Retko se u književnosti dešava da se mišljenje kritike i ukus publike toliko podudaraju kao što je to u slučaju japanskog pisca Harukija Murakamija, koji je vrlo brzo zadobio kultni status i privukao širok krug obožavalaca, od tipičnih akademskih proučavalaca, preko fensi intelektualnih tipova, do običnih čitalaca širom planete. 

Haruki Murakami je rođen 1949. u Kjotu. Pre nego što je postao pisac bio je vlasnik džez kluba u Tokiju. Veliki je poznavalac muzike i kolekcionar ploča, a teme mnogih njegovih romana, kao i sami naslovi, povezani su s muzikom, uključujući Igraj, igraj, igraj (The Dells), Norveška šuma (Bitlsi) i Južno od granice, zapadno od Sunca (Net King Kol). Sve Murakamijeve knjige počinju dosta jednostavno, bez nagoveštaja čudnih događaja i likova koji se kasnije sreću. Glavni junak, uslovno shvaćeno piščev alterego, živi povučen i relativno nezanimljiv život, o njemu nikada ne saznajemo previše. Murakami odlično razume i žene, te stvara nezaboravne likove, koji predstavljaju i ono što žene jesu i ono što bi želele da budu. Murakami postaje svetski poznat objavljivanjem Norveške šume, nostalgične priče o gubitku i seksualnosti, kojom je među mladima u Japanu stekao status superzvezde. Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na univerzitetu Prinston u SAD.

Romani: Slušaj pesmu vetra (1979). Fliper (1973), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali (2002), Kad padne noć (2004); 1Q84 u tri toma (2009);

Učestvuju: Jasna Novakov Sibinović, Vladislava Gordić - Petković