Od Pavićeve smrti do danas, tokom perioda 2010-2013, izašlo je 56 izdanja njegovih knjiga. Od toga 48 izdanja je u inostranstvu, a 7 domaćih knjiga. Prevodi različitih naslova objavljeni su u: Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini, Južnoj Koreji, Meksiku, Mongoliji, Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj, Gruziji, Azerbejdžanu, Albaniji, Crnoj Gori, Turskoj, Češkoj, Litvaniji.
Izvedene su i četiri pozorišne predstave: u Rusiji, Rumuniji, Republici Srpskoj i mega-spektakl u Poljskoj. U Srbiji je izvedena samo radio-drama, Krevet za troje, u režiji Milana Jelića i adaptaciji Vladimira B. Popovića. Od prevoda svakako treba pomenutu nedavno kinesko ponovljeno izdanje Hazarskog rečnika, koje trenutno doživljava ogroman uspeh među čitaocima ove mnogoljudne zemlje. Zato je šangajski izdavač otkupio prava za još pet Pavićevih knjiga.
Nesumnjivo, Pavićeva slava koja se sa Zapada preselila u Rusiju, sada posthumno ide na Daleki istok, u Kinu, Indoneziju, Mongoliju, Južnu Koreju, a očekuje se uskoro i vijetnamsko izdanje Hazarskog rečnika.
Kuriozitet predstavljaju dve Pavićeve knjige prevedene na albanski – Hazarski rečnik i zbirka Strašne ljubavne priče. Naime, albanski jezik je jedini evropski jezik na koji do sada Hazarski rečnik nije bio preveden. Da podsetimo, do sada je u svetu izašlo preko 300 prevoda Pavićevih knjiga na 36 jezika, što bezmalo predstavlja malo kulturno ministarstvo inostranih poslova.
Albanski izdavač Onufri je objavio luksuzno tvrdo izdanje Hazara, dok je prevodilac druge prevedene knjige, Strašnih ljubavnih priča, Nikola Sudar mnogo učinio na približavanju srpske književnosti u Albaniji. Obe knjige su imale svečanu promociju na nedavnom Sajmu knjiga u Tirani.
U Srbiji je, kao što se i može pretpostaviti, situacija znatno drugačija. Već dve godine u Zavodu za udžbenike ne mogu da izađu četiri Pavićeve knjige. One su potpuno spremne za štampu, opremljene pogovorima, ali je neizvesno kada i da li će izaći. Nosilac autorskih prava na Pavićeve knjige, njegova supruga, književnica Jasmina Mihajlović ima još od juna 2011. potpisanih sedam ugovora sa Zavodom, ali je od toga izašao samo džepni Hazarski rečnik tokom prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.
Iako je Legat Milorada Pavića na Dorćolu, čiji je osnivač Skupština grada Beograda još prošlog septembra otvoren za javnost tokom “Dana evropske baštine”, info spomen-ploča još nije postavljena iako su odavno sve administrativne procedure i dozvole od strane grada dobijene.
Ruski vajar Grigorij Potocki, autor Pavićevog spomenika u centru Moskve, obraćao se gradu s molbom da o svom trošku postavi spomen-ploču, koja bi bila replika moskovskog spomenika, ali nije dobio nikakav odgovor od nadležnih. Takođe, ambasada Azerbejdžana je predlagala da skulptor Natigu Alijev, autor tašmajdanskog spomenika, postavi ploču, ali bez uspeha. Sve instance koje bi mogle biti relevantne – Grad Beograd, Ministarstvo za kulturu, Ministarstvo inostranih poslova, obaveštene su o ovom naizgled nepremostivom problemu.
Nedavno se desila gruba omaška. U jednom informativnom novinskom članku, savetnik Ministarstva za kulturu, g. Mladen Vesković, zadužen za književnu saradnju sa inostranstvom i prevode knjiga srpskih pisaca, u podužem spisku prevođenih autora nije ni pomenuo Milorada Pavića kao jednog od najprevođenijih srpskih pisaca ikada.
Malo po malo, kao da se ostvaruje Pavićevo literarno proročanstvo da će biti pisac svih drugih naroda, sem srpskog naroda, kojem je pripadao i na čijem je jeziku stvarao.
