Tokom ove godine Akademska knjiga objavila je 72 nova naslova. Posebno ponosni na izdavanje kapitalnih studija: Srednjovekovni svet. Kultura neme većine Arona Gureviča, Kultura u nacističkoj Nemačkoj Majkla H. Kejtera, Uvod u Jugoslaviju Dejana Jovića, novog romana Manijak svetske književne senzacije Benhamina Labatuta, ali i na objavljivanje dvotomnih Razgovora i intervjua Aleksandra Tišme. Veliku pažnju i čitanost privukle su memoarske knjige Među izdajnicima, špijunima i junacima i U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima Vladimira Vauhnika. U vrsnim prevodima tu su knjige najznačajnijih savremenih svetskih i evropskih književnih stvaralaca, ali i niz dela književnih klasika.
Tako su se pred čitaocima našla dela Margerit Jursenar, Rabindranata Tagora, Saše Sokolova, Sandra Veronezija, Nikole Matjea, Emanuela Rubena, Emanuela Karera, Andree Jeftanović, Santjaga Ronkaljola, Đerđa Petrija, Šandora Maraija, Rikarda Pilje, Oršoje Benčik i Ene Lusije Portele.
Važno mesto u katalogu Akademske knjge zauzimaju domaći pisci. Izdata su književna dela Tibora Varadija, Aleksandra Gatalice, Gorana Mimice i Vuka Vučkovića, putopisne knjige Vesne Aleksić, Vasilija Domazeta i Blaža Popovića, intervjue Radmile Gikić Petrović i Nenada Miloševića, istorijsku publicistiku Vladimira Petrovića.
Tokom ove godine publikovan je niz studija istaknutih svetskih naučnih stvaralaca, među kojima su knjige Morisa Blanšoa, Mišela Elčaninofa, Majkla H. Kejtera, Uga Bardija, Nikite Tolstoja i slavistkinje Angele Richter. Među naučnim monografijama domaćih autora izdvajaju se knjige Milana Uroševića, Alpara Lošonca, Predraga Krstića, Vlatka Sekulovića, Radojke Vukčević, Bojana Jovanovića, Tamare Vučenović, Miloša Stojanovića, Jelene Pilipović, Željka Kaluđerovića, Svetislava Jovanova, Aleksandra Kušića, Petra Jevremovića, Marije Mandić, Ljubinka Radenkovića, Miloša Vukelića, Bojana Kovačevića, Mijata Lakićevića, Petra Žarkovića, Koste Nikolića, Miloša Vojinovića, Igora Cvejića, Tina Lemca i Koste Cukića. Na engleski jezik prevedena je knjiga Tamare Malešev Krugovi Berlina 1934, kao i roman Izbledele duše Mladena Jakovljevića, dok je na mađarski jezik preveden roman Noćna projekcija Ota Horvata.
Autorima su ove godine i uručena vredna priznanja. Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost dodeljena je Tiboru Varadiju. Tamari Vučenović i Milošu Stojanoviću dodeljena je Plaketa Društva informatičara Srbije za objavljen rad od značaja za IT zajednicu. Nagrada „Radovan Beli Marković" pripala je Aleksandru Gatalici, a Nagrada „Ljubomir P. Nenadović" našoj autorki Vesni Aleksić.
Godina je bila ispunjena mnogobrojnim promocijama domaćih i stranih autora u Novom Sadu i Beogradu: Slobodana Šnajdera, Toma Kuku, Edzarda Mika i Anastasiju Gavrilović, dok su u okviru festivala Prosefest i Krokodil gostovali naši autori Jacek Denel i Matijas Enar.
akademska knjiga je učestvovala na nekoliko sajmova knjiga, među kojima su Međunarodni beogradski sajam knjiga, Internacionalni sajam knjiga u Podgorici i Interliber u Zagrebu na kojima je predstavljena celokupna produkcija. Na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dobijena je Nagrads za najboljeg izdavača 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga koju dodeljuju akreditovani novinari.
Cela izdavačka godina bila je obeležena jubilejom – stogodišnjicom rođenja Aleksandra Tišme. Akademska knjiga je izdala tri dela Aleksandra Tišme, ali i organizovala omaže Aleksandru Tišmi u Beogradu i Novom Sadu. Kao i učestvovanje i na Međunarodnom naučnom skupu o Aleksandru Tišmi u Veneciji.
Ovu godinu ćemo pamtiti i po tužnim trenucima jer su nas napustili veliki autori – pisci Radoslav Vava Petković i Ismail Kadare (klasik evropske književnosti čija će dela Akademska knjiga uskoro početi da objavljuje), lingvista Ranko Bugarski i prevodilac Arpad Vicko. Njihov odlazak je ostavio veliku prazninu.
Pripremljeno je mnoštvo novih naslova: Partizani slovenačkog istoričara i akademika Joža Pirjeveca, monumentalna knjiga o partizanskom pokretu otpora protiv nacista i fašista te njihovim domaćim pomagačima na području raskomadane jugoslovenske države u Drugom svetskom ratu; velika knjiga o moru italijanskog istoričara i pisca Alesandra Vanolija Istorija mora, koja govori o geologiji, ribama i drugim morskim bićima, ljudima sa obala, otkrićima, brodovima, ratovima, mitovima, snovima, legendama, nestalim morima i velikim katastrofama, civilizacijama, ekološkim krizama, topljenju leda i o vezi čoveka sa morem kroz istoriju; knjiga Karla Ginzburga, jednog od najvećih živih evropskih istoričara o Makijaveliju i Paskalu Uprkos tome; studija svetskog ekonomiste Branka Milanovića Vizije nejednakosti koja rekonstruiše razvoj misli o ekonomskoj nejednakosti u protekla dva veka na osnovu radova uticajnih ekonomista koji su se posredno ili neposredno bavili problemom distribucije dohotka i dohodovne nejednakosti (Fransoa Kenej, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto, Sajmon Kuznjec i grupa ekonomista iz druge polovine dvadesetog veka); književna dela Ismaila Kadarea General mrtve vojske i Prelomljeni april; roman Kamela Dauda Hurije, koji je uzdrmao arapski svet, a za koji je Daud dobio Gonkurovu nagradu 2024; hronika Žal zemlje. Priča o Bufalo Bilu Kodiju Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade; naučne monografije domaćih autora: Futurofantastika slaviste Dejana Ajdačića i anglistkinje Zorice Đergović-Joksimović, u kojoj autori predlažu različite mogućnosti pristupa književnim tekstovima o budućnosti, uključujući i one u kojima se uviđa odnos između minule ili tekuće stvarnosti i zamišljene slike budućnosti; Njegoš i italijanska kultura Vesne Kilibarde; Između vere i nacije: pokret Mladi muslimani 1939–1990 Ivana E. Kostića; naučne studije Antipolitika Dušana Spasojevića, Ravnoteža moći od Kautilje do Trampa Stevana Nedeljkovića i Savremena spoljna politika Srbije – kontinuitet i/ili preobražaji Dragana Đukanovića, Milana Krstića i Marka Dašića; izdanja nedovoljno poznatih memoarskih zapisa Vladka Mačeka i Slobodana Jovanovića, koja će nam iz potpuno novog ugla predstaviti istoriju najturbulentnijih godina na ovim prostorima; kolonističke priče Milana Micića Zašto je petao prestao da kukuriče; roman Rt Saše Ilića, dobitnika NIN-ove nagrade, o eksploataciji tla i otporu jedne porodice tokom više generacija na planini Rtanj.
Bila je ovo uzbudljiva godina, prepuna novih knjiga i događaja.
