U utorak, 7. marta 2023. u 19:00 // Dom omladine Beograda, sala Amerikana u okviru cIklusa tribina: FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE u organizaciji: Dom omladine Beograda i Udruženje “Filosofski vrtovi“. Predavač: prof. dr Nada Blagojević Ristić, presednik udruženja “Filosofski vrtovi“. Rimski filosof, na prelazu stare u novu eru, u vreme Neronove vladavine, pisac mnogih tragedija, Neronov savetnik, u svojim tekstovima “Pisma prijatelju” ukazuje na modele upotrebe filosofije kao terapije i veštine življenja. U ovim tekstovima je, što se retko događalo kroz istoriju, prikazana vrednost dobre reči u trenucima krize, nedoumica, patnje. Predstavnik stoicizma i tzv. psihološkog monizma, Seneka nas uverava kako ljudski um, uz pomoć razuma, može da napravi balans u nemirnoj čovekovoj psihi.
Ali to nije naš moderni, analitički razum, niti Dekartov “cogito” koji smatra da postoji samo zato što misli. Kod stoika se radi o logosu, umu, ideji mudrosti, koji iznedravaju vezu božanskog i ljudskog. Iako tvrdi da je duša jedna, razumna i telesna, Senekin osećaj za psihološke nijanse u terapeutskoj komunikaciji i prepoznavanje moći ljudskog mišljenja, tj. vrline, otvaraju nam put u ono što zovemo filosofska vežba ili askeza, u situacijama takozvanog “motivacionog konflikta”. Već duže vreme, skoro dva veka, na svetsku psihoterapeutsku scenu, vraćaju se ideje antičkog i helenističkog pokreta filosofa-praktičara ili filosofa-terapeuta, koje se integrišu sa modernim psihološkim i psihijatrijsko-kliničkim praksama. Današnji “čovek razuma” se mnogo razlikuje od antičkog. Nije sposoban da se okrene neiskorišćenim sposobnostima razmišljanja i da između straha od haosa, smrti, Božje kazne i izgona bira samoga sebe i prijateljstvo. Senekina ideja filosofije kao terapeutike ima za cilj promišljanje života kojeg realno živimo.
FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE
Tradicija filozofskih učenja o duši/psihi je poučavala i sintetizovala mnoga iskustva i znanja o čoveku, odnosu pojedinca prema sebi; o vrednovanju i prevrednovanju smisla života pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno istine i laži u čovekovom govoru; kao i znanje o idejama dobrote, lepote i pravde, koje usmeravaju njegovo ponašanje. Mnoge su savremene discipline preuzimale ta saznanja, ali u drugačijem kontekstu u odnosu na izvore iz kojih su potekla, kao i sa izmenjenom terminologijom. Naučnost novih disciplina, ma koliko bila društveno korisna, nije uspela da inkorporira filozofske i duhovne pristupe, danas izuzetno potrebne savremenom pojedincu. Terapeutika, u smislu „brige“ za čoveka je suština i smisao filozofskog govora i „nagovora na filozofiju“ (Aristotel).
Filozofija kao „fronesis“ (praktična, komunikaciona mudrost i veština življenja) i „paresija“ kao vrsta i način govora, kao i filozofska „askesis“ (vežba), sve one ukazuju na složenu specifičnu dinamiku ljudskog iskustva. Program rada će uključivati nedovoljno poznate filozofske tekstove istaknutih autora. S obzirom da je danas trend da se gubi u obrazovanju i kulturi filozofsko obrazovanje i da se svodi na minimum, da se gubi njegova praktična vrednost, cilj ovih edukativnih seminara je da se vrati „izgubljeno“ znanje novim generacijama i u formi koja je njima potrebna, da bi one očuvale kontinuitet filozofskih praksi. Filozofska terapeutska škola bi bila ona karika koja povezuje antičko helenističke sadržaje, ranohrišćanske, rane renesanse (preporoda), moderne, i savremenih terapeutskih istraživanja mnogih disciplina. Paradoksalno, što se više humanističkih disciplina, fragmentacijom, distanciraju od filozofije i duhovnosti, na drugoj strani se prepoznaje značajan talas popularnosti filozofskog načina rezonovanja i njegove epistemologije – u pokušaju da se osmisli fragmentisana duhovna slika sveta prepuna netolerancije, agresivnosti i sumnjivih životnih vrednosti.
Udruženje “Filosofski vrtovi” osnovano je sa sledećim ciljevima: razvijanje veština neophodnih za očuvanje mentalnog zdravlja, trening ljudskih odnosa, psihoterapeutsko savetovalište, organizovanje filosofske škole tipa “obrazovanje za život”, usluge supervizije u projektima filozofskih savetovališta, filozofa praktičara, filozofa terapeuta, obrazovanje za demokratiju kao lični i kolektivni stav, organizovanje podrške obrazovanju žena žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i odnosima u porodici, organizacija stručnih skupova i radionica, objavljivanje i prevođenje knjiga, saradnja sa Univerzitetima i stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave brigom za mentalno zdravlje.
