U utorak, 16. aprila 2024. u 19 časova u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda u okviru ciklusa tribina: „Islam i Zapad – filozofija i sociologija“, održaće se predavanje "Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke" u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”. Predavač: dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”. Ciklus tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija” koncipiran je s namerom da se predstave saznajne mogućnosti klasične islamske filozofije u sferi komparativne i kritičke analize novovekovne i savremene zapadne filozofije.
Cilj ovih tribina je da se prepoznaju ključni principi razvoja zapadnog filozofskog mišljenja iz kritičke perspektive islamske filozofske tradicije. Zapravo, muslimanski filozof posvećen je unapređenju svoje filozofske škole u kontekstu teorijskih izazova i pitanja koja se postavljaju u školama zapadne filozofije.
Na trećoj tribini u okviru ovog ciklusa, pod nazivom „Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke”, predmet analize biće zaključak logičkih pozitivista bečkog kruga da metafizički i vrednosni sudovi nisu ni istiniti ni neistiniti i da kao besmisleni pseudostavovi predstavljaju prepreku napretku nauke. Naime, kada su u XIX veku empiristi preuzeli dominantnu ulogu u naučnom otkrivanju objektivnog sveta, oni su najpre s puno samopouzdanja govorili o svim realnostima o kojima se ranije govorilo u svetlu sakralnog, metafizičkog i praktičnog razuma. To je zaista bio vek naučnih ideologija. Kont je iskreno očekivao da će empirijsko znanje, s novom induktivnom formom, savršeno zameniti sakralni i metafizički razum u svim njihovim saznajnim funkcijama.
Ipak, postalo je jasno da je empirijski razum suštinski ograničen i nepouzdan izvor saznanja. Na kraju XIX veka skoro svi prihvataju ranija upozorenja da se nauka mora odvojiti od vrednosti. I drugo, pokazalo se da je empirijskim znanjem nemoguće govoriti o metafizičkim pitanjima. Logički pozitivisti zaključili su da razum u XX veku nema ni opravdanje ni moć da se bavi metafizičkim i vrednosnim iskazima. Štaviše, oni su pokazali da čovekov razum nema kognitivnu vrednost ni u sudovima o fizičkim i empirijskim dimenzijama našeg života.
Suštinski problemi principa verifikacije i falsifikacije otkrili su da nas naučno i empirijsko znanje nikada ne dovodi do izvesne istine. Međutim, niko nije spominjao mogućnost da empirijski razum bude vraćen u okrilje višnjih stupnjeva razuma. Umesto toga, zapadna empirijska nauka biće apsolutno podređena najnižem i najprofanijem stepenu čovekove volje i društvene moći.
Seid Halilović (Prijepolje, 1980), član je Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” u Beogradu. Diplomirao, magistrirao (tema: Mula Sadra Širazi i personalno jedinstvo egzistencije) i doktorirao (tema: Hijerarhija univerzuma kod Ibn Arabija i Jakoba Bemea) na Univerzitetu u iranskom gradu Komu. U toku boravka u Komu, u periodu od 1993. do kraja 2011, učestvovao je na dugogodišnjim tradicionalnim seminarima arapske morfologije, sintakse i retorike, islamske jurisprudencije i metodologije jurisprudencije, kao i islamske filozofije i teorijskog sufizma. Bio je član akademskog veća Međunarodnog univerziteta al Mustafa i prodekan na Fakultetu za studije o religijama i islamskim pravcima tog univerziteta do kraja 2011. Na Univerzitetu al Mustafa držao je predavanja iz oblasti islamske teorijske mistike, reformističkog i savremenog muslimanskog mišljenja, kao i komparativne filozofije i savremene zapadne filozofije. Član je uredništva naučnog časopisa za religijske nauke Kom. Objavio je mnogobrojne naučne radove iz oblasti islamske filozofije, savremene muslimanske misli i teorijskog sufizma u domaćim i međunarodnim časopisima. Važnije knjige: “Tokovi islamske misli u XX veku” (Beograd, 2021), “Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu” (Beograd, 2016), “Kratka istorija islamske filozofije” (koautor, Beograd, 2015, drugo izdanje), “Nauka i filozofija” (prevod s persijskog jezika, autor Hamid Parsanija, Beograd, 2012).
