13 oktobra održava se prezentacija knjige Milivoja Ištokovića „Između Božanskog i ljudskog“
Knjiga, koja će osvojiti svet...Ova knjiga je namenjena onima koji ne znaju, onima koji malo znaju, onima koji znaju i onima koju mnogo znaju.Treba je čitati u miru jednom, dvaput, triput i uvek kad vam treba odgovor.Ono što ne nađete napisano to ćete osetiti IZMEĐU!


Ištoković Milivoje rodio se 12. Aprila 1952 godine Gospodnje. Umetnik, filozof, sanjar...! Mudrost izvora svetova ! Snovi, tajne, istine ! Ceo život je posvetio izučavanju čoveka i sveta

20 godina je živeo u Španiji, gde je radio na građenju kulturnog mosta Rusija-Srbija-Španija, za čega je bio nagrađen ordenom Lomonosova i drugim počasnim nagradama. Njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama na pet kontinenata.

Napisao je jedinstvenu knjigu kao rezultat svih svojih poimanja, snova i maštanja.Rukopis knjige je pozitivno ocenjen od strane vodećih kritičara i ličnosti iz društvenih delatnosti: doktora pravnih nauka Božidara Mitrovića, filozofa i magistra filozofije Miroslava Ivanovića, Mileta Imerovskog, srpskog istoričara i teologa. Knjiga je izdata na dva jezika: srpskom i ruskom. Ova knjiga je namenjena onima koji ne znaju, onima koji malo znaju, onima koji znaju i onima koju mnogo znaju.Treba je čitati u miru jednom, dvaput, triput i uvek kad vam treba odgovor.Ono što ne nađete napisano to ćete osetiti IZMEĐU!

Ovde je na jedinstven i suptilan način objedinjeno filozofsko, psihološko, ezoterijsko, religiozno stanje duha, duše, materije.Vrata širom otvorena ili delimično odškrinuta za sve one koji teže savršenstvu i otkrivanju sebe i sveta. Put po vertikali u harmoniji u svemu i sa svima.Sticanje duhovnog rasta će vam pomoći da ovladate materijom i proživite svoj život u sreći i blagostanju.

Milivoje Ištoković
Iz recenzije  Božidara  Trifunov Mitrovića:

Milivoje Ištokovič ne vodi borbu ni za koga i ni protiv koga. On pokazuje blagost BogoProžimanja. On nas vraća BogoČoveku, koji se Voljom Božijom i Tajinstvom spaja sa Dobrom. I tim dobrom pobeđuje Loše u sebi i pobeđuje Zlo.

On nas pobedom nad egom vraća sabornosti, koja kao i čovek ima mehanizme samozaštite kojima pobeđuje poroke i sam ego individuuma, koji sam ili u vladi u senci teži sveVlasti. On nas vraća istoriji (isto Rod i Ja) kao obliku socijalizacije čoveka, kao predanju Dobra i osudi Zla, kao procesu koji razvija Savest, koju Ištoković smatra duhovnim organom čoveka.

Ištoković nas vraća Savesti iako nadiruća sveplanetarna Vlast zabranjuje istoRiJu, jer ako učeći istoRiju ovladamo sopstvenim sistemom vrednosti postoji opasnost da odbacimo njihove Crne kvadrate i iluzije kojima nas svakodnevno zatrpavaju odvodeći nas u njihovu Virtuelnu realnost, za koju i sami tvrde da ne postoji, ali upravo to i potvrđuje njihovu svemoć jer ono što ne postoji odnosi NAŠE vreme.
Ištoković nije crkva ali donosi do nas duhovnost i smisao Tainstva ne prelazeći u mistiku, jer se upravo time pravoslavlje/pravoverje razlikuje od drugih ranije podmetanih nam religioznih Virtuelnih realnosti, kojima su naši pretci odoleli zahvaljujući SvetoSavlju, koje je tolerancijom očuvalo kontinuitet srpske i ruske kulture i duhovnosti i inkorporiralo u sebi mnoga prehrišćanska znanja i vrednosti Lepenskog Vira i Vinče.