Organizovanjem skupa pod nazivom „Kulturne industrije i raznolikost kulturnih izraza u Srbiji: četiri godine od ratifikacije Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza (Unesko, 2005)“ u Srbiji je obeležen 21. maj, Svetski dan kulturne raznolikosti za razvoj i dijalog. Organizatori ovog događaja su bili kontakt tačke za razmenu informacija u vezi sa Konvencijom - Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Tom prilikom razgovaralo se o stanju u kulturnim industrijama u Srbiji, koji je omogućio prvi periodični četvorogodišnji izveštaj o sprovođenju Konvencije koji je Srbija nedavno podnela Unesku. Takođe je bilo reči i o izazovima i mogućnostima podrške kulturi i kreativnim industrijama u daljoj implementaciji Konvencije.

O metodologiji izrade izveštaja i akterima koji su bili uključeni u proces pisanja izveštaja, govorile su mr Ivana Zečević iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i mr Hristina Mikić iz Grupe za kreativnu ekonomiju, koja je bila uključena u izradu izveštaja. Ukazujući na to da je izveštaj podeljen u 4 dela: mere javnih politika, međunarodna saradnja, podsticanje javne svesti i učešće civilnog sektora i glavna dostignuča i izazovi sprovođenja Konvencije, Mikićeva je istakla “da su instrumenti javnih politike koji Konvenciju prevode u praktično delanje ad-hock karaktera, i da se mora raditi na razvoju strateških programa u oblasti kulturnih industrija i savremene umetničke produkcije. Kultura i kulturne industrije su na izvesnoj prekretnici i svako dalje odlaganje strateškog pristupa, moglo bi da uruši u potpunosti ove sisteme. Takođe, moramo biti svesni činjenice da su postojeći modeli razvoja kulture i kulturnih industrija neodrživi, zastareli i disfunkcionalni i da se moraju menjati. U oblasti mera javnih politika uočeno je nekoliko praznina: da ne postoji saradnja među akterima različite iz različitih oblasti i različite sfere (javne, privatne, civilne); da se implementiraju projekti koji nemaju održivost i sistemski karakter, te da je sve manje sredstava za finansiranje kreativne produkcije, i da se mora tragati za novim modelima njihovog finansiranja, ali i obavljanja ovih aktivnosti.   

Nataša Vujović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) predstavila je program Creative Space Serbia namenjen povezivanju dizajnera i industrije nameštaja i promociji kreativnih industrija u inostranstvu. Upravo se u nacionalnom izveštaju ovaj program prepoznaje kao primer dobre prakse podrške dizajnerima i njihovoj promociji na međunarodnom tržištu.
Marko Radenković je predstavio kolaborativnu platformu Dizajn inkubator „Nova iskra“ koja umrežava mlade dizajnere koji otpočinju karijeru. Govorio je o izazovima sa kojima se susretao autorski tim „Nove iskre“ na početku relizacije ove incijative. U nacionalnom izveštaju ova platforma je navedena kao jedan od uspešnih primera organizovanja i umrežavanja mladih dizajnera od 25-35 godine koji pokušavaju da se profesionalno afirmišu i zaposle. Nova iskra u tom smislu nije samo prostor za rentiranje već medijator između umetnika i tržišta odnosno korisnika dizajna. Prostor se koristi po benificiranim uslovima i razvijaju kompetencije mladih dizajnera za menadžment, poslovno pregovaranje, zaštitu intelektualne svojine, poslovno komuniciranje sa klijentima…

Sunčica Milosavljević je predstavila rad „Nezavisne kulturne scene“, kolaborativne platforme, njene aktivnosti, dostignuća i izazove sa kojima se susreće civilni sektor u kulturi. Posebno je istakla značaj programa „Nezavisne civilne mreže“ u razvoju kulturnih kompetencija, kulturnog senzibiliteta mladih i ulogu civlinog sektora u upoznavanju, razumevanju i prihvatanju drugačijih vrednosnih sistema, obrazaca ponašanja i kultura. Milosavljević je posebno istakla značaj programa Nezavisne kulturne scene u razvoju kulturnih kompetencija, kulturnog senzibiliteta mladih i na kraju, ulogu civlinog sektora u upoznavanju, razumevanju i prihvatalju drugačijih vrednosnih sistema, obrazaca ponašanja i kultura. Iznet je podatak da 40% produkcije u kulturi dolazi iz ovog sektora, a da on dobija samo 5% javnih sredstava. Svoje izlaganje Milosavljevićeva je završila ukazujući na dva izazova sa kojima se suočava nezavisna kulturna scena: nepoznavanje raznolikosti samog kulturnog sektora i nedostatak kapaciteta unutar civilnog sektora… „Nezavisna kulturna scena“, kao mreža koja broji više od 70 organizacija civilnog društva, je bila uključena u izradu nacionalnog izveštaja tako što su predstavnici civilnog sektora iz svoje perspektive definisali glavne rezultate i izazove u implementaciji Unesko Konvencije.

Na kraju skupa su mr Ana Stojanović i mr Ivana Zečević predstavile Međunarodni fond za kulturnu raznolikost (IFCD) i pružile osnovne informacije o konkursu ovog fonda koji je na nacionalnom nivou otvoren do 3. juna 2013. godine