Novi roman Miše Mihajla Kravceva – „Velmer, raznosač ideja, ili prostije rečeno – Andjeo slučajnosti“, izašao je iz štampe u izdanju Derete za 64. sajam knjiga u Beogradu, a u ponedeljak, 9 decembra 2019, od 19 časova biće održana i zvanična promocija u prostoru galerije Kralja Milana 1, na ćošku sa Andrićevim vencem, gde je u toku velika autorska izložba povodom monografije ovog autora, takodje u izdanju Derete. O samoj knjizi na promociji, će govoriti urednik, Aleksandar Šurbatović.

“Ja ne želim da slikam ništa od onoga što bilo koji telefon ili foto aparat mogu da naprave brže od mene, ja slikam isključivo ono što nikada nijedan kompjuter ili sprava neće moći da postignu, a što će svaka živa duša uvek moći snažno da oseti. Ja slikam čistu emociju. - Miša Mihajlo Kravcev

„Slike Miše Mihajla Kravceva predstavljaju sam život i svi bi trebalo da ih gledamo, svakog dana“

Djordjo Gregorio Graso (Giorgio Gregorio Grasso)

Miša Mihajlo Kravcev, beogradski slikar i književnik ruskog porekla, jedan je od najpoštovanijih srpskih slikara na svetskoj umetničkoj sceni. Jedan od najvećih uspeha u njegovoj karijeri svakako je nastup na 58. Venecijanskom bijenalu, na zajedničkoj revijalnoj izložbi, a na poziv organizatora, u prestižnoj palati Zenobio.

Do sada je imao veliki broj zajedničkih i 29 samostalnih izložbi, od kojih su najznačajnije, ona u Milanu u eminentnoj galeriji Persolja, koju je lično otvorio Djordjo Gregorio Graso, jedan od najeminentnijih evropskih likovnih kritičara i istoričara umetnosti i stalni selektor Venecijanskog bijenala; u Kulturnom centru Beograda, galeriji „Djura Jakšić“ u Skadarliji, koju je otvarala lično Mirjana Živković, tadašnja legendarna urednica kulturne strane „Politike“, u Stokholmu 1998, u sklopu manifestacije – Stokholm, Evropska prestonica kulture, u Velikoj sali Doma Vojske Srbije, marta 2018...

2019, godine Dereta je štampala veliku ilustrovanu slikarsku monografiju sa delima ovog umetnika, a tekstove u njoj potpisali su Prof. Dr. Djordjo Graso, Maja Živanović, Mirjana Živković i mnogi drugi.

Za velike zasluge na polju umetnosti, Kravcev je odlikovan ordenom pobede i ordenom „Artura Čilingarova“, a oba ordena uručio mu je gospodin S. Hvorostov, bivši šef protokola Ruske Državne dume.

Umetničke slike Miše Mihajla Kravceva nalaze se u raznim kolekcijama u celom svetu, na svih šest kontinenata.

Kao književnik, Miša Mihajlo Kravcev, najviše je poznat u javnosti kao autor veoma zapaženog romana „Proleće jednog lava“, takodje u izdanju Derete, koji je čak poredjen sa romanom „Mali princ“, Antoana de Sent Egziperija, a koji je Miša napisao u jednom dahu sa 19 godina.

„Velmer, raznosač ideja, ili prostije rečeno – Andjeo slučajnosti“, takodje je napisan u svojoj ranoj mladosti, 1983, godinu dana posle „Proleća jednog lava“ i prvi put će na nagovor izdavača biti predstavljen široj javnosti pod tim nazivom.

Sam roman je pitka i topla, ali duboka i suštinska bajka o tome kako nastaju i odakle dolaze ideje i o značaju svih tih naizgled malih trenutaka, koji zapravo odredjuju dalje tokove života ili čitave sudbine, na način, da se ova knjiga inspiracije jednostavno čita u dahu.

Iako je ovaj roman nastao u slično vreme i u sličnom raspoloženju kao i „Proleće jednog lava“, ipak nije napisan za samo nešto više od 24 časa, kao što je to bio slučaj sa Lavom, ali je takodje pisan u velikom naletu inspiracije i sa jednako naglašenom emocijom. Knjigu je uredio Aleksandar Šurbatović.

U pitanju je vrsta romana možda na granici sa bajkom, ali realnom bajkom o realnom životu koju svi mi preživljavamo i koja pripada svima nama. Iako su svi naši životi i sve što nam se dešava, bajka, onda je i ovo jedna uobičajena bajka, a ako su naši životi realni i postoje, onda je ovo roman o realnim životima i dogadjajima.

Ovo je roman o životu, vremenu, svim onim naizgled nebitnim i sićušnim slučajnostima, koje toliko neumoljivo odredjuju dalje tokove svega.

Radnja romana kroz poglavlja – sekvence, prati čitave živote glavnih likova, a ustvari govori o samim idejama, ko su i šta su one i odakle i kako nam dolaze. Svaku od tih sekvenci, ili poglavlja, pisao sam namerno, svaku u različitom književnom stilu, ne bih li i na taj način bolje dočarao radnju i atmosferu i bolje dao sam ritam romana, tako da mislim da će u „Velmeru, raznosaču ideja“ moći da uživaju i oni rafiniraniji poštovaoci baroknog stila, kao i oni drugi, željni brže akcije i radnje.

Ideja za ovaj roman nastala je u istom periodu kao „Proleće jednog lava“, godinu dana kasnije i Velmer je pisan sa jednakom inspiracijom, Tada mi se veoma dopalo da na taj način dodirnem i predstavim sve ono neuhvatljivo i neopisivo, sva ona suštinska pitanja u nama, kao i sve ono što spada u logos  vremena i postojanja, što je za nas smrtne ljude, ponekad toliko nedokučivo.

Za razliku od prvog romana, koji je štampan, izvorno, kako je i napisan, te 1982-e, „Velmer, raznosač ideja“ je blago doradjen i dopunjen 2016. godine.

Zbog svega ovoga sam siguran da će se „Velmer, raznosač ideja, mnogima dopasti i da će ga čitati sa uživanjem, isto kao što su i „Proleće jednog lava“ – ističe autor