Večeras od 20 sati u Poletu u razgovoru pod nazivom BERLIN VAVILON / BEOGRAD VAVILON ili Kako razumeti sopstvenu istoriju uz pomoć krimi-romana učestvuju, jedan od najpopularnijih pisaca danas u Nemačkoj, Folker Kučer i Jelena Volić-Helbuš. Čita: Andrej Šepetkovski. Uzburkanom Berlinu vajmarskog doba, tom levijatanu od metropole, pulsirajućem megalopolisu i verovatno najamerikanizovanijem od svih međuratnih evropskih gradova, Folker Kučer je uspešno posvetio šest nastavaka svoje krimi-serije o inspektoru berlinske policije Gereonu Ratu, dodajući nove elemente stalno narastajućem umetničkom spomeniku jednom gradu koji je mogao da nastavi da se razvija i raste kao najuzbudljivija evropska prestonica, ali je ipak ubrzo poklekao pred sumnjivim obećanjima nacističke ideologije o čistoj rasi i životnom prostoru, otvarajući time jednu svoju sasvim novu i daleko mračniju eru, čiji su nam razvoj i krah predobro poznati.
U večerašnjem razgovoru s autorom, Jelena Volić-Helbuš će pokušati da odgonetne šta to znači pisati za grad i o gradu, da li je i u kojoj meri pravilan izbor pozornice presudan za žanrovski obrazac krimi-romana, da li, koliko i na koji način Kučerova književnost komunicira s najvažnijim umetničkim tekovinama Berlina vajmarske ere, poput dade ili ekspresionizma, te – na kraju – planira li možda Folker Kučer još koji nastavak trenutno jedne od najgledanijih serije HBO produkcije?
Folker Kučer rođen je 1962. Nakon studija germanistike, filozofije i istorije radio je kao urednik u novinama. Po njegovom romanu Der nasse Fisch snimljena je krimiserija Kommisar Rath, a roman je nakon toga postao bestseler. Živi kao slobodni književnik u Kelnu.
Folker Kučer je jedan od najpoznatijih nemačkih autora kriminalističkih romana. Njegovu šestotomnu seriju o inspektoru berlinske policije Gereonu Ratu odlikuje hibridna kombinacija istorijskog ambijenta – zlatni Berlin Vajmarske ere – i klasične strukture noir krimi-romana. Ujedno zabavni i uznemirujući, Kučerovi romani fasciniraju koliko intrigantnim zapletima i odgovarajućom merom žanrovske napetosti, toliko i evokativnim opisima grada u naponu snaga iz jedne gotovo zaboravljene ere, koja je brutalno prekinuta dolaskom Adolfa Hitlera i nacista na vlast 1933. godine.
Koliko je konvencija žanra obogaćena, a koliko narušena ovom nesvakidašnjom hibridnošću? Koliko je nemačka književna publika zainteresovana za žanrovsko stvaralaštvo s istorijskom pozornicom? Na slična pitanja odgovore će davati sam autor ove monumentalne berlinske heksalogije u intenzivnom polučasovnom razgovoru s Ivanom Velisavljevićem u četvrtak 26. oktobra od 16 sati na paviljonu 4 ZEMLJE 1 JEZIK u hali 2 Beogradskog sajma.
