Žestoko osporavanom i napadanom zbog nemorala, perverznosti i lošeg uticaja kojim kvari naivnu čitalačku publiku Zoranu Feriću jedno nikada nisu uspeli da poreknu: maestralno spisateljsko umeće i bolno precizno poznavanje ljudske psihe. Svaka njegova knjiga je bestseler u Hrvatskoj i godinama nakon objavljivanja na vrhovima lista. Svoje poslednje delo, roman „Na osami blizu mora“ Zoran Ferić će u subotu 17. juna predstaviti u Beogradu. Potpisivanje knjige i druženje sa čitaocima dešavaće se u Bookastoru (Cara Lazara 12) od 16 do 17h, a za 20h je predviđen i nastup na književnom festivalu KROKODIL.
O KNJIZI
Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski „galebovi“, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Smešten na ostrvu Rabu roman prati sudbine nekolicine (anti)junaka i njihove brojne „podvige“ na specifičan ferićevski gorko duhoviti način. Ali, reklo bi se da su od njih još važniji sjajno razrađeni ženski likovi, meštanke i turistkinje, jer one su te koje diktiraju i oko kojih se sve vrti.
Odrastanje i sazrevanje, promašene ljubavi i ljubavni promašaji, fina melanholija koja provejava epizodama u kojima pratimo životne priče ključnih likova ovog dela uvlače čitaoca u vremenski ne tako dalek, ali sada već mitski svet tzv „bolje prošlosti“ kojoj autor odaje počast kao slatkom vremenu mladosti, a ne kao ušećerenoj nostalgiji.
„Na osami blizu mora“ delo je Ferića u naponu snage, pisca kome poređenje sa Mišelom Uelbekom odavno nije potrebno kao referenca jer je francuskog superstara poslednjim delima dobrano nadmašio.
KRITIKA O ROMANU
Klerikalci u Hrvatskoj još od ranije Ferića optužuju za „pornografiju“ jer su nekadri da shvate da je ono što on radi mnogo „gore“, to jest subverzivnije: lako ćemo za smešne kretnje i žudnje koje ih pokreću, Ferić još dublje zaviruje u srce tame koje se tako često nalazi u srcu normalnog čoveka, uzornog oca, muža, majke, kćeri, našeg suseda i nas samih. E, to je ono što se ne prašta.
Teofil Pančić, Vreme
„Na osami blizu mora“ proza je u kojoj Ferić iskazuje svoj raskošni talent u idejnom i formalnom smislu i razvija (ali ne i reciklira!) glavne tematske i stilske osobitosti svoga prepoznatljivog rukopisa. Spomenuta zrelost možda je u tome što više ne inzistira na hiperbolizaciji kataloga užasa, kako je to bilo u ranim radovima, a to rezultira sljedećim - prije smo njegovu prozu mogli čitati kao crni humor, a ova knjiga doista više ne izaziva nikakav smijeh, jer dijagnoza je sada konačna - život je klopka! A ova je knjiga sjajan mamac koji vas uz neizmjeran čitateljski užitak neprimjetno vodi do nje. I puno dalje.
Jagna Pogačnik, Jutarnji list
Zoran Ferić rođen je 1961. u Zagrebu. Diplomirao je jugoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i od 1994. radi kao profesor hrvatskog jezika u zagrebačkoj XVIII gimnaziji. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine, ali prvu knjigu priča, „Mišolovka Walta Disneya“, objavio je 1996. godine. Deset godina posle dobio je za nju Nagradu Dekada. Za drugu knjigu priča, „Anđeo u ofsajdu“, objavljenu 2000. godine dobio je Nagradu Ksaver Šandor Gjalski i Nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine. Prvi roman „Smrt djevojčice sa žigicama“ objavio je 2003., a sledeće godine pod naslovom „Otpusno pismo“ izlazi mu zbirka kolumni koje piše za nedeljnik Nacional. Roman „Djeca Patrasa“ objavio je 2005. godine u biblioteci Premijera Jutarnjeg lista. Šest godina posle, 2011., izlazi mu roman „Kalendar Maja“ za koji je dobio nagradu Vladimira Nazora, Jutarnjeg lista, Grada Zagreba i pulskog Sajma knjiga. Druga knjiga izabranih kolumni „Apsurd je zarazna bolest“ izašla je 2012. godine. Knjige su mu prevedene na nemački, engleski, poljski, ukrajinski, slovenački, italijanski i španski jezik.
