Nova izdanja Akademske knjige iz Novog Sada su "Vitezovi modernizma" Branka Vraneša, tu je i knjiga eseja i zapisa Mirka Magaraševića "Duh i dah Beograda", zatim knjiga ovenčana nagradom ULUPUDUS-a, autora Mirjane Ognjenović i Slavka Krunića, pod interesantnim nazivom "Uprava neukaljanih časti", te knjiga "Korak (ne) na onu stranu" Morisa Blanša francuskog pisca i esejiste. Više o najnovijim naslovima možete pročitati u nastavku:
1. VITEZOVI MODERNIZMA. Viteški ideal u srpskom i svetskom romanu XX veka - Branko Vraneš
Teorijsko-hermeneutička studija docenta Filološkog fakulteta dr Branka Vraneša utemeljena je na istraživanju složenog odnosa između nasleđa srednjovekovne viteške tradicije, kulture i književnosti i poetičkih aspekata modernističkog romana, kao i njegovog prelaza ka postmodernom razdoblju i specifičnoj dekonstrukciji, to jest promeni smisla ovakvog postupka. - Bojana Stojanović-Pantović
Branko Vraneš rođen je 1988. u Beogradu. Docent je na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za predmet Srpska književnost XX veka. Stu¬dijski je boravio na Univerzitetu Xarvard pod pokroviteljstvom prof. dr Dejvida Damroša od jula do decembra 2014. godine u svojstvu gostujućeg istraživača na Katedri za komparativnu književnost. Pretežno se in¬teresuje za komparativno izučavanje srpske književnosti XX i XXI veka. Objavio je knjige Poslednji vitezovi: ogledi iz književnosti (Beograd: Za¬vod za udžbenike, 2011) i The Knights of Modernism: The Chivalric Ideal in the World Novel of the Twentieth Century (Berlin; Heidelberg: J. B. Metzler, 2021).
2. DUH I DAH BEOGRADA. Eseji i zapisi - Mirko Magarašević
Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića.
3. UPRAVA NEUKALJANIH ČASTI – Mirjana Ognjanović, Slavko Krunić
Preveo na engleski: Randall A. Major
Na upravo održanom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga likovni umetnik Slavko Krunić dobio je nagradu ULUPUDS-a za izdavački poduhvat za knjigu „Uprava neukaljanih časti“.
Slavko Krunić i Mirjana Ognjanović su najbolji tamo gde većina pisaca i slikara počinju da zamuckuju i da se gube u prostoru između reči i slika. U tom prostoru oni pronalaze nove priče i slike i pretvaraju staru tišinu u novi glas. -David Albahari
Mirjana Ognjanović - Budući da nije postala gitaristkinja, kao što se spremala (premda ne i koliko je bilo potrebno), Mirjana Ognjanović je počela da se bavi književnim prevođenjem, pisanjem i novinarstvom. To joj je lakše polazilo za rukom. Verovatno zbog dobrog sluha i osećaja za ritam, a bez mukotrpnih uvežbavanja zadatog notnog teksta. I uopšte, sve to je nije sekiralo. I tako, u stanju bezbrižne obamrlosti izazvane nesanicom, prvi put je ugledala slike Slavka Krunića. I gle! Posmatrajući ih, učinilo joj se da čuje tonove neke davno poznate muzike. Nije dugo razmišljala o kojem je instrumentu reč, jer je bilo izvesno da je to onaj instrument koji se obgrljen drži blizu srca. I umesto da tu muziku zapiše kao melodijski diktat, lukavo se odlučila za reči. Smatrala je to dugo očekivanom srećnom slučajnošću. I preimućstvom!
Slavko Krunić - Da je njegova priroda nomadska, Slavku Kruniću bilo je jasno još dok je bio dete. Nažalost, zbog različitih spoljnih okolnosti nije uspevao da uspostavi sklad između skitalačkih apetita i mogućnosti za putovanje. Problem je, međutim, rešio brzo. Ma, za tren! Dok je pljesnuo dlanom o dlan! Uzeo je četkicu, zategao platna i počeo da slika predele i ljude koje je na svojim putovanjima sreo. Naravno, nisu sva putovanja bila baš potpuno stvarna. Umešali su se tu i snovi. Sa pojedinim saputnicima jednostavno nije mogao da prestane da se druži i susreće u najneobičnijim prilikama. Ispostavilo se da Krunićeve slikarske skitnje nisu podrazumevale samo geografska pomeranja, već i kretanje kroz vreme: u rikverc, kao i napred. I u trenutku kada je shvatio kako je i priroda bajki suštinski nomadska, poput njegove lične (jer lako premošćuje i prostor i vreme, a posebno društvene klase), primetio je još nešto što mu je posebno skrenulo pažnju. Za vreme održavanja njegovih izložbi izvesni ljudi su se zadržavali ispred slika mrmljajući sebi u bradu. Kada bi ih pitao da li kojim slučajem razgovaraju sa zamišljenim prijateljima, svi su odgovorili odrečno. Naprotiv! Tvrdili su da slušaju priču koju im slike pričaju. Slavko Krunić ih je zamolio da i njemu otkriju sadržinu tih povesti i da se upoznaju. Tako je postao prijatelj sa Davidom Albaharijem, Elodi Pinel, Sanjom Domazet, Bilom Guldom, Mirjanom Ognjanović i Nemanjom Mitrovićem.
4. KORAK (NE) NA ONU STRANU – Moris Blanšo
Vreme, vreme: korak (ne) na onu stranu koji se ne ostvaruje u vremenu, vodio bi izvan vremena, a da to izvan ne bude bezvremeno, na mesto gde bi se vreme obrušavalo, krhki pad, u skladu sa onim „izvan vremena u vremenu“ ka kome bi nas pisanje privlačilo, da nam je bilo dopušteno da, za sebe iščezli, pišemo pod okriljem tajne prastarog straha. - Moris Blanšo
Moris Blanšo (Maurice Blanchot, 1907–2003) bio je francuski pisac i esejista. Od samog početka spisateljske karijere, pa sve do njenog kraja interesovao ga je problem književnosti i pisanja. Preciznije, pitanje: kako je književnost (ne)moguća? Takođe, zastupao je tezu kako pisanje vodi poništenju ličnosti pisca i suštinskoj anonimnosti. Još od studentskih dana bio je prijatelj sa Emanuelom Levinasom i dela ova dva autora nalaze se u konstantnom dijalogu. Presudno je uticao na stvaralaštvo Žaka Deride, Žan-Lika Nansija, Mišela Fukoa i Žila Deleza.
