije izloži 'naspram' eksponata iz MIJ koji su mu bili 'veza' sa realnim istraživanjem drugih planeta. Kosanovićev projekat Serbian Space Program sa svojim imaginarnim prostorima i aktivnostima naći će se pred publikom u MIJ 'zajedno sa' kamenom sa meseca i kopija plakete koju je misija Apola 11 ostavila na Mesecu.

Ovo je samo segment izložbe "Najbolje/The Best" multimedijalnog umetnika Gorana Kosanovića koja će biti otvorena u izložbenom prostoru "Muzeja 25. maj" u kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije od 8. septembra do 8. oktobra ove godine. 

Izložbu čini četiri segmenta:

1. Planeta Ljubav - ciklus radova o imaginarnom putovanju umetnika na udaljenu planetu Ljubav
2. Trodimenzionalne instalacije, printovi, dokumentacija o body art radovima koje je Kosanović izveo u saradnji sa slikarom Radomirom Damnjanovićem Damnjanom i radove sa izložbe Cveće u kojima umetnik upotrebom novih medija reinterpretira tehnike koje je koristio Endi Vorhol.
3. Slike iz Kosanovićevog opusa koje su tematski raznovrsne, od lirskih autobiografskih reminiscencija do fenomena masovne kulture i ikona savremene kulture i umetnosti. 
4. U okviru izložbe biće organizovane radionice i susreti sa decom, a Kosanović  će izvesti i performans Linija srca/The Line of Heart. Ovaj performans  uspešno izvodi poslednjih deset godina u Srbiji i inostranstvu i do sada je u njemu učestvovalo više hiljada dece i odraslih.

"Višegodišnje Kosanovićevo multimedijalno interesovanje za različite aspekte ljudskog života, definisalo je jednu stvar: Ljubav je za njega neiscrpan izvor inspiracije. Ova retrospektivna izložba, u tom kontekstu, biće idealna prilika da se sagleda kontinuitet njegovog stvaralaštva." Dragan Stošić novinar

Kosanović je najmlađi umetnik čiji se rad čuva u kolekcijama Narodnog muzeja - 2005. godine njegova instalacija „Pogled sa izložbe Damnjan“ je kao deo kolekcije Radomira Damnjanovića poklonjena Narodnom muzeju u Beogradu. (Ovu kolekciju publika je imala priliku da vidi u MIJ u aprilu 2010.).

O eksponatima MIJ:

KAMEN SA MESECA
Fragmenti Mesečevog tla koje su donele posade Apola sa prve i poslednje misije 11 i 17 / darodavac predsednik SAD Ričard Nikson. Tokom šest misija Apolo koje su u periodu 1969. – 1972. godine istraživale Mesečevo tlo doneto je 2415 uzoraka Mesečevog tla, ukupne težine 382 kg. Oko 200 primeraka poklonjeno je različitim državama i njihovim narodima kao simbol mira. To su jedini primerci kamena sa Meseca ze koje se NASA odrekla vlasništva.

REPLIKA PLAKETE APOLA 11 OSTAVLJENE NA MESECU
Replika plakete koju je posada Apola 11 ostavila na mesečevoj površini 20.07.1969. je poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu, 17.10.1969. Tekst poruke na plaketi glasi: „Na ovom mestu su ljudi s planete Zemlje prvi put stupili na Mesec. Juli 1969. godine nove ere. Dolazimo u miru, u ime celog čovečanstva“

Izložba će biti otvorena do 8. oktobra od 10.00 do 16.00 časova svakoga dana, osim ponedeljkom.