Gojko Božović učestvovao je na sastanku Uredničkog odbora međunarodne edicije Sto slovenskih romana koju je pokrenuo Forum slovenskih kultura. Sastanak je održan u Ljubljani u sedištu Foruma slovenskih kultura. Kao glavni urednik ove međunarodne edicije, Gojko Božović je predsedavao sastankom Uredničkog odbora na kome je analiziran rad na objavljivanju i promovisanju knjiga u okviru nacionalnih izdanja ove edicije u 2012.
...ali i definisan plan objavljivanja knjiga u ovoj ediciji u 2013. i strategija nacionalnog i međunarodnog predstavljanja edicije Sto slovenskih romana. Na sastanku Uredničkog odbora međunarodne edicije Sto slovenskih romana, pored Gojka Božovića, učestvovali su i Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, Grigorij Čeredov, urednik ruskog izdanja edicije, Julija Sozina, koordinatorka ruskog izdanja edicije, Dimitar Baševski, urednik makedonskog izdanja edicije, Sara Špelec, urednica slovenačkog izdanja edicije, Elena Gurčova, koordinatorka slovačkog izdanja edicije, kao i Vlado Žabot, Konstantin Nikiforov i Krum Lazarov, članovi Programskog saveta Foruma slovenskih kultura.
Govoreći o nacionalnim izdanjima i međunarodnoj promociji edicije Sto slovenskih romana, Gojko Božović je rekao:
- U vrlo teškoj godini kakva je bila 2012. edicija Sto slovenskih romana i njeni nacionalni izdavači pokazali su vitalnost, sposobnost i vidljivost. Edicija je dobila čitav niz novih izdanja u nekoliko zemalja, u toku su prevodi izabranih romana, a posebno je važno što su u prošloj godini, više nego i u jednoj godini od nastanka projekta, nacionalni izdavači u saradnji sa Forumom slovenskih kultura uspeli da prošire javnu vidljivost edicije Sto slovenskih kultura u svojim zemljama i na širem, međunarodnom planu. Edicija je stekla nove čitaoce, pisce edicije su imali turneje u zemljama u kojima su objavljeni, a to su najčešće prvi prevodi tih pisaca u većini slovenskih zemalja. Da bismo ostvarili ciljeve od kojih smo krenuli (povećanje književne i kutlurne razmene između slovenskih zemalja, stvaranje nove generacije prevodilaca sa slovenskih jezika, međunarodna promocija slovenskih književnosti koje su, izuzev ruske, nedovoljno prevođene), neophodno je da stalno i inovativno promovišemo antologijski i reprezentativni karakter edicije i njene pisce i romane i u nacionalnom i u međunarodnom kontekstu. Rezultati su vidljivi. U nacionalnim kontekstima ova edicija ima prestiž u javnosti i poverenje kod čitalaca. U međunarodnom kontekstu rezultati se najbolje vide u kontinuiranom i sve većem interesovanju zapadnih izdavača ili autorskih agencija za pojedine knjige i pisce iz ove edicije, pa čak i za ediciju kao celinu.
Urednički odbor edicije Sto slovenskih romana prihvatio je predloge Gojka Božovića da se u narednim godinama kao posebne tačke u međunarodnoj promociji ove edicije uzmu međunarodni sajmovi knjiga i međunarodni književni festivali. U 2013. godini edicija Sto slovenskih kultura biće predastavljena na sajmovima knjiga u Moskvi (septembar), kada će biti i naredni sastanak Uredničkog odbora, potom u Beogradu (oktobar), Ljubljani (novembar) i Sofiji (decembar), da bi u 2014. godini u fokusu predstavljanja Foruma slovenskih kultura i, pre svega, edicije Sto slovenskih romana bili sajmovi knjiga u Lajpcigu i Frankfurtu. Za potrebe predstavljanja na ovim sajmovima biće pripremljeni posebni promotivni i programski katalozi edicije na više jezika, a najpre na engleskom, ruskom i španskom.
Na sastanku Uredničkog odbora odlučeno je da nacionalni izdavači edicije, u saradnji sa Forumom slovenskih kultura, udruženjima prevodilaca i kulturnim institucijama u svojim zemljama, razmotre mogućnost stipendija i studijskih boravaka prevodilaca sa slovenskih jezika.
Gojko Božović je na sastanku Uredničkog odbora u Ljubljani predstavio autorski projekat Arhipelaga pod nazivom Slovenska priča.
- Projekat Slovenska priča zamišljen je kao kolekcija antologija savremene slovenske priče napisane i objavljene posle pada Berlinskog zida. Kolekcija bi obuhvatala ukupno deset antologija prevedenih na po deset slovenskih jezika. Projekat Slovenska priča nastao je usled potrebe da se kritički revalorizuje žanr pripovetke na slovenskim jezicima u poslednjih dvadeset godina i prirodni je nastavak antologijske verifikacije žanra romana u ediciji Sto slovenskih romana. Slovenska priča bi u osnovnom vrednosnom, koncepcijskom i vizuelnom pogledu pratila temeljna određenja edicije Sto slovenskih romana – rekao je Božović.
Na sledećem sastanku Uredničkog odbora biće definisan plan realizacije projekta Slovenska priča kojim se Forum slovenskih kultura otvara i prema drugim književnim žanrovima.
Od posebnog značaja za dalji rad edicije Sto slovenskih romana jesu ambiciozni planovi ruskog izdavača ove edicije BIL za 2013. godinu.
Od srpskih pisaca iz edicije Sto slovenskih romana trenutno se na druge slovenske jezike prevode romani Dragana Velikića, Lasla Blaškovića, Vladimira Tasića i Srđana Valjarevića.
