Studentski kulturni centar Novi Sad Vas poziva na tribinu "Pobuna protiv devastiranog erosa", povodom predstave "Ubiti Zorana Đinđića", koja će se održati 28. marta u 19.30 časova u skcns Fabrici. Na tribini će govoriti dugogodišnji urednik lista Republika Nebojša Popov, reditelj predstave "Ubiti Zorana Đinđića" Zlatko Paković i predstavnik producenata predstave Jovan Gvero.
Šta je ubijeno sa premijerom? Kako bi Đinđić gledao na atentat? Inspiratori i profiteri na sceni današnje Srbije? Živimo li u cabare noir-u?, samo su neka od pitanja i tema o kojima će se govoriti na ovoj tribini.
NEBOJŠA POPOV:
Rođen je 1939. godine u Zrenjaninu. Od 1958 živi u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976. Po završetku studija zaposlio se na Radničkom Univerzitetu “Đuro Salaj”, gde se do 1969. godine bavio obrazovanjem radnika. Prelazi na Filozofski fakultet, gde radi kao asistent na predmetu Opšta sociologija i tu ostaje do 1975. godine, kada je udaljen s Fakulteta zajedno s još sedmoro nastavnika. Posle petogodišnjeg čekanja na berzi rada, Nebojša Popov je 1981. postavljen za v.d. upravnika Centra za filozofiju i društvenu teoriju, u kome se zapošljavaju izbačeni profesori Filozofskog fakulteta. Centar potom postaje samostalan Institut, u kome je Popov proveo najveći deo svog radnog veka. Od 1982-83. godine bio je inicijator obnavljanja jugoslovenskog udruženja za sociologiju (JUS). Bio je i jedan od njegovih poslednjih predsednika. U časopisu Praxis jedno vreme je bio sekretar redakcije.Više godina je bio član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole, koja je okupljala svetsku i domaću kritičku inteligenciju od 1964. do 1974. godine. Te godine su obe institucije − Praxis i Koručulanska škola − ukinute pod pritiskom vlasti. Jedan je od pokretača Zimskih filozofskih susreta, održavanih na Tari, Vrnjačkoj Banji i Divčibarama. Političke i društvene aktivnosti Nebojše Popova toliko su brojne da se mogu spomenuti samo neke. Kurioziteta radi, vredi spomenuti da je Nebojša bio na 6 radnih akcija, na prvoj 1949. godine, sa samo 10 godina. Kao gimnazijalac postaje član Saveza komunista, a napušta ga 1970. godine zbog tadašnjeg ugrožavanja slobode studentske štampe. Popov organizuje niz vaninstitucionalnih okupljanje sociologa i filozofa na Cresu, Lošinju i u Komiži. Bio je i jedan od organizatora Slobodnog univerziteta, koji se održavao po privatnim stanovima. Kao član peticionaškog pokreta i pokreta za podršku poljskom pokretu Solidarnošć, bio je uhapšen i prekršajno osuđen na kaznu zatvora od 25 dana. Među osnivačima je UJDI-ja, prve demokratska političke organizacije u Jugoslaviji. Istraživao je obnovu feminističkog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji, sastavio je obimnu bibliografiju o feminizmu, uključivao se u ženske pokrete za samostalno organizovanje i rodnu ravnopravnost. Bio je predsednik je Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije. Glavni urednik lista/časopisa Republika postao je 1990, i uređivao ga je sve do nedavno – dakle, nekih dvadeset godina. Iako se povukao kao glodur, on i danas piše za njega. Za šta je dobio više uglednih nagrada, kao što su nagrada “Dušan Bogavac” za etičnost i hrabrost, priznanje Centra za antiratnu akciju, čiji je takođe bio osnivač; dobio je i nagradu za novinarstvo međunarodne organizacije novinara SEEMO i proglašen je Vitezom poziva. Za unapređenje kulture ljudskih prava koju dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava dobitnik je nagrade ,,Konstantin Obradović. Dobitnik je nagrade ,,Desimir Tošić’’ za 2009 godinu za najuspešniju seriju tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima. U penziju je otišao krajem 2003.
Knjige:
Contra fatum : [slučaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu : 1968-1988], 1989
Sukobi: društveni sukobi – izazov sociologiji, 1990
Jugoslavija pod naponom promena : [dvanaest ogleda : (1968-1990)], 1990
Srpski populizam : Od marginale do dominantne pojave, 1993
Republikanac, 1994
Iskušavanja slobode : Srbija na prelazu vekova, 2010
