Keativni sektor Srbije organizuje 27. maja u Dorćol Platz-u tribinu: šta nam je donela pandemija, a šta donose izbori. Učestvuju: Milena Dragićević Šešić / Goran Marković / Nebojša Bradić / Zoran Hamović / Ivan Medenica/ Janko Baljak / Minja Bogavac /Gojko Božović / Milena Garfield / Ivan Blagojević / Dajana Đedović / Nemanja Milenković / a moderiraju: Maja Vukadinović / Dragan Jovićević. Kreativni sektor – relevantni festivali, pozorište, muzika, ples, filmska i televizijska produkcija, izdavaštvo – najžešće su pogođeni udarom i posledicama COVID-a 19.
Neke od posledica su promene termina , pa su mnogi projekti zauvek izgubljeni. Finansijske posledice su nemerljive – za one koji su već programirali, producirali, pribavili sponzore i prodali programe, ali i za učesnike i, naravno, publiku, a samim tim i za kulturni život države. Oni, pak, koji do sada nisu ušli u realizaciju svojih programa nalaze se na korak od ponora.
Ostao je čitav okean glumaca, muzičara, pevača, igrača, pisaca, reditelja, scenografa, kostimografa, kompozitora, koreografa, dizajnera svetla i zvuka koji žele, ali ne mogu da rade. Pored njih je infrastruktura izdavača, producenata, prezentera, menadžera, distributera i tehničara koji se bore sa nesigurnom situacijom za koju se ništa nije moglo unapred pripremiti. Jedino što se čini jasnim da će, ma koja god verzija kulture i umetnosti se pojavi izranavljena posle pandemije COVID-a 19, imati malo sličnosti sa onom koja je ranije bila.
Većina evropskih zemalja je utvrdila i uveliko sprovodi ekonomske mere kojima podržava samostalne umetnike i kreativne preduzetnike u uslovima pandemije COVID-a 19. Ove mere se sastoje u zaštiti društveno - ekonomskog statusa umetnika i kreativnih preduzetnika, a zavise od konkretnih državnih kulturnih politika.
Kao hladan tuš pogodila nas je vest da su sredstava u Budžetu Ministarstva kulture za 2020. godinu umanjena za više od 20 %, a zatim i da je Rebalansom Budžeta Republike Srbije sektor kulture sveden na – nulu. Grad Beograd je još ranije poništio godišnje konkurse i time dezavuisao mnoge kreativne projekte koji bi mogli da doprinesu razvoju kulture u prestonici. U međuvremenu je isplaćena pomoć za deo samozaposlenih umetnika. O drugim vidovima podrške, za sada, nije bilo reči niti je ponuđen bilo kakav konkretan plan za rešavanje aktuelne krize.
Iako deluje kao da je kriza nestala ona opstaje bez dovoljne javne vidjivosti i bez svrsishodnog angažovanja institucija na trajnijim rešenjima. Šta bi trebalo da se menja posle izbora, kakva nam je kulturna politika potrebna ?
Koji modeli, u ovakvoj situaciji, mogu da pomognu kreativnom sektoru Srbije da se održi, ostane produktivan i, uprkos svemu, donese rezultate našoj kulturnoj i društvenoj zajednici?
