Prateći program izložbe “Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933-1945”, Muzej grada Beograda, Resavska 40b
Nedelja, 4. decembar od 18.30-19.15 - promocija knjige "Čovek koji je suviše znao" Dejvida Livita (David Leavitt), u izdanju Heliksa iz Smedereva. Govore: Ana Ješić i poznavalac Tjuringovog dela Dušan Maljković.
Alan Tjuring, briljantni britanski matematičar, začetnik je računarske nauke i pionir veštačke inteligencije, čovek zaslužan za razbijanje šifara mašine „Enigma“ koju su koristili Nemci tokom rata, po čemu je i najpoznatiji široj javnosti. Tjuring se deklarisao kao homoseksualac u vreme kada je to bilo protiv konvencija i zakona. Progonjen od strane vlasti i javnosti, izvršio je samoubistvo 1954. godine zagrizavši jabuku natopljenu cijanidom, jer nije mogao da podnese ponižavajuću terapiju protiv homoseksualizma, u vidu hemijske kastracije, na koju ga je naterala britanska vlada.
Fama u vezi sa Tjuringovim hapšenjem i samoubistvom direktno je uticala da se godinama njegov doprinos razvoju modernog računara minimalizuje, a u određenim oblastima i potpuno zanemari. Priznanje javnosti dobio je tek krajem dvadesetog veka, a potpuna rehabilitacija Tjuringovog imena usledila je 55 godina posle njegove smrti, 2009. godine, zvaničnim izvinjenjem premijera britanske vlade Gordona Brauna „jednoj od britanskih najčuvenijih žrtvi homofobije“: „We’re sorry, you deserved so much better“ (Žao nam je, zaslužili ste mnogo bolje).
Knjiga „Čovek koji je suviše znao“ Dejvida Livita je Tjuringova biografija. Deklarisan kao gej, Livit, koji je i profesor na Univerzitetu Floride, u romanima i biografskim tekstovima aktivno se bavi problemima gej populacije na javnom planu, ali i na intimnijem nivou.
Priču o Tjuringu ispisuje u kontekstu velike istorijske krize našeg društva – Drugog svetskog rata. Pripovest je uzbudljiva jer opisuje praskozorje računarske nauke i borbu protiv nacizma na nevidljivom frontu nauke, ali i potresna jer govori o razapinjanju jednog čoveka zbog „greha“ mnogih.