Petak, 01. 12. 2017. 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21, Beograd) će početi projekat PERTEJ/BEYOND/PREKO 20 GODINA, Seminar II, javni program u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju, Kontekst kolektiva i Kosovo Glocal iz Prištine možete ispratiti predavanja sa diskusijom: od 18h "Samoupravljanje i nacionalizam. Uloga radničkih štrajkova u raspadu Jugoslavije", Goran Musić (Centralno-evropski univerzitet, Budimpešta) i 19:30h "Od stanova u društvenom vlasništvu do individualne izgradnje: dostupnost stanova u jugoslovenskom socijalizmu i njihova postsocijalistička privatizacija", Rory Archer (University College London).

PROGRAM:

Petak, 1. decembar; 18h
Centar za kulturnu dekontaminaciju

Samoupravljanje i nacionalizam. Uloga radničkih štrajkova u raspadu Jugoslavije

Još od kraja osamdesetih godina prošlog veka kada je novinar Jagoš Đuretić opisao tok štrajka radnika Rakovice ispred Savezne skupštine u Beogradu rečima „došli su kao radnici a vratili se kao Srbi“, ovaj citat je prerastao u floskulu često korišćenu kako bi se odgovornost za trijumf nacionalističkih politika u Srbiji svalila na leđa radničke klase. Liberalni intelektualci širom bivše Jugoslavije radnike i niže društvene slojeve rutinski posmatraju kao glavne podržavaoce nacionalističkih ideologija. Kao odgovor na ovakve tvrdnje, komentatori koji gaje simpatije prema nasleđu jugoslovenskog socijalizma često pokušavaju da očuvaju sliku jugoslovenskih radnika kao anti-nacionalističke društvene skupine koja je u trenutku nepažnje bila prevarena od strane manipulativnih vođa. Ono što je zajedničko obema stranama jeste da radnicima uskraćuju mogućnost autonomnog delovanja i promišljanja svoje pozicije u jeku presudnih društvenih previranja.

Ovo predavanje će predstaviti najbitnije mobilizacije radnika u godinama pred raspad Jugoslavije i objasniti na koji način su se percipirale glavne protivrečnosti jugoslovenskog socijalizma unutar fabričkih hala. Ključno pitanje na koje će predavanje pokušati da pruži odgovor jeste u kojoj meri su institucije i praksa radničkog samoupravljanja bile pogodno tlo za širenje politike bratstva i jedinstva, ili pak šovinizma.

Goran Musić je ekonomista, istoričar i dugogodišnji aktivista u studentskim i radničkim inicijativama. Doktorirao je na temi štrajkova u poznom jugoslovenskom socijalizmu. Zaposlen je kao istraživač na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti. Autor je više članaka u naučnim časopisima kao i studije „Radnička klasa Srbije u tranziciji 1988-2013“ (Rosa Luxemburg Stiftung, 2013).

Petak, 1. decembar; 19:30
Centar za kulturnu dekontaminaciju,

Od stanova u društvenom vlasništvu do individualne izgradnje: dostupnost stanova u jugoslovenskom socijalizmu i njihova postsocijalistička privatizacija

Izlaganje će se baviti pitanjem dostupnosti stanova u jugoslovenskim gradovima tokom socijalizma kao i u periodu koji je odmah nakon toga usledio. Iako savremeni jugonostalgični mitovi tvrde da su „svi imali stanove“, u praksi ovo nije bio slučaj. Svega 25% raspoloživog stambenog prostora je bilo u društvenom sektoru, te je većina Jugoslovena živela u porodičnim kućama – mnoge od njih bile su finansirane, izgrađene i održavane putem porodičnih mreža. Međutim, svi jugoslovenski radnici i radnice su, bez obzira na svoj stambeni status, uplaćivali u stambeni fond kroz obavezne doprinose.

Manuelni radnici su bili sistemski diskriminisani u raspodeli stanova, dok su administrativni radnici imali veće šanse da dobiju subvencionisane stanove u društvenom vlasništvu koji su bili dodeljivani kao nenovčani doprinos u firmama i kao sredstvo za podsticanje pokretljivosti radne snage (sa ciljem privlačenja stručnog kadra). U kontekstu višegodišnjeg nedostatka stambenog prostora, pitanje načina raspodele stanova bilo je jedno od najspornijih na radnom mestu. Stoga, stambeno pitanje predstavlja poučni primer u proučavanju različitih društvenih nezadovoljstava u Jugoslaviji, i kao  sredstvo preispitavanja odnosa između države i društva.

Obezbeđivanje stambenog prostora pratilo je različite načine organizacije jugoslovenske ekonomije. Tržišni socijalizam šesdesetih se ogledao u pojačanoj ulozi tržišta dok su tokom sedamdesetih impulsi za prisvajanjem političke kontrole nad ekonomijom doživeli rastuće pokušaje (mada u velikoj meri neuspešne) za alokacijom stanova u skladu sa društvenim potrebama. Ekonomska kriza i programi stabilizacije koji su uvedeni nakon 1981. godine značili su upad liberalnih impulsa u sektor društvenog stanovanja, dostižući pun izraz u prvim privatizacijama stanova u društvenom vlasništvu tokom kasnih osamdesetih. Tokom devedesetih je došlo do sveobuhvatne privatizacije stambenog fonda, što je rezultiralo prenošenjem bogatstva sa (bivših) društvenih preduzeća na pojedince i cementiranjem društvenih nejednakosti koje su se kristalisale tokom prethodnih decenija.

Rory Archer je istoričar koji se prvenstveno bavi Balkanom 20. veka. Zanima ga rad, rod, (post)socijalizam i načini na koje se makro nivoi događaja i procesa doživljavaju, razumeju i progovaraju u mikro, svakodnevnim kontekstima. Njegova doktorska disertacija (Grac, 2015) se bavila (ne)pristupačnošću stanovanja među radničkom klasom u Beogradu kao načinom da se istraže šabloni društvene nejednakosti i nezadovoljstva u poznom jugoslovenskom socijalizmu (1974-1991). Ko-autor je knjige o ovoj temi, Društvene nejednakosti i nezadovoljstvo u jugoslovenskom socijalizmu (2016, ko-urednici Igor Duda i Paul Stubbs). Od 2014. godine je radio na istraživačkom projektu Između klase i nacije: zajednice radničke klase osamdesetih u Srbiji i Crnoj Gori koji je finansirao Austrijski naučni fond (FWF) pri Univerzitetu u Gracu. Rory nastavlja da istražuje ulogu politizovanog rada i subjektiviteta radničke klase u krizi poznog jugoslovenskog socijalizma i raspada države kao Mellon Post-Doctoral Research Fellow, University College London (School of Slavonic and East European Studies).

Predavanje se organizuje kao javni program jednog segmenta projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina” čiji su urednici Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv).

Partneri na projektu „Pertej/Beyond/Preko 20 godina”: CZKD i Kosovo Glocal, Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv), kao i široka mreža saradnika, predavača, mentora i dvadeset učesnika i učesnica iz regiona će organizovati produkciju savremene umetnosti i znanja, te podeliti sa publikom proces i rezultate svog rada u 2017. i 2018. godini. Projekat je pokrenut sa idejom da se ohrabri i pozove na zajednički javni programski istup nove generacije regiona bivše Jugoslavije, kao i na zajedničku produkciju znanja u regionu u savremenoj umetnosti, kritici i teoriji. Za početnu tačku istraživanja „Studija slučaja Pertej“ manje poznatih kontinuiteta saradnje, razmene i kritike uzeta je izložba savremene kosovske umetnosti: „Pertej“, održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju 1997. godine, ali će se polje istraživanja ukupnog projekta proširiti na onu vremensku i geografsku celinu koju današnje generacije prepoznaju kao svoj pretekst i kontekst svog delovanja.

Projekat su podržali: Delegacija Evropske Unije - EU/IPA (Podrška civilnom društvu) Projekat finansira Evropska Unija kroz Instrument za predpristupnu pomoć. Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKD-a i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Ambasada Švajcarske u Beogradu, Projekat je podržan od strane Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji i u Crnoj Gori. Stavovi izneti ovde pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju nužno zvanične stavove Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji i u Crnoj Gori.

Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS)