Izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada je objavila dva nova naslova: POSLEDICE KAPITALIZMA. Proizvođenje nezadovoljstva i otpora Noama Čomskog i Marva Voterstona & GLOBALISTI. KRAJ DOBA CARSTVA I RAĐANJE NEOLIBERALIZMA Kvina Slobodijana. Čomski i Voterson obrađuju pandemiju kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa?
Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? „Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.
2.GLOBALISTI. KRAJ DOBA CARSTVA I RAĐANJE NEOLIBERALIZMA Kvina Slobodijana (Preveo s engleskog: Predrag Milidrag). Knjiga Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma dosad je prevedena na devet jezika. Godine 2019. dobila je nagradu Američkog istorijskog udruženja za najbolju knjigu iz oblasti evropske međunarodne istorije.
U Globalistima Kvin Slobodijan analizira kako je mala grupa intelektualaca iz centralne Evrope postavila temelje institucijama kao što su Evropska unija ili Svetska trgovinska organizacija. Pored toga što su se suprotstavljali fašizmu i komunizmu, grupa je držala da je neophodno ograničiti i moć demokratske javnosti, jer ljudi kao građani i ljudi kao radnici predstavljaju smrtonosnu pretnju vrhovnom cilju neoliberala, globalnoj ekonomiji integrisanoj slobodnim protokom kapitala.
Za razliku od standardnih tumačenja koja veličaju neoliberale kao glavne pobornike tržišta, a nasuprot vladama i državama, Slobodijan tvrdi i potkrepljuje mestima iz njihovih dela da su uglavnom na globalnom nivou neoliberali prigrlili upravljanje, neutrališući time političku vlast na nivou država, tako da demokratske vlade ne mogu opstruirati bezbednost i pokretljivost svojine.
Kroz priču koja se proteže od kraja Habzburškog carstva do stvaranja Svetske trgovinske organizacije, Globalisti pokazuju da je mreža onih koji su sebe opisivali kao neoliberale zamišljala ne jedan samoregulišući svet ekonomije, već svet ograničen pravilima i institucijama.
