kultura-131Promocija časopisa Kultura
Ponedeljak 30. januar u 12 sati.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4, Beograd)


Jesle li znali da danas samo u jednom danu obavimo više telefonskih poziva nego u celoj 1983. godini, recimo?! I da samo u jednom danu razmenimo više imejlova nego tokom cele 1994. godine?! Današnji čitalac, gledalac i slušalac u samo jednom danu dobije onoliko informacija koliko njegov predak u 17. veku za ceo svoj životni vek. Da li to znači da smo dobro informisani ili smo naprosto „zatrpani“ informacijama, šta nas očekuje u budućnosti i kako razvoj medija može iz korena promeniti svet, saznaćete čitajući najnoviji broj časopisa Kultura Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.


Učestvuju:

Divna Vuksanović, urednica 133. broja časopisa Kultura
Dragan Ćalović, urednik 133. broja časopisa Kultura
Sead Alić, urednik 133. broja časopisa Kultura
Vladislava Gordić Petković, Filozofski fakultet u Novom Sadu



U najnovijem broju Kultura otkriva i koliko je važna uloga savremenih medija u obrazovnom  sistemu, kako se mediji mogu koristiti za vaspitanje u vrtićima i hoće li škole izumreti. Zamislite da umesto u školskim klupama, znanja stičemo isključivo u bibliotekama, muzejima, pozorištima, fabrikama, na poljoprivrednim dobrima, pa čak i u prodavnicama... Možda nam ovo sada zvuči neverovatno, ali naučnici predviđaju velike transformacije obrazovanja u budućnosti.


Odlomci iz tekstova objavljenih u najnovijem broju časopisa „Kultura“:

Između dosade, klika i novog sajta...

„Pogledajmo sada kako izgleda Drajfusov prikaz aktivnosti estetskog pojedinca na internetu: „(S)urfer želi da zna sve i spreman je da provede svaki slobodan trenutak u posećivanju najnovijih popularnih sajtova na internetu. On ili ona uživa u spektru mogućnosti (...) Za takvu osobu je posećivanje što više sajtova i održavanje koraka sa cool sajtovima svrha po sebi. Jedina smislena razlika između sajtova je ona između interesantnih i dosadnih sajtova. Život provodimo boreći se protiv dosade time što postajemo gledaoci svega što je interesantno u svetu.“ Jasno je da ovakav pojedinac ne uspeva da odmakne od onog šopenhauerovskog, koji kruži između dosade, klika i novog sajta punog interesantnih informacija.“
Bojan Blagojević, Univerzitet u Nišu, Filozofski Fakultet - Departman za Filozofiju

Nije potrebna evolucija, već revolucija obrazovanja

“Iako su škole zasnovane na našoj kulturi i reflektuju njene vrednosti, tehnološke promene koje su izmenile svet nekako su ostavile obrazovni sistemi nepromenjenim čime je kreiran ogroman jaz između procesa učenja i poučavanja u školama i načina sticanja znanja u svakodnevnom životu. Rezultat je otuđenje obrazovanja od društva i od dece koja se rađaju u tim društvima.(…)
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nam takođe ukazuje da ukoliko je kreativnost osnovni princip „ekonomije znanja“, onda je najvažniji zadatak svih koji se bave obrazovanjem da osposobe učenike za kreativno učešće u stvaranju inovacija. Škole i dalje poručuju svojim polaznicima da je znanje sistematičan, statičan i kompletan sistem, umesto da ih poučavaju kako da kreiraju znanja. Škole i dalje usmeravaju učenike da postanu eksperti u konzumiranju znanja, umesto da ih usmeravaju ka stvaranju znanja. Školski udžbenici danas su, iako možda vizuelno prijatniji i bogatiji, suštinski isti kao i pre jednog veka. Predstavljaju prilagođene i sumirane sisteme znanja iz različitih oblasti života, koje učenici usvajaju memorisanjem, razumevaju, i osposobljavaju se za njihovu primenu u određenim situacijama.“
Tamara Borovica i Svetlana Kostović, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju


Da li su slike samo „brza hrana za oči“?

„Savremeno doba obeleženo je kulturom spektakla u kojoj slike i predstave nose suštinsku ulogu. U mnoštvu slika koje čine život čoveka postavlja se pitanje njegove prijemčivosti i odgovora na šarolikost koja ga okružuje. Poslednji talas ikonoborstva koji se javio krajem 20. i početkom 21. veka podržava stav da je slika previše, da su one izgubile svoju suštinu i da prema njima vlada potpuna ravnodušnost.
Borba za sliku i protiv nje je pojava koja se proteže kroz istoriju čovečanstva. Iako su tradicionalne vizuelne umetnosti danas potisnute razvojem novih medija, opstanak slike je izvestan kao i njena komunikativnost. Povodom savremenog ikonoborstva (slikoborstva) Mičel (Mitchell) u intervjuu za magazin Image & Narative, koji je dao u novembru 2006. godine navodi da je kritički osvrt na slike takav da se one analiziraju kroz svoju destruktivnu moć i sačinjavaju repertoar lažnih i zavodljivih slika, čiju snagu treba eliminisati i razbiti ih jednom zauvek. (...) S obzirom na to da je brzina slika i njihovo smenjivanje izrazito veliko, posmatrač ih najčešće ne primećuje, ali pojedine slike, čak i kada su sasvim naizgled trivijalne, mogu zahtevati veću pažnju. Iako su medijske slike kako Mičel navodi, uglavnom „brza hrana za oči“, njihovo poreklo, suština i zamiranje su pojave koje čovek nikada nije uspeo u potpunosti da objasni.“
Violeta Cvetkovska Ocokoljić i Tatjana Cvetkovski, Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije i Fakultet za poslovne studije, Beograd


Munjevite brzine razvoja medija

„Za obujam cjelokupnog svjetskog gospodarstva iz 1930. godine danas treba jedan jedini dan, samo jedan dan danas zamjenjuje ukupni gospodarski promet SAD-a iz 1949. Danas se u jednom danu ostvari ukupni broj telefonskih poziva iz 1983. godine, a samo u jednom danu više je razmjene e-pošte nego cijele 1994. godine! Možete li zamisliti da bi 1950. godine za prebacivanje ukupnog sadržaja knjižnice američkog Kongresa trebalo 158 tisuća godina. I 1980. bi za taj posao trebalo čak 661 godina, deset godina kasnije 113 godina, da bi 1997. godine prebacivanje informacija trajalo manje od dva mjeseca. No, pet godina kasnije za to bi trebalo tek 51 sat, a 2007. trajalo bi praktički koliko i pritiskanje tipke... Svi su ovi podaci već u zadnjih pet godina nadmašeni; pitanje je samo možemo li više mi to sebi predočiti i uopće realno razumjeti o čemu se tu zapravo radi.“
Nenad Vertovšek, Sveučilište u Zadru
Koliko televizija utiče na mlade?

„Istraživanjem je potvrđeno da televizija utiče na razvoj interesovanja kod mladih i da učestalost emitovanja jednog sadržaja povećava nivo interesovanja za taj sadržaja, kao i to da mladi imaju visok nivo interesovanja za televizijske sadržaje zabavnog i sportskog tipa. (...)Mnogi misle da je uticaj televizije pozitivan, jer omogućava deci da prošire svoja saznanja, da razviju maštu i kreativnost, da pojačaju međunarodnu povezanost i toleranciju. Sa druge strane veliki je broj onih koji smatraju da je televizija donela više negativnog nego pozitivnog, da povećava otuđenost među mladima, smanjuje njihovu aktivnost, pasivizira ih, pruža veliki broj nasilnih i seksualnih sadržaja, koji ohrabruju decu na destruktivno ponašanje i da utiče na  njihov sistem vrednosti.
Za razliku od škole i porodice, televizija je atraktivnija pri davanju informacija, jer ih daje kao proces, a ne kao podatak koji treba upamtiti. Ona stvarnost predstavlja u dinamici i razvoju, budi kod posmatrača osećaj istinitosti, konkretnosti, prevazilazi granice i pruža  drugačiji pogled na svet. (...)
Televizija, sudeći po odgovorima sedmaka i šestaka odgovara njihovim interesovanjima, jer 38% smatra da „ima svega“, tj. zadovoljno je ponuđenim televizijskim programom i na tv-u ne bi ništa menjali. O ovom podatku bi se moglo dosta diskutovati i sprovesti i novo istraživanje, jer da li je baš moguće da se mladi sa svim sadržajima slažu, ili je to samo odsustvo kritičkog mišljenja, pasivizacije, što mnogi smatraju jednom od posledica velikog uticaja mas medija na mlade.“
Stanislava Marić Jurišin i Bojana Marković, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za pedagogiju

Mediji u vrtićima

„Stalno prisustvo sredstava masovnih medija, motiviše decu za istraživanje, razvoj veština upravljanja,  za otkrivanje različitih načina upotrebe sadržaja koje masovni mediji nude. Upotreba masovnih medija u predškolskim ustanovama je raznovrsna, oni se mogu koristiti kao didaktičko sredstvo, sredstvo za izražavanje i kreativno stvaranje, sredstvo podsticaja za obavljanje drugih aktivnosti. (...)
Imajući u vidu oprečna shvatanja u vezi sa delovanjem na pomenute aspekte razvoja, moguće je pretpostaviti da sama sredstva masovne komunikacije i informacione tehnologije ne mogu imati pozitivan ili negativan uticaj, već da vrsta uticaja pre svega zavisi od primene ovih sredstava, načina njhove upotrebe u vaspitno-obrazovnom radu. U tom smislu, veoma je značajna uloga vaspitača, kao kreatora i moderatora vaspitno-obrazovnog procesa koji primenjuje sredstva masovnih medija i savremene informacione tehnologije. Smatra se da od samog vaspitača, njegove pripremljenosti i spremnosti da primenjuje savremena sredstva, zavisi vrsta ostvarivanja vaspitnog delovanja na decu. (...)
Iskustva drugih zemalja ukazuju na mogućnosti da medijsko vaspitanje i obrazovanje postane sastavni deo vaspitno-obrazovnih planova i programa.“
Zorica Stanisavljević-Petrović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet - Departman za pedagogiju

TV iskrivljuje stvarnost

„Zanimljivo je pomenuti neke rezultate analize sadržaja američkih medija (uz otvoreno pitanje analize naših medija), koji ilustruju medijsku distorziju stvarnosti, što pokazuje relativnu stabilnost u dužem vremenskom periodu: u proseku pet scena otvorenog kriminala ili nasilja u svakom satu programa; 75% programa u udarnom terminu prikazuje neku formu nasilja, a stopa kriminala i nasilja u programima javlja se deset puta češće nego u stvarnom svetu; u TV svetu dominiraju zanimanja poput lekara, advokata, policajaca u meri koja je mnogo veća od njihove zastupljenosti u stvarnoj radno sposobnoj populaciji. Dakle, u skladu s postavkama kultivacione teorije, gledaoci koji su učestalo izloženi uticajima ovakvog programa, imaće iskrivljenu sliku stvarnosti, ali se takođe ističe (odbrambeni) značaj „(mas)medijske pismenosti“, te programa koji edukuju gledaoce o potencijalno „štetnim“ efektima gledanja televizije, upravo tako što se naglašava distorzija realnosti u medijima (npr. sadržaj vesti nije reprezentativan nego selektivan, udeo nasilja u televizijskom programu je mnogo veći nego u realnosti itd). I dok ovakve pojave ne moraju nužno da se pripišu dobro konstruisanim masmedijskim konceptima tendenciozno usmerenim da menjaju percepciju realnosti, značajan udeo medijskih sadržaja na manje ili više očigledan način rukovođen je tržišnim ciljevima prodaje i ubeđivanja.“
Biljana Jokić, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Sve više gubimo živce

„Istraživanje pokazuje da nakon navikavanja na pogodnosti koje donosi internet, britanski narod postaje sve nestrpljiviji: Britanci, u proseku, gube strpljenje posle 8 minuta i 22 sekunde. Ako sajt ima više od 1 minuta za učitavanje, 70 odsto ljudi će postati nestrpljivo. Maksimalno prosečno vreme za ljude da čekaju odgovor nakon što pozovu je 5 minuta i 4 sekunde. Odustaće od večere ako čekaju obroke, u proseku za 8 minuta i 38 sekundi, jer će početi da sumnjaju da li će njihova naručena hrana uopšte biti servirana. Bolje je ne kasniti više od 10 minuta i 1 sekunde na sastanak sa dobrim prijateljem, jer će se on, u protivnom, naljutiti. Potrošači će sigurno izgledati užasno ako isporuka kasni 10 minuta i 43 sekunde. Britanski narod generalno se nada odgovoru na tekstualnu poruku ili govornu poštu u roku od 13 minuta i 16 sekundi. Istraživanje, takođe, pokazuje da mladi ljudi brže gube strpljenje od starijih. Jedna trećina ispitanika uzrasta između 18 i 24 godina odgovorilo je da postaju veoma iznervirani kada osvežavanje veb stranice iziskuje više od 10 sekundi.“
Tatjana Milivojević, Dragana Jovanović i Aleksandra Bokan, Fakultet za kulturu i medije, Megatrend univerzitet

Književnost se vraća drevnom pripovedanju

„Nova informatička pismenost ponovo je uvela bogatije, nelinearne oblike komunikacije. Svedoci smo velikih promena samog odnosa prema jeziku, granice između usmenosti i pismenosti su sve fluidnije. Tako, na primer, intertekst u elektronskoj komunikaciji funkcioniše kao nov oblik usmenosti. Kompjuterski roman je interaktivan jer omogućuje čitaocu da učestvuje u njegovom oblikovanju prema vlastitim zamislima (u čemu razabiramo usmenu svest). Književnost se tako na neki način vraća drevnom pripovedanju i usmenom predanju. Usmena književnost je po nekim svojim karakteristikama hipertekst. Transverzalnost podrazumeva maksimalnu rasprostranjenost  i prisutnost komunikacije na različitim ravnima i u različitim pravcima. Digitalni hipertekst je samo jedna od pojava kojom se na delu pokazuje novi model shvatanja sveta.“
Jadranka Božić, Narodna biblioteka Srbije
<<  Februar 2020  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
     
 

Putopisi, Intervjui..