Antologija ženske regionalne književnosti RegiOna - 17 književnica iz Srbije, Xrvatske, Bih, Slovenije i Crne Gore, izdanje Saveza feminističkih organizacija (Re)konekcija, Novi Sad, 2022. koju je priredila Vladislava Gordić Petković, održaće se u utorak, 31.01.2023. od 19 časova u UK Parobrod. O ovoj Antologiji, koju su uredile Vera Kopicl i Silvija Dražić, govoriće Vladislava Gordić Petković, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književnog programa u Parobrodu. Autorke iz Antologije, gošće iz Novog Sada i Beograda, pročitaće odlomke iz svojih knjiga: Andrea Popov Miletić, Maja Solar, Ana Marija Grbić i Slađana Nina Perković.

U sredu, 25. januara u 19.00 u Velikoj sali DKSG-a, u okviru ciklusa "Dva glasa srpske književnosti" održaće se razgovor povodom knjiga LjILjANE DUGALIĆ: JA DA TI PRIČAM, TI DA NAPIŠEŠ i MILOJA RADOVIĆ: LEPTIROVA ODBRANA. U razgovoru učestvuju: Milica Stanojević, Ljiljana Dugalić i Miloje Radović. „Dirljivo, iskreno, produhovljeno i tri reči koje najbolje opisuju zbirku priča Ljiljane Dugalić... Ovo produhovljeno delo ispisano dušom savremenog pisca 21. veka pripoveda posebnim stilom o potresnim sudbinama kroz emotivne ispovesti, a sudbine književnih likova pogađaju pravo u centar dušu čitaoca i čoveka sadašnjice.

Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija (prevele s engleskog Svetlana Radović i Željka Bogunović). U knjizi Projekat Ikona, Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima. Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena – tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni „Projekat Ikona” današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam. Lesli Skler (Leslie Sklair), profesor emeritus sociologije na London School of Economics and Political Science (LSE). Pre studija sociologije i filozofije radio je dve godine u fabrici pamuka izvan Glazgova.

Sudbine junaka ispisane su u urbanim pričama o davnom, siromašnom i idiličnom dobu detinjstva i odrastanja, ali nove priče Vase Pavkovića bave se i tranzicionim vremenima u kojima primitivizam, kriminal, pseudopolitika i surova borba za opstanak zagorčavaju starost mnogih heroina i (anti)heroja. Prošlost dugo traje, rekao je jedan pesnik, ali ne samo to: budućnost je nepredvidljiva i trajaće znatno, znatno kraće. Vasa Pavković (Pančevo, 1953), pesnik, prozaista i književni kritičar. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Priredio je više antologija i panorama srpske književnosti, kao i izdanja iz njene književne tradicije.

Miris ajvara i miris lavande je kulturno-psihološka studija koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost. Specifičnost ove generacije je da nema lična sećanja na period pre početka ratova i raspada Jugoslavije, a da su tadašnja dešavanja vođena nacionalističkom ideologijom oblikovala njihovo rano detinjstvo i razumevanje etniciteta i nacionalnosti. Knjiga je kritičkog karaktera, ali ona kritiku etnonacionalnih identifikacija ne zasniva samo na društveno-teorijskoj ili političkoj osnovi, već je prepoznaje u svakodnevnim iskustvima autonomije i otpora kod mladih.

U utorak, 17. januara u 19.00 mala sala SKC u okciru ciklusa: Izvođenje poezije na filmu 21 na temu: Stihovi Pabla Nerude održaće se predavanje i razgovor sa analizom vizuelnih primera. Predavači: Tijana Savatić i Stevan Vuković. Italijanski poštar koji voli poeziju, u filmu „Poštar“ Majkla Redforda iz 1994, porodica njujorških Jevreja ponosnih na svoj stepen kulturne kompetencije, u filmu „Mejerovič priče“ Noe Baumbaha iz 2017, doktor koji pokušava da leči smehom, u filmu „Pač Adams“ Toma Šadijaka iz 1988, revolucionar Če Gevara, u „Dnevniku motocikliste“ Valtera Salesa iz 2004, i zaljubljena tinejdžerka u „Xemijskim srcima“ Ričarda Tena iz 2020, svi oni imaju svoje razloge da citiraju Nerudine stihove, i svoj pogled na njegovu poeziju.

Nesveobuhvatna smotra domaćih romanopisaca s kritičarima koje su izabrali u klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“ - U ponedeljak u 19 časova, UGLJEŠA ŠAJTINAC i Gojko Božović „KOLJKA I SAŠENJKA“, Arhipelag. Uglješa Šajtinac (1971, Zrenjanin) autor romana, priča, drama, radio drama i književnosti za decu, profesor je dramaturgije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Predstave po njegovim dramama, osim u srpskim, igrane su u britanskim i američkim pozorištima. Prema drami Hadersfild (Sterijina nagrada), snimljen je uspešan film. Za roman VOK ON! dobio je Biljanu Jovanović, za roman Sasvim skromni darovi Evropsku nagradu za književnost, Vitalovu i nagradu Bora Stanković, za Banatorijum Andrićevu nagradu, za Ženu iz Huareza nagrade Isidora Sekulić i Društva književnika Vojvodine. Živi u Zrenjaninu.

  1. #1lib1ref kampanja tradicionalno kreće na Vikipedijin rođendan
  2. Novi roman Olje Savičević-Ivančević u izdanju Booke
  3. Najprodavanija izdanja Akademske knjige u 2022. godini
  4. Okrugli sto povodom knjige "Istina o Ekonomskoj podlozi hrvatskog pitanja Rudolfa Bićanića"
<<  Jul 2019  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  1  2  3  4  5  6  7
  8  91011121314
15161718192021
22232425262728
293031    
Pasaz Fest
MACH IT 2023
Regionalni sajam obrazovanja - nakojicesfaks

Putopisi, Intervjui..