*DOB//Amerikana*
*11.4. u 20:30h OTVARANJE IZLOŽBE, PROMOCIJA MONOGRAFIJE
*11.4. u 21:30h JAM SESSION
Serbian Jazz, Bre! fotografa Ivana Grlića je luksuzna dvojezična monografija u izdanju Službenog glasnika, u kojoj su fotografije kako doajena, tako i aktuelnih mladih muzičara, koji aktivno čine srpsku džez scenu. Ova monografija je svojevrsni vizuelni pečat vremena džez muzike. Izložba je otvorena do 17.04.2012.
*Ivan Grlić*: *"Serbian jazz, bre"* je multimedijalni umetnički projekat
koji je baziran na portretima naših najznačajnijih muzičara iz žanra jazz-a
koji je deo projekta *"Serbian bre"* koji sam započeo 2001. godine i druga
foto-monografija iz ciklusa i nastavak dobro prihvaćene
foto-monografije *Serbian
Soul, Bre!*
*"Serbian jazz, bre!"* je način da se Srbija prikaže iz jedog drugog ugla,
sa svim svojim atributima kojima se diči: kreativnost, umešnost. lepota,
pamet, duhovnost... *"Serbian, bre"* je zamišljen kao višeslojni,
višegodišnji projekat, sa ciljem da prikaže, zabeleži i zamrzne u vremenu
lica koja nešto znače. Da ih sačuva od zaborava, da afirmiše prave
vrednosti, da edukuje i skrene pažnju na ljude koji vrede i koji bi trebalo
da imaju svoje mesto u istoriji našeg naroda.
Umetnički koncept ovog ciklusa radova je da se slikom prikaže muzika kroz
formu portreta ljudi koji su autori, stvaraoci, kompozitori ili
interpretatori te muzike. *"Serbian jazz, bre"* počiva na ideji da se
fotografijom zabeleži "trenutak duhovnosti" ljudi iz jedne specifične
umetničke grane, koja samom svojom konzumacijom podstiče emocije i duhovna
raspoloženja kod najšire publike.
Birao sam modele na osnovu činjenice da je reč o ljudima koji su
karakteristični kao stvaraoci i kao ličnosti, nastojeći da njihovu ličnu
energiju, ekspresiju i harizmu ovekovečim. Pokušao sam da prikažem najširoj
publici iskre u očima koje vidim kod njih, a koje su nastale kao posledica
dugogodišnjeg bavljenja muzikom i zadovoljstva koje proizilazi iz toga. To
je ključni razlog zašto sam odabrao portret kao formu, izbegavajući
stilizacije i druga pomoćna sredstva, koja bi na bilo koji način omela
neposredni doživljaj ličnosti modela - srpskih muzičara iz najrazličitijih
stilskih pravaca ove umetničke grane. Da bi mogli zadržati kontinuitet
Srpske duhovnosti, mora da postoji pojedinačni doprinos svakog od nas u
vraćanju i redefinisanju zaboravljenih vrednosti koje su skrajnute. Motiv
za bavljenje ovim projektom je potreba da nešto uradim na menjanju
stvarnosti, davanju alternative i promovisanju drugačijih standarda. Ova
knjiga predstavlja napor za poboljšanje naše stvarnosti, sa željom da
probudim i podstaknem publiku na drugačije razmišljanje i posmatranje
sadašnjeg trenutka i da doprinesem očuvanju pravih vrednosti.
Reč kritičara:
*Svetolik Jakovljević, jazz publicist*
"Ovom knjigom Ivan Grlić ne želi da dokumentuje istoriju niti da ispriča
ili ilustruje neku postojeću priču. On je hroničar u vremenu sadašnjem i
upravlja objektiv svoje kamere na džez muzičare koje je sreo ili potražio.
On ih ne rangira po nekoj listi muzičkih vrednosti ili zasluga. U nameri da
zabeleži ličnost džez muzičara( pojedinca) on mu prilazi u studiju ili
njegovom prostoru, u punoj svetlosti ili tami noći. Taj susret je
pripremljen i režiran ali i improvizovan, kao u džezu, i kao rezultat imamo
pred nama zbirku fotografija raznolikih i šarolikih kao što nam se i džez
prikazuje."
*Vojislav Pantić, jazz kritičar *
"Zadržavajući delimično opsesiju portretom, u svojoj drugoj knjizi Grlić
ide dva koraka dalje. Najpre umetnike izvodi iz fotografskog studija, a
zatim dodaje boju. Napušta teren tradicionalne jazz fotografije, (ne)svesno
poručujući da jazz nije "crno-beo", već raskošna muzička paleta u kojoj se
meša spektar plave, zelene i crvene, sa istim žarom sa kojim su se mešale
sve nijanse sivog na fotografijama bebop heroja. On time pomaže jazzu da
izađe iz okvira opskurnog - posmatrač fotografija koji ne poznaje jazz neće
biti uplašen, već će, naprotiv, poželeti da što pre okusi ovu divnu muziku."
*Oliver Đorđević, "World music asocijacija Srbije"*
"Na umetničkim fotografijama iz ciklusa "Serbian jazz, bre!", autor Ivan
Grlić je postigao da modeli liče na svoju muziku.
Da li lica Borisa Kovača i Lajka Feliksa zrače panonskom poetikom, da li se
kroz mimiku Lale Kovačeva, Lazara Tošića i Veljka Nikolića može naslutiti
sloboda umetničke misli i živahan duh ritmičara, da li vam portreti
džezista Jove Maljokovića, Neše Petrovića i Vlade Maričića dočaravaju
elegičnost njihovih opusa i da li na fotografijama sa Bubišom Simićem,
Mićom Markovićem, Mišom Blamom i Stjepkom Gutom sagledavate ekspresiju,
iskustvo i dostojanstvo? Da li vam sve ovde predstavljene fotografije
govore o dubokoj posvećenosti umetnosti, odricanjima i borbi?"
Jedno je za mene sigurno: Grlić je na jednom mestu (računajući i prethodni
ciklus "Serbian soul, bre!") uspeo da okupi dobar deo umetničke
aristokratije jazz i world music orijentacije što je neprocenjiv zalog za
budućnost. Uvraženo je mišljenje da je u spisateljskom poslu najteže
napisati biografiju. U fotografskoj umetnosti je isto toliko teško