Dok se polako približavamo Agorinom petstotom naslovu, nakon 21 godinu od njenog osnivanja, i ove 2023. vredno je rađeno da se vernim čitaocima predstave knjige vrhunskog kvaliteta kako domaće, tako i inostrane savremene literature. Stoga je zadovoljstvo da se na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga najave neka od novih izdanja u okviru Agorinih biblioteka. Biblioteka „Agora” nudi nam Nobelovku Alis Manro ponovo na srpskom jeziku! Posle više godina, kao Agorina izdanja, iz štampe su izašle dve prozne knjige Nobelovke Alis Manro – Šta umišljaš ko si ti (prev. Predrag Šaponja) i Znaci ljubavi (prev. Anđelka Cvijić), nagrađene najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi – nagradom Gavernor.
Alis Manro spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom. Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija.
Šta umišljaš ko si ti četvrta je zbirka pripovedaka Alis Manro koja prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu. A. Manro ima skoro prustovsku moć da analizira senzacije i misli. Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja. U knjizi Znaci ljubavi Alis Manro istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena. Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, autorka otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi. Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima, stvarajući dijalektički odnos između sećanja i prošlosti.
Pisma turskih mačaka Oje Bajdar (prev. sa turskog Vesna Gazdić i Ana Lojanica) – roman je savremene turske spisateljice čije je književno stvaralaštvo nagrađeno sa više književnih priznanja, među kojima su i nagrade „Sait Faik“, „Orhan Kemal“ i „Dževdet Kudret“, a roman koji je pred nama 1993. godine ovenčan je nagradom „Junus Nadi“. Uzbudljiv narativ ovog romanesknog sveta ostvaren je pripovedanjem iz “mačje perspective”, u kojoj se iz stranice u stranicu sudaraju principi „biti mačka“ i „biti čovek“.„Mirisna pisma“ koja mačke-protagonisti međusobno razmenjuju na različitim geografskim tačkama, tako postaju posebni narativni pasaži u kojim se razotkrivaju saznanja velikog mačjeg projekta sprovedenog na ljudima – njihovim vlasnicima. Između one dobropoznate izreke „Radoznalost je ubila mačku“ i rezultata rada „Organizacije za otkrivanje vlasničkih tajni“ čitalac saznaje sudbinske niti ljudi koji su tokom vojnog udara 1980. godine u Turskoj morali da, kao izbeglice, svoj novi život započnu na nekom drugom mestu, da bi zatim potpuni krah sopstvenih nada i uverenja doživeli u periodu između 1989. i 1990. godine, kada postaju svedoci pada Berlinskog zida i socijalističkog sistema.
Zemlja-Vazduh-Nebo Germana Sadulajeva (prev. sa ruskom Radmila Mečanin) remek-delo je ovog ruskog autora čečenskog porekla, koji je popularnost i veliki broj čitalaca stekao nakon objavljivanja zbirke priča – Ja sam Čečen. Sadulajev na provokativan način dekonstruiše temu rata kao jednog od modusa muškog postojanja, i to spajajući prošlost i sadašnji trenutak u kartografiji uzbudljivih dijaloga i toka svesti glavnog protagoniste, na relaciji između Luganske Narodne Republike i Sirije. Kako i sam autor navodi, metaroman koji je pred nama, ne pruža pouzdane izvore verodostojnih biografskih, vojno-istorijskih, topografskih, antropoloških, ornitoloških i drugih informacija, stvarajući pritom efekat „verodostojnosti iluzije“, uspešni mehanizam istorijske metafikcije, u kojem su realni istorijski događaji i ličnosti zapravo u funkciji prototipa za stvaranje umetničkih slika – sve su to razgranata polja na kojima, negde otvoreno, negde vodeći dijalog sa savremenicima i klasicima, on usađuje slike i značenja direktno pod kožu čitaoca... jer Pripovedanje je Telo, a Telo Pripovedanje.
Časovničar i sačasnici Eliezera Pape „zbirka je postistorijskih priča“ koja se može čitati i u ključu „venčanja teologije i psihologije“, dok se autor ujedno bavi i složenim odnosom forme i sadržaja. Formalna rešenja koja preispituje, jezik koji dekonstruiše, sve su to simptomi potrage za oblikom koji neprekinutom učenju, baš kao što je i zapoveđeno, treba dati u naše vreme. Poetičke tendencije Papinog rukopisa, poigravanje graničnim okolnostima usmeno-pisano, kombinovanje proznog izraza i stiha, ispitivanje jezika i granica njegovog značenja… neodoljivo nas uvodi u uzbudljivi alternativni svet Priče u kojem saučestvujemo u plemenitom i nadasve neophodnom poslu oko čoveka i njegove duše.
Biblioteka “Kalendar” - Novi roman Vladimira Pištala Pesma o tri sveta! Jedan od najznačajnijih i najprevođenijih srpskih pisaca današnjice, čiji su prethodni romani Tesla, Portret među maskama i Milenijum u Beogradu ostvarili veliki uspeh, kako u zemlji tako i u inostranstvu (Tesla je do sada preveden na 20 svetskih jezika, postavši bestseller knjiga u Turskoj, a Milenijum na 10), uprvo je obradovao svoje čitaoce objavivši kao Agorino izdanje roman Pesma o tri sveta, koji progovara ženskim glasom u vrtoglavom putešestviju kroz koje prolazi njegova protagonistkinja. Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta. Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju. Ovo je antikolonijalni roman i Priča o Evropi, Africi i Americi. “O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima.” Na razmeđi istorije, kulturologije i fiktivnih alternativnih svetova romana, čitalac će sasvim sigurno uživati u ovoj uzbudljivoj književnoj kartografiji na koju smo navikli kada su u pitanju rukopisi Vlade Pištala..
Završavanje dvadesetog veka Vladana Matića hibridno je ostvarenje koje stereografski ujedinjuje prethodna prozna dela Vladana Matića, a u kojem se u fantazmagoriji i (anti)utopičnosti akumuliraju sva prethodna iskustva svojevrsnog nomadizma, psihogeografije i civilizacijskog hedonizma, a imaginacija i dalje nestrpljivo “žudi za osvajanjem prostora, za promenom prostranstava koja stvara i kojim se kreće” (V. Pavković). Ova hibridna proza, koja u piščevom protivžanrovskom izboru prednost daje fragmentu, fantazmi, zapisu, snu, belešci, fotografiji i montaži, ali i mnoštvu plutajućih glasova i svedočanstava, sasvim je apartan doživljaj izlaska iz jednog minulog veka svojstven Matićevoj poetici poigravanja sa pripovedačkim horizontom očekivanja.
Dozvola za bicikl Jovice Aćina jeste roman nastao kao plod višedecenijskog druženja Aćina s Kafkom. U njemu je reč, na okolišan i pripovedački način, o stvarnoj, ali i imaginarnoj recepciji Kafkine proze kod nas, počevši od nekadašnje Jugoslavije, pa sve do današnje Srbije. Ovo roman o čitanju i pisanju, ali i o krađama, podmetanjima, nameštenim samoubistvima, udvajanjima likova, roman koji nam, iz ličnog ugla i iskustva izvesnog Bicikla, junaka i pripovedačkog glasa, evocira ogromnu meru prisustva kafkijanske mračne materije u našem duhu i životu. U neku ruku to je romanopiščev narativni dnevnik, u kojem se suočavamo ne samo sa istinitim događajima, posebno onim iz Kafkinog života, već i sa Aćinovim fantazijama.
Roman Curriculum Vitae Rajka Lukača oživljava jednu „totalnu“ sliku života tokom druge polovine prošlog i prvih decenija ovog veka. Često prožeta trilerskim potkama i seciranjima pojedinačnih sudbina u sveopštoj slici društva, u doživljaju čitalaca oživljava se gotovo filmska predstava o radu Službe državne bezbednosti, nadziranjima stranih ambasada, kao i o špijuniranju hrvatske emigracije u Štutgartu i albanske u Cirihu devedesetih godina prošlog veka. Iako ispisana u poetičnim slikama, njegova fikcija tako poprima uverljivost „dokumenta“. Čitaocima preostaje da se sami uvere u kojoj je meri uspešna mimikrija fikcionalnih rakursa u fingiranu faktografiju, a i obrnuto, kako je to autor nastojao pišući svoj „sveobuhvatan“ roman-zagrljaj.
Pogled pod suknju sveta, treća knjiga priča Tatjane Janković, otkriva nam jedinstvenog pisca, ali i moć fragmenta u kreiranju kompleksnog alternativnog univerzuma Priče. “Njen manir podseća na Fleneri O’ Konor, samo je drugačiji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovićeve postoji osećaj prigušene opasnosti… a da bismo videli svet, moramo biti neustrašivi. Kada pročitamo naslov knjige, pada nam na pamet vašarska ballerina sa ukočenim očima. Takav naslov sugeriše da je reč o ženskoj priči. Duhovitost, poezija i empatija je čine univerzalnom” (V.P.).
Antikvar Gospodnji Slobodana Mandića završni je roman ciklusa iz kojeg su prethodno objavljeni Panonski palimpsesti, Duh priče i druga imena i Regina Panonija naišli na pozitivnu recepciju i nagrađeni sa četiri značajna književna priznanja. Tematski okviri ovog romana su ljudsko zrenje i rodoslovno stablo koje protagonista mora da sačini, a na tom putu slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena.
Roman Revers za nebesku prugu Gorana Labudovića Šarla segmentiran je na 24 poglavlja koja vode posve interaktivni dijalog – sa jedne strane uočljiva je fragmentarnost teksta, dok sa druge roman teži jasnom jedinstvu i vraća se klasičnijim oblicima pripovedanja. G. L. Šarlo čitaoce vodi na neobično lirsko putovanje, u kojem se vešto, i na već prepoznatljiv način poigrava vremenom i tokovima pripovedanja. Dva železničara Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su razigrani, slobodni i beskrajni, istovremeno igrajući katenaćo.
Nova Agorina biblioteka “Akademija za pisce” ove godine je obogaćena za još dva naslova, i ovaj put u priređivačkom podvigu našeg značajnog postmodernog pisca – Đorđa Pisareva. Nakon knjiga Mašina za čitanje i O stanovnicima biblioteke, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Kruševac, ove godine ciklus nastavljamo naslovima Majstor koji gradi svetove i gospodari pričama i Od radionice čitanja do kursa kreativnog pisanja. Dok se u prvoj knjizi akcenat stavlja na multiplikovane identitete Autoa/Pisca/Stvaraoca, drugi je svojevrstan spoj tekstova u kojim profesori (i pisci-profesori) svedoče o sponama kreativnog čitanja i kreativnog pisanja kao dva posebna i međusobno prepletena modusa stvaranja – Kreacije (V. Pištalo, S. Damjanov, V. Gvozden, M. Pantić, G. Raičević, V. Gordić Petković, Zoran Đerić i dr).
Iz Biblioteke “Link”
Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza iscrpna filozofska studija koja povezuje dve značajne zone naučnog interesovanja Nikole Kajteza, jednog od značajnijih savremenih srpskih filozofa, a koje pronalazimo i u njegovim prethodnim knjigama, a to su entropija i stvaralaštvo – temelj na kojem tek postaje smisleno graditi održivu filozofsko-kategorijalnu konstrukciju. U ovoj knjizi autor pokazuje u čemu je suština i priroda entropije i stvaralaštva, zašto one čine komplementarno jedinstvo suprotnosti iz kojeg je moguće izvesti celokupno postojanje, tj. rekonstruisati prošlost i anticipirati budućnost onim nivoom preciznosti i dubine koje je moguće dosegnuti na osnovu dostignutog znanja i mudrosti.
Biblioteka „Hyperlink”
Stories from around the world Vladimira Pištala – prevod na engleski jezik (prev. Nada Petković) uzbudljive knjige „emigrantskih priča (Priče iz celog sveta). Čitajući ove priče, čitalac privremeno prestaje da bude „on.” Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci (’ti uobličeni delovi ništavila’) pričaju o onim ličnim istinama koje ’greju krv’. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. Kroz jedan američki prozor, čitalac upoznaje različite nacionalne mentalne enterijere, ’iz celog sveta’, u koje su, kao u različita odela, obučene priče.
Knjiga Justification of Creativity Nikole Kajteza (prev. sa engleskog Nikola M. Kajtez) sastoji se iz tri dela: Priroda koja stvara, Stvaralaštvo samosvesnih posmatrača i Vrednost i smisao stvaralaštva. U knjizi se fenomen stvaralaštva istražuje na sveobuhvatan i kritički način, jedinstven u filozofskoj literaturi. Sudu čitaoca prezentuje se integralna, holistička, višeslojna, sukcesivna definicija stvaralaštva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset širih celina u kojima stvaralaštvo deluje, a pozicioniraju se dva fizička fenomena — stvaralaštva i urušavanja — kao zajednički imenitelji svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz odnosa entropija-negentropija, ekstrapolira se nužnost opozicije prirodno-natprirodno, i iz te opozicije autor izvodi filozofsko opravdanje stvaralaštva.
Biblioteka „Pogled preko svega”
Na samom kraju ovog teksta veliko nam je zadovoljstvo da najavimo nešto sasvim drugačije, za sve ljubitelje “dnevničke literature”: Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972. Pavla Ugrinova, značajnog književnika, osnivača Kamerne scene Ateljea 212 i urednika dramskog i serijskog programa Televizije Beograd, koji je vodio u periodu 1946–1972. godine. Nakon ostvarenja koja poslednjih godina privlače čitalačku publiku, poput novela Ljubav i dobrota i Van sveta, kao i knjige dokumentarističke, autobiografsko-imaginativne proze Egzistencija i Antiegzistencija, ovaj put pred čitaocima je knjiga visokih literarnih, estetskih i idejno-filozofskih vrednosti, koja je značajan doprinos dnevničko-memoarskoj prozi i svedočanstvo o vremenu raznovrsnih turbulencija, ali i posve intimistička kartografija jedne značajne i nezaobilazne ličnosti srpske kulture i umetničke tradicije, često na granici između proznog, esejističkog, dnevničkog i dokumentarnog diskursa.
