U četvrtak, 7. februara 2019. u 19:00 u Domu omladine Beograda, sala Amerikana održaće se još jedno predavanje iz Ciklusa tribina: Jugoslavija i emancipacija. O temi će govoriti Miško Šuvaković, profesor primenjene estetike i teorije umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije i moderatorka Ana Panić, Muzej Jugoslavije/Cejus. U okviru tribinskog programa Jugoslavija i emancipacija koji tokom čitave 2019. godine realizuju Centar za jugoslovenske studije (Cejus) i Dom omladine Beograd prvo predavanje će biti posvećeno emancipatorskim praksama i modelima progresa u jugoslovenskoj umetnosti, komparativno ukazujući na primere iz vremena Kraljevine Jugoslavije i iz SFRJ.
Rasprava će biti usmerena na 1) generisanje koncepta jugoslovenske umetnosti, 2) avangardne prakse (dada i zenitizam) i 3) liniju preobražaja: socijalistički realizam, socijalistički modernizam i neoavangarde. Cilj predavanja je da se ukaže na transformacije funkcija i efekata emancipacije i progresa u politici vremena.
Miško Šuvaković je profesor primenjene estetike i teorije umetnosti. Predaje na Fakultetu za medije i komunikacije. Bavi se teorijom i istorijom moderne i savremene umetnosti. Objavio je više knjiga na srpskom, slovenačkom, hrvatskom i engleskom jeziku.
Ciklus tribina: Jugoslavija i emancipacija
Kroz životni vek koji je trajao nešto duže od 70 godina,Jugoslavija je menjala ne samo državna i društvena uređenja (Kraljevina SHS, Kraljevina Jugoslavija, DF Jugoslavija, FNR Jugoslavija i SFR Jugoslavija), već je prolazila kroz brojne društvene procese koji su oblikovali i menjali svakodnevicu ljudi – bilo da je reč o mestu ili načinu na koji su stanovali, radili i obrazovali se (u detinjstvu ili odraslom dobu), ili da se radionačinima na koji se provodilo slobodno vreme.
Činjenica da je jugoslovenska država doživela krvavi kraj, kao i otvorena demonizacija i revizija jugoslovenske prošlosti koje su usledile, povod su za ciklus predavanja koja će publici ponuditi jedan mozaički pogled usmeren na modernizacijske i emancipatorske procese u Jugoslaviji. Kao u kaledioskopu menjaće se teme i perspektive, osvetljavajući načine na koji su se građanke i građani u Jugoslaviji angažovali, sticali slobodu, samostalnost, obrazovanje i zaposlenje. Biće reči i o položaju žena,dinamici i razvoju feminističkog pokreta, socijalnim politikama, o kulturi, umetnosti i popularnoj kulturi – dakle o svemu onome što je sačinjavalo kulturni, društveni i politički ambijent u Jugoslaviji. Sagledavanje jugoslovenske prošlosti zahtevan je zadatak upravo zbog složenosti i raznovrsne dinamike kojom su se odvijale promene u ovom državnom okviru u različitim periodima. Stoga će kompleksan i živi pogled u segmente ove prošlosti približiti publici pojedine teme i osvetliti ne samo pozitivna stremljenja i domete jugoslovenske emancipacije, već i one procese koji su im se opirali. Na taj način jugoslovenska prošlost postaće živi materijal za široko sagledavanje i učenje, oslobođen jednostranih kvalifikacija.
