PROJEKAT «RUSKA KULTURA U SRBIJI» i UDRUŽENjE SRPSKO-RUSKA VEZA organizovali su ciklus koncerata «Muzički salon», koji su posvećeni DANIMA SLOVENSKE PISMENOSTI I KULTURE. Koncertu održani u gradovima: VALjEVO, KRALjEVO, BEOGRAD, SREMSKI KARLOVCI.
Projekat «Muzički salon» je nikao, kao preporod najboljih kulturnih tradicija Rusije 18 i 19 veka. Popularnost takvih salona bila je uslovljena visokom prosvećenošću kulturnih slojeva ruske aristokratije. Predvidevši dalji razvoj muzike i literature, ruski saloni su ostali simboli svoje epohe. Potrudili smo se da napravimo kreativnu atmosferu muzičkih salona, dajući elemente novog pogleda na tu jedinstvenu pojavu. Publika je toplo primila ruske umetnike: Zaslužnu umetnicu Rusije Elenu Baženovu, a takođe kompozitora i izvođača Maksima Tuula, Sekretara Saveza književnika Evrope, rukovodioca sekcije autorske pesme.
Prekrasne ruske romanse u izvođenju Elene Baženove: «Svetla noć», «Romansa o romansi», «Kalitka», „Starinski valcer», «Ne odlazi ti moj golubiću…», «Hrizanteme», «Gori, gori, moja zvezda», «To su bili dani…» i kompozicije Maksima Tuula na stihove ruskih klasika, vratili su nas u vremena zlatnog i srebrnog veka ruske poezije i muzike, dajući neponovljivu draž tim najpoznatijim muzičkim večerima ili salonima, kako su ih još nazivali.
Na koncertu je takođe bio obuhvaćen i deo iz folklorne baštine ruske kulture, u izvođenju Elene Baženove čule su se ruske narodne pesme iz raznih delova Rusije: Arhangelske oblasti, Novgorodske, Podmoskovja, Tverske oblasti i drugih. Običajne, svadbene, kosidbene i druge pesme raznih žanrova narodnog stvaralaštva, koje su izvođene na autentičan način svojstven svakoj oblasti, publiku su ostavile bez daha...
Magija izvornih, drevnih slovenskih napeva kao da je uzrujala pritajene strune: gledaoci su zajedno sa pevačicom «prelistali» muzički letopis ruske kulture, koji vuče korene od Velike slovenske civilizacije. Pesma uspeva da otškrine vrata genetskog sećanja naroda, i baš zbog toga čak i dela nepoznata masovnoj publici, izazvala su tako duboka saosećanja i osećaj nečega dragog – bliskog ali zaboravljenog. Pevačica je izvodila pesme praktično iz muzičke baštine svih slovenskih naroda: ruskog, ukrainskog,beloruskog, srpskog.
I, naravno, vrhunac folklornog dela programa bile su izvedbe: «Kalinka» i srpska pesma «Jovane Jovanke», koju su Elena i Maksim specijalno uvežbali pri dolasku u Srbiju.
Postoji stereotip, klasika – prioritet elite, što je duhovna hrana koju ne mogu svi da svare... Međutim, prisustvujući na nastupu Maksima Tuula, mnogi su se uverili u obratno. Talenat se izdiže nad granicama žanra, objedinjujući različite stilove u blistavu melodiju, laganu i prozračnu kao vazduh. «Srebrni» kompozitor – jednostrano je mišljenje kritičara koji su posetili koncert. Izvođenje kompozicija na stihove ruskih klasika, dostojno je uključivanja u repertoar poznatih ruskih pevača i moguće je da će se uskoro čuti na velikoj ruskoj sceni.
Međutim, sa sigurnošću možemo reći, da kulturna rezmena nije bila jednostrana: ruski umetnici duboko su se zainteresovali za drevnu kulturu Balkana i njenog srca – Srbije. Ruska delegacija se upoznala sa znamenitostima Valjeva. U pratnji članova društva Srpsko-Ruski Dom «Sveti Aleksandar Nevski» posetili su Žiču, gde su se upoznali sa drevnom tradicijom krunisanja srpskih kraljeva. U Beogradu, nažalost, zbog nedostatka vremena delegacija je uspela samo da boravi na ulici Kneza Mihaila. Zato nam je u Sremskim Karlovcima, domaćin – profesor ruskog jezika Branislav Mandić, pokazao najstariju srpsku gimnaziju.
Prijatno je takođe primetiti, da su se srpske kolege uključile u kreativni proces i uneli svoju druželjubivu, kreativnu notu, te su u Valjevo u našem «Muzičkom salonu» gostovali: Dragica Nestorović – Popović u pratnji profesora Tihomira Stanojevića (klavir).
U Beogradu u «Muzičkom salonu» gostovali su: operska pevačica Tanja Andrejić i solista hora «Kralj Petar 1» Ljiljana Filimonović.
U Karlovcima, u starinskoj sali gimnazije, u enterijeru antikvarnog nameštaja s kraja 19 veka, uz stelost sveća, salon su svečano otvorili profesor ruskog jezika Nenad Spasić i Branislav Mandić – koji su sjajno izvodili ruske romanse, a takođe i voditelj – profesorka srpskog jezika Jelena Ratkov-Kvočka i učenica Ana Pavlović, recitator.
Šta je rezultat svakog događaja: izveštaji i referati? Zasigurno ne, nipošto... Najvažnija je razmena emocija, misli, ideja, načina... Što je, smelo ću reći, zajedništvo u kulturi, koje je u datom slučaju bilo dvostrano.
«Vraća nam se ruska kultura – kako nam je drago», govorili su gledaoci u svakom gradu. «Jer na radiu i na televiziji, praktično, ne čuje se ruska muzika i dominira evropska pop muzika lošeg kvaliteta.»
«Srbija je tajanstvena zemlja,i kako nam je žao što se o zemlji sudi po izlazu na more ili po egzotičnosti.... što je savremeni primitivan pristup», - čulo se u razgovoru sa umetnicima. «Srbija nema egzotiku, ali ima ukus Balkana, koji kad se udahne čini da je nemoguće zaboraviti tu zemlju i ne vraćati se ovde opet i opet...», primetila je Elena Baženova.
