Knjiga “Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača” autora Alvara Mutisa biće predstavljena u četvrtak 07.12. u 19:00 u Svečanoj sali Instituta Servantes. O knjizi, kao i o delu Alvara Mutisa govoriće dr Dragana Bajić i dr Bojana Kovačević – Petrović, prevoditeljke, dr Dalibor Soldatić, profesor hispanoameričke književnosti sa Filološkog fakulteta u Beogradu, i Aleksandar Božić, glavni urednik izdavačke kuće “IPC Media”.
„Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača” je magnum opus Alvara Mutisa i, po rečima dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Džona Apdajka, „knjiga koja ima svu težinu i ozbiljnost modernog klasika”. Za nju je autoru 2002. dodeljena Međunarodna nagrada „Nojštat” (kolokvijalno nazvana „Američki Nobel”) i danas se smatra jednim od remek-dela hispanoameričke književnosti. Reč je o ciklusu novela koje je Mutis objavljivao u periodu 1986–1993. (pojedinačno naslovljenih: „Admiralov sneg”, „Ilona dolazi s kišom”, „Poslednje pristajanje tramp steamera”, „Un bel morir”, „Amirbar”, „Abdul Bašur, čovek koji je sanjao brodove” i „Triptih ’More i kopno’”), u kojima se, po rečima nobelovca Marija Vargasa Ljose, „u najboljoj tradiciji Konrada i drugih velikana avanturističkog romana” prate pustolovine direktno ili indirektno vezane za centralnu ličnost ciklusa – Makrola Osmatrača, inače protagoniste i autorovog pesničkog opusa – od strane kritičara okarakterisanog kao bajronovska figura, Don Kihot novog vremena, čak i kao svojevrsna replika Sofoklovog Edipa ili Eve Lune Isabel Aljende, pa i kao Odisej bez Itake.
Alvaro Mutis (Álvaro Mutis) (Bogota, 1923 – Meksiko Siti, 2013), kolumbijski pesnik, pripovedač i esejista, više je od 50 godina bio nastanjen u Meksiku, i to pošto je, kao sin diplomate, detinjstvo proveo u Briselu. Po povratku u glavni grad Kolumbije stiče srednje obrazovanje i pesničkim radom se, kao član grupe „Kantiko”, uključuje u književni život Bogote, da bi 1948. objavio svoju prvu zbirku pesama, naslovljenu „Balans”. Nakon nje, usledila su druga poetska dela: „Elementi propasti” (1953), „Jedno odavanje počasti i pet nokturna” (1955), „Izveštaj o prekomorskim bolnicama” (1965), „Izgubljeni trud” (1965), „Karavansaraj (Čvrsto tlo)” (1981), „Izaslanici” (1984) i „Kraljevska hronika i pohvala kraljevstvu” (1985). Pre „Admiralovog snega”, novele iz 1986, prve iz ciklusa „Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača”, od proznih radova objavljuje „Dnevnike iz zatvora Lekumberi” (1960) i „Palatu Araukajmu” (1973).
Dobitnik je brojnih prestižnih priznanja i nagrada: Nacionalne nagrade za književnost (Kolumbija, 1974), Nacionalne nagrade za poeziju (Kolumbija, 1983), zvanja komendatora reda „Astečki orao” (Meksiko, 1988), nagrade „Havijer Viljaurutija” (Meksiko, 1988), počasnog doktorata Univerziteta Del Valje (Kolumbija, 1988), Ordena za umetnost i književnost Vlade Francuske u rangu viteza (Francuska, 1989), nagrade „Pri Medisi” (Francuska, 1989), nagrade „Nonino” (Italija, 1990), X nagrade Italo-latinoameričkog instituta u Rimu (Italija, 1992), Ordena za zasluge (Francuska, 1993), ordena „Rože Kejoa” (Francuska, 1993), Velikog krsta reda Bojake (Kolumbija, 1993), Velikog krsta reda Alfonsa X Mudrog (Španija, 1996), nagrade „Grincane-Kavour” (Italija, 1997), nagrade „Princ od Asturije” za književnost (Španija, 1997), nagrade „Kraljica Sofija” za iberoameričku poeziju (Španija, 1997), nagrade „Rosone D'Oro” (Italija, 1997), Nagrade grada Trsta za poeziju (Italija, 2000), te „Servantesove nagrade” za životno delo (Španija, 2001), Međunarodne nagrade „Nojštat” (SAD, 2002) i odlikovanja Oficir Legije časti (Francuska, 2003).
