Izdavačka kuća Booka objavila je dva vrhunska naslova početkom ove godine. U pitanju su roman “Teskoba večeri” Marike Lukas Rejnefled, nagrađen Međunarodnom Bukerovom nagradom kao i “U zimu” drugi deo četvoroknjižja velikog savremenog autora Karla Uvea Knausgora. „Teskoba večeri“, prema rečima predsedavajućeg žirija Međunarodne Bukerove nagrade Teda Hodžkinsona (Ted Hodgkinson), nežna je evokacija detinjstva rastrzanog između stida i spasenja. Roman prati desetogodišnju Jas, iz pobožne porodice u ruralnoj Holandiji, čiju turobnu rutinu prekida tragična smrt njenog starijeg brata.
Dok se njeni roditelji, rastrzani tugom, postepeno udaljavaju, Jas, njeni brat i sestra izmišljaju vlastitu kosmologiju, prelaze granice pristojnosti u divljoj pometnji, bivaju žrtve i počinioci nezamislivih surovosti. To preplitanje nevinosti i brutalnosti je kompleksno, potresno i teško podnošljivo.
Gardijan je opisao roman kao „nepokolebljivu studiju porodice koja se raspada u ludilu tuge, utoliko više uznemirujuću zbog detinjasto jednostavnog, nedramatičnog načina prikazivanja njihovog kompulzivnog ponašanja“. Fajnenšl tajms navodi da knjiga ima „odvažnu lepotu“ i da je Rejnefeld koristeći Jasinu svakodnevicu kao metaforu usamljenosti i straha „stvorila nešto izuzetno“.
Marike Lukas Rejnefeld (1991) potiče iz religiozne zemljoradničke porodice iz Severnog Brabanta u Holandiji, odakle crpi inspiraciju za svoja dela. Za sebe koristi rodno neutralno zamenicu „oni“ (they) i identifikuje se i kao muškarac i kao žena.
Autor/ka je dve zbirke poezije Kalfsvlies (2015) i Fantoommerrie (2019), i romana Teskoba večeri (2018). Dobitnik/ca je nagrade „Kornelis Buding“ za najbolji debi u poeziji 2015. godine i nagrade „Ida Herhart“ 2020. godine za zbirku Fantoommerrie. Roman Teskoba večeri dobio je prestižnu debitantsku nagradu ANV, a britansko izdanje ovenčano je Međunarodnom Bukerovom nagradom 2020. godine, čime je Rejnefeld najmlađa osoba koja je tu nagradu dobila.
Knausgor nastavlja ono što je počeo knjigom „U jesen“ – kroz šezdeset kratkih, oštroumnih i poetičnih eseja o svakodnevnim stvarima, on ćerki opisuje svet ali i sebe, razmatrajući velike stvari koje se kriju iza sitnica: odnose roditelja i deteta, budućnosti i prošlosti, kao i usamljenosti i potrebe za drugim ljudima.
„U zimu“ je nežan, duhovit, neposredan i iskren osvrt pisca na svet i na sebe, protkan uzbuđenjem zbog novog života, kojim se Knausgor, nezaobilazno ime savremene književnosti, potvrđuje i kao vrstan esejista.
Četiri knjige „U jesen“, „U zimu“, „U proleće“, „U leto“ (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), izašle su tokom 2015. i 2016. godine. „U jesen“ je odmah po objavljivanju dočekan s oduševljenjem kritike i postao bestseler Njujork tajmsa.
Njujork tajms navodi da „U zimu“ prikazuje Knausgorov „senzibilitet nesputan konvencionalnim mišljenjem šta je vredno primećivanja“, dok kanadski Toronto star ističe da njegovi eseji „odražavaju zimsko raspoloženje tihe introvertnosti“.
Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu. Postao je poznat našoj široj publici šestotomnim autobiografskim romanom „Moja borba“ (Min kamp, 2009‒2011), koji se smatra najznačajnijim delom skandinavske književnosti 21. veka.
Debitovao je 1998. romanom „Van sveta“ (Ute av verden) za koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Napisao je i roman „Vreme za sve“ (En tid for alt, 2004), kao i zbirku eseja „Amerika duše“ (Själens Amerika, 2013). Njegova dela su prevedena na više od dvadeset jezika. Osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.
U prilogu su fotografije autora i naslovnice knjiga. (Marike foto: Jeroen Jumelet, Knausgor foto: Thomas Wågström)
