U sredu, 25. decembar u 19.00 mala sala - DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus SEOBE I STRANSTVOVANJE KAO USUD, tragom Seoba i Romana o Londonu / Učestvuju: Mirjana Popović Radović i Milo Lompar / moderator: Vesna Kapor. U četvrtak, 26. decembra u 19.00 mala sala DNEVNIK O CRNJANSKOM, ciklus PUTNIK SA DALEKOG NEBA: Miloš Crnjanski u priči / priredio Milovan Marčetić / Učestvuju: Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Miroslav Josić Višnjić, Milovan Marčetić i Vesna Kapor...
„Svi se pisci romana slažu, uglavnom, kada je reč o svetu u kome živimo. To je, kažu, neka vrsta velike, čudnovate, pozornice, na kojoj svaki, neko vreme, igra svoju ulogu. A zatim silazi sa scene, da se na njoj više ne pojavi. Nikad, nikogda. Niti znaš zašto je u tom teatru igrao, niti zašto je baš tu ulogu imao, niti ko mu je tu ulogu dodelio, a ni gledaoci ne znaju, posle, kuda je iz tog teatra otišao. Pisci kažu i to, da smo, samo pri tom silasku sa pozornice, svi, jednaki. I kraljevi. I prosjaci.“ Roman o Londonu
„Roman o Londonu“ i „ Seobe“ obeležile su dvadeseti vek u srpskoj književnosti, a istovremeno su i štivo za večnost. Način na koji se individualne, lične, sudbine nose i prepliću sa sudbinom šireg kolektiva; težnje, snovi i ideali pojedinaca prožeti višom, kosmičkom pričom ispraćenom pripadanju jednom nacionu, jedinstven je i neprikosnoven u našoj književnosti.
Na koji način i gde se dodiruju motivi seoba i stranstvovanja u velikim romanima Miloša Crnjanskog? Koliko biografskog nose u sebi? Kakvo mesto u njima ima istoriografska građa? Šta je to jedinstveno u njegovom umetničkom postupku što nas i dalje ostavlja bez daha, zanesene i setne. Ogrnute beskrajnim strujama sveta.
Trideset proznih putovanja kroz život Miloša Crnjanskog povodom 120. godina od njegovog rođenja.
„Nikada nisam patio od želje za literarnom slavom, niti sam zavideo salonskim lavovima“, kaže Miloš Crnjanski u jednoj od priča u ovoj knjizi, u kojoj ga današnji najpoznatiji i najtalentovaniji pisci zamišljaju kao književnog junaka.
O čemu u noćnom vozu za Veneciju razgovaraju Crnjanski dečak i Crnjanski ataše za štampu, pisac i u mladosti skandal-majstor? Da li se krajem Prvog svetskog rata Crnjanski sreo s Vitgenštajnom u Italiji? Zašto Crnjanski zapodeva kavgu sa Krležom u hotelu Moskva? Čega se Crnjanski seća dok govori u jednom londonskom pabu pred svoj povratak u Beograd i kako je posle povratka dočekan? Da li je Crnjanski zaista bio srpski Kazanova? U kojem se vremenu susreću Crnjanski i Vuk Karadžić i o čemu se spore? Da li je Crnjanski „umro namerno“, ali „ljut kao ris, uveren da je ipak zakasnio“?
Crnjanski je pisao o prošlosti, ali je više od svih drugih pisaca bio pisac budućnosti. Životni i književni put Miloša Crnjanskog bio je složeniji i s više iskušenja nego put bilo kojeg našeg pisca.
Nije patio za literarnom slavom, a postao je najslavniji.
Ulaz slobodan!
