U okviru svojih seminara "Kako nastaje fašizam?" i svog dugogodišnjeg programa „Bibliotok" KC Rex je krajem prošle godine raspisao konkurs za kraću analizu ratnog izdanja tri pripovetke Laze K. Lazarevića, iz 1943. godine (edicija Srpska knjiga). U pitanju su pripovetke „Prvi put s ocem na jutrenje", „Školska zvona" i „Na bunaru". U vreme kada je u strogo cenzurisanoj i nacističkoj okupaciji prilagođenoj kulturnoj produkciji bilo teško na repertoaru Narodnog pozorišta videti kvalitetniju predstavu sa temom iz nacionalne istorije, ove tri pripovetke su po oceni tada nadležnih organa kvislinške vlasti zaslužile da budu objavljene kao posebno izdanje.
Poznato je da se fašistička ideologija oslanjala i oslanja i na sebi svojstvenu interpretaciju i uzurpaciju sadržaja i poimanja tradicije, a posebno na motive idealizovanog naroda i nacije. Sa druge strane, teme susreta ili sukoba tradicije i modernosti čine sastavni deo svake kanonske nacionalne kulture. Sudeći po teorijskim istraživanjima (npr. Rastka Močnika u njegovoj poznatoj studiji „Koliko fašizma"), ekstremno desni korisnici i uzurpatori ovakvih tema često veruju da se njima koriste iz u suštini „dobrih i opravdanih" razloga.
Pristigli radovi su preispitivali ovaj odnos u konkretnim istorijskim okolnostima a na pozadini širih kulturnih i političkih odnosa kanonske literature i nacionalne države tokom XX veka. Žiri u sastavu Snežana Baralić Bošnjak, Milovan Pisarri i Nađa Bobičić jednoglasno je doneo odluku da I nagradu dodeli Nataši Vasić, II nagradu Aleksandru Nikoliću i dve III nagrade Nenadu Novaku Stefanoviću i Draganu Stjepanoviću. Prvonagrađeni tekst se u odnosu na ostale izdvojio pre svega svojom argumentovanošću i jasnoćom stila. Analizu pripovedaka Laze Lazarevića autorka upotpunjuje kritikom književnog kanona, pokazujući kako se kanon uspostavlja(o) pod uticajem ne samo estetskih, već i ideoloških činilaca.
Tekst koji je dobio drugu nagradu zanimljiv je zato što svaku od pripovedaka povezuje sa nekom od konkretnih političkih praksi Nedićevog sistema.
Treće mesto ravnopravno dele dva teksta. U tekstu Nenada Novaka Stefanovića daje se zanimljiv uvid u konkretne izdavačke okolnosti vezane za ovo izdanje, dok je primarni kvalitet i novina teksta Dragana Stjepanovića pokušaj da se interpretacija pripovedaka poveže sa predloženom sekundarnom literaturom i analizama Todora Kuljića.
