Narodna biblioteka Srbije, Austrijski kulturni forum i Izdavačko preduzeće CLIO u utorak 9. aprila 2024. godine, u 19.30 sati, organizuju susret sa istoričarem VOLFGANGOM ŠMALEOM i razgovor povodom njegove knjige ISTORIJA MODERNOG PROSVETITELJSTVA - Društveni orijentiri u eri globalizma od 19. do 21. veka (CLIO, 2024). Govore: prof. dr Smilja Marjanović Dušanić, Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Slobodan Perović, Odeljenje za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Volfgang Šmale Univerzitet u Beču. Medijatorka: Milena Đorđijević, Narodna biblioteka Srbije.

* Simultani prevod je obezbeđen. Ulaz je slobodan.
* Program se može pratiti uživo preko zvanične Fejsbuk stranice Narodne biblioteke Srbije i u odloženom gledanju preko Jutjub kanala

ISTORIJA MODERNOG PROSVETITELJSTVA
Društveni orijentiri u eri globalizma od 19. do 21. veka
prevela s nemačkog Maja Matić

Prosvetiteljstvo osamnaestog veka i dalje je relevantno i u dvadeset prvom veku. Ono funkcioniše kao humani društveni orijentir u svetu koji je ispao iz koloseka. Pružanje takve društvene orijentacije uvek je bio glavni cilj prosvetiteljstva – pri čemu je ono u svakom trenutku bilo izloženo fundamentalnoj kritici. Potencijal prosvetiteljstva da društvu daje smernice u vremenima kriza, ratova i terorizma razvijao se upravo u kontekstu ovakve kritike.

Volfgang Šmale prati ovaj istorijski proces od ranog devetnaestog veka, s posebnim osvrtom na intelektualce od Hegela do Fukoa i Džonatana I. Izraela. Služeći se metodologijom digitalne humanistike, analizira prosvetiteljstvo sa globalnoistorijskog aspekta. Prema današnjem preovladavajućem shvatanju, ispostavlja se da je prosvetiteljstvo nauka o životu koja opstaje i pred fundamentalnom kritikom.

Volfgang Šmale (1956), nemački je profesor rane moderne i savremene istorije na Univerzitetu u Beču. Poznat je po svojim publikacijama o francuskoj istoriji, istoriji Evrope, istoriji ljudskih prava, istoriji muškosti. Takođe je stručnjak za digitalne humanističke nauke. Član je akademija Evrope, Naučnog saveta Кuće evropske istorije... Svoju istraživačku karijeru započeo je kao student asistent u velikoj istraživačkoj mreži o agrarnim društvenim sukobima u ranoj modernoj Evropi. Od 2011. do 2023. godine član je Кomiteta Međunarodnog društva za proučavanje 18. veka. Generalni sekretar tog globalnog naučnog Društva koje ima više od 6.500 članova bio je od 2015. do 2019. godine. Uredio je obimni priručnik o istoriji školskog obrazovanja u Evropi u doba prosvetiteljstva. Bio je to prvi priručnik koji je pokrio celu Evropu. Šmale se vratio istoriji prava i osnovnim pravima, ključnoj temi svoje disertacije, i uredio knjigu Ljudska prava i kulturna raznolikost. Evropa – arapsko-islamski svet – Afrika – Кina. Ovom polju istraživanja pripada i njegova postdoktorska disertacija na temu Arheologija ljudskih prava kao i nekoliko priređenih knjiga. Кlio je na srpskom jeziku objavio njegove knjige Istorija evropske ideje (2003), Istorija muškosti (2011) i Šta će biti sa Evropskom unijom? (2019).

<<  Jun 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
     

Putopisi, Intervjui..