Akademska knjiga iz Novog Sada je objavila tri nova naslova. Jedan od njih je U muzeju odbačene budućnosti. Četiri putovanja Karla-Markusa Gausa. Za Akademsku knjigu prevela s nemačkog Emina Peruničić. Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu. U Moldaviji, najsiromašnijoj zemlji evropskog kontinenta, zarazio se „čežnjom za Moldavijom”, zavoleo je njene predele i ljude. U Bugarskoj je otkrio zemlju drugačiju od one iz koje nam neprestano stižu loše političke vesti, a u Zagrebu neobičnu igru sećanja i zaborava svojstvenu nacionalnoj kulturi Hrvatske. Konačno, u Vojvodini, koja je nеkada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše.
BOG, DOMOVINA, PORODICA, Laslo Darvaši
Novele mađarskog pisca, prvog dobitnika nagrade „Aleksandar Tišma” Lasla Darvašija. Delo je za Akademsku knjigu s mađarskog preveo Arpad Vicko.
Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa kćerkama sa mentalnim smetnjama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. Protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti. I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.
RAT SIROMAŠNIH, Erik Vijar
U pitanju je roman dobitnika najprestižnije nagrade “Gonkur” 2017. godine za knjigu “Dnevni red”. “Rat siromašnih” je bila u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu. Vijar piše o pobuni seljaka u 14.veku u Engleskoj, a roman je za Akademsku knjigu prevela Melita Logo-Milutinović.
Godine 1524. sirotinja s juga Nemačke diže bunu. Buna se širi, ubrzo zahvata Švajcarsku i Alzas. U nastalom haosu izdvaja se jedna figura, figura mladog teologa koji se bori uz ustanike. On se zove Tomas Mincer. Njegov strašni život nalik je romanu. A to znači da je bio vredan življenja; dakle, vredan je da se ispriča. „Tako biva s rasrđenima, jednog lepog dana izbiju iz glave narodâ kao što duhovi izlaze iz zidova.“
