POEZIN XP service pack # 5 poetsko/lirički show-of

Poezin eXtreme Poetry / eXPerience - eXpression- eXposure / eXplicit Performance. U petak - 24. jun 2011 - 21:00h, POEZIN XP je all stars poetski događaj koji okuplja najbolje, najluđe, najstrasnije & najglasnije autore/autorke, beogradske/srpske OFF- OFF poetske scene.

POEZIN XP je show u pokušaju da definiše estetske odrednice poezije koja nastaje ovde i sada, koja se govori ovde i sada, naglas.To je poezija kojoj se aplaudira i dobacuje, u zadimljenim klubovima. To je poezija koja se bloguje, postuje, lajkuje i šeruje. Poezija koja se forwarduje, downloaduje i copy/paste-uje. Poezija koja se urla, vrišti i slemuje. To je poezija kao oblik čistog ludila, to je ludilo kao poezija i životni stil.
To je poezija koja je pobegla s prašnjave police, u grad.
.
POEZIN XP je operativni sistem koji podržava sve programske jezike i kodove nove poezije. POEZIN XP je open source i nema bug.

Nastupaju:
SARA RADOJKOVIĆ
JELENA PALIGORIĆ
MINJA BOGAVAC
VIŠNJA JANOŠEVIĆ
GORAN KORUNOVIĆ
STANISLAV STOJANOVIĆ
SILVANA MIRČETIĆ

muzička podrška:
NESVRSTANI
http://www.youtube.com/watch?v=u4Ec_I2mA_Q

SARA RADOJKOVIĆ, rođena je 06.06.1989 godine u Beogradu. Piše od kada je greškom olovku uzela u pogrešnu, levu, ruku. U budućnosti možda bude dramaturškinja, možda ne bude niko. Rekli su joj da se lepo smeje.

SITNICE

Skoro sam shvatila

da sam od ovog divnog grada

napravila minsko polje

mojih bivših propalih

ljubavi i neljubavi

u pokušaju,

često nagazim i na dve

mine

samo jednim

nesmotrenim

korakom

i onda se nešto u meni

jednostavno raznese

u nedogled,

pa pobegnem

i odem da se tražim

po tom istom gradu

a prvo gde se potražim je

u frižideru neke trafike

sa ohlađenim pivom

u konzervi.

E tada je vrlo bitno,

ne biti sam.

Jer tada poželiš

da te neko jako

i dugo drži za ruku

i uhvatio bi za ruku

bilo kog prolaznika ili

čak dete, pa bi te optužili

za kidnapovanje.

Zato je najbolje

biti sa drugaricama.

One piju pivo sa tobom

i kada ih boli grlo,

i kada su lepe i u suknji,

i kada nose male pečurkice

na reveru svojih zelenih

vindnjakni. (mnogo volim ovu reč)

I ne samo to,

one imaju osećaj za detalje,

i kupe ti savršenog malog

čokoladnog medu

u providnoj kesici

sa žutim obodom

koji te istovremeno

podseća na med.

Kupe ti sitnicu koju ti staviš

u džep,

ali ipak je tu

i drži te za ruku

najbolje i najčokoladnije

na svetu.

JELENA PALIGORIĆ, rođena je 28.avgusta 1987.godine u Beogradu. Objavljivala pesme, radila kao dramaturg, ponekad, i izvedena joj je drama „ Tri sekunde „ kao i tri radio-drame. Trebalo je da se zove Ružica. Nosi muške bele košulje. Puši Malboro lajts. Sluša Qrve i novi album KKN-a. Piše svaki dan. Kažu da ume lepo da kuva. Jednog dana imaće ćerku Doru. I živeće u Berlinu.

to call in case of emergency.

Uvek sa sobom 3 para cipela

i telefon

to call in case of emergency

u kutijama spakovan prošli život

sa mašnicom

da nikad ne zaboravim

koliko je bilo lepo

a prošlo je.

ponovno prohodavanje

u novim

neudobnim

nedovoljno

stabilnim cipelama

bez okretanja.

traganje za nekom

čudnom

drugačijom

vrstom sreće

sa snovima o moru

buđenju

umotavanju u beli čaršav

i izlasku na rivu

zvuku talasa

i ukusu prve

jutarnje kafe

u nekoj drugoj vrsti mira

gde me baš briga

za razliku između Save

i Dunava

gde me ne zanima

rasprodavanje pameti

po kafanama

nego višesatno čitanje

na plaži

i višesatno pisanje

na terasi

noću

u društvu nekog skakavca u uglu

neke flaše belog vina

i limene činije sa pistaćima.

Telefon

to call in case of emergency

brzo biranje

1 mama za prženice

2 tata za gajbu piva

i stay around little longer

buddy guya

3 baka za peglanje košulja

muških belih

4 sestra za kartu beograd - njujork

u jednom pravcu

5, 6, 7 za njih tri koje mi se uvek javljaju

na telefon

za sve kafe

kolače

smejanje

pesme osamdesetih

spavanja u komuni

ivoninog stana

8 za njega koji ume i može sve

a naročito da mene ima za najbolju

drugaricu

9 za sestru opet jer je

sestra.

telefon

to call in case of emergency

jer ostalo je u meni

još mnogo straha

pakla malbora

šibice

sveće

jedan stari radio

da slušam

vesti na intalijanskom

i ništa ne razumem.

MINJA BOGAVAC je rođena 09. 02 1982. Po zanimanju je dramaturškinja. Tako joj piše na diplomi. Po samoosećanju je pesnikinja. Tako o njoj pišu, na internetu i stručnim (pozorišnim) časopisima. Po opredeljenju je slemerka. O tome piše ona sama, jer slem kao tema, u našem gradu, nikoga drugog i ne zanima. Ipak, na kraju krajeva, sve se vrti oko pisanja i naravno... pozorišta! Baš sve... se vrti... dok joj se ne zavrti... u glavi. A kad joj se zavrti, onda popije pivo i za promenu- spava. Nije trebalo da se zove nikako drugačije nego Milena. Ovo joj piše u krštenici, mada joj je majka još u detinjstvu dala nadimak Minja. Nadimak se odomaćio pa se na svoje kršteno ime više i ne odaziva. Drame potpisuje kao Milena. Poeziju i kolumne ko Minja. Da li je ovo početak šizofrenije?! ... Ne zna i ponekad se pita. U ostalo vreme, kada se pita oko drugih stvari, to radi tako što vodi pozorišnu rupu Drama Mental Studio, vodi program na Poezin XP-ovima i vodi se mišlju da ode iz ove zemlje... To samo zato što zna da će uvek moći i da se vrati! Napisala je zbirku "Ekonomsko propagandna poezija" i zbirku "Moj slem je duži od tvog", koja je upravo u fazi prelamanja. Na XP-u nastupa po drugi put. Preko veze, naravno. Ali ne i preko volje. J Koristi biografski patern svojih mladih koleginica, pa zato mora da kaže da su joj rekli i da lepo kuva i da se lepo smeje i da je lepa kad hoda bosa po dunavskom plićaku, ali i da ništa od ovog nije učinilo njen život dubljim. Eh, jebiga. ... Btw, voli da piše "jebiga" ko jednu reč i ta je reč najčešće pominjana u njenoj kvazi-poeziji. J

IF-THEN-ELSE

Ako te ne shvatam ozbiiljno

To moram dosledno i svakog dana.

Ne da te pitam, recimo, o čemu ti to

Nego da odem iz restorana

Naručiš li još flašu vina i onda

Počneš da pričaš o braku.

Naravno, to uključuje i sve ostalo

Što ima među nama, pa nema

Zivkanja ni poveravanja

Svaki put kad sam u bedaku

I nema slanja pijanih poruka

Posle ponoći, kad sam na putu.

Ako te ne shvatam ozbiljno

To moram ozbiljno i moram striktno.

To briše srculenca na chatu

I svako: molim te, dođi hitno

To se čak odnosi i na situacije

Kad mi je internet u kvaru

Kad nema ko da mi hrani mačku

I da me vozi po lek za baku.

To onda, praktično, znači

Da sve završavamo u mraku.

Piće - možemo, to je u redu

Ali, nije da pijemo kafu.

Ako te ne shvatam ozbiljno

Onda sve mora ozbiljno u tom pravcu.

A to je teško... teško je, oh, kako teško

Biti savremena devojka u velikom gradu!

VIŠNJA JANOŠEVIĆ je rođena 12. O2 1979, na Zvezdari, u Beogradu. Diplomirala je japanski i sad uči decu I odrasle da pričaju I pišu, na tom jeziku. U slobodno vreme radi svašta. Bavi se Lepim ritmom srca, još odavno. To je jedna simpatična emisija koju su sa radija izgurali na internet. Objavila je knjige pesama "San u vrućoj sobi" i "Horor za decu". Njena druga knjiga izašla je u ediciji Pesničenja, na kom redovno nastupa. Voli visoke zgrade i da je mnogo vruće.

PROŽDRLJIVE ŽIVOTINJE

Na nebu svetlo plavom

Bledo žute boje štuke

Izbacuju rakete

Kao da su štuk bazuke

Leteće bež žitafe

Plaše aždaje razne

Jer ove su žirafe

Aždajskog mesa gladne

Nosorozi lila boje

Lete brzo poput zolje

Zombije žderu trule

Kad na zemlju slete

Na moru prave bure

Džinovske plave krabe

Klještima oštrim snažnim

Drobe ove nosoroge

Jer im se čine slasnim

Gipke ljupke orandž pume

Stalno žderu razne čume

Čume vrište, zapomažu

Al' ih pume samo slažu

Lavovi tirkizni riču

Tako da se brda miču

Oni one štuke mrve

Rakete im mljacnu prve.

GORAN KORUNOVIĆ rođen je 17. aprila 1978. u Jagodini, radi kao saradnik u nastavi na predmetu Južnoslovenska komparatistika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljuje poeziju, eseje i kritiku u domaćoj i stranoj periodici i na internetu. Autor je pesničke knjige "Gostoprimstva" (Treći Trg, 2011).

ukoliko ti se učini

da si u gradu ugledao

preminulu dragu osobu

prosedo očevo teme

ili povijen bratov hod

u gužvi na bulevaru

nemoj imati dilemu

nije reč o utvarama nepoznatog sveta

to su zaista oni

samo što nećeš lako uspeti

da ponovo spustiš dlanove

u njihove nežive ruke

jer mrtvi znaju da ponovni

susret sa njima

možda neće imati i svoj rastanak

zato uglavnom priđu dovoljno blizu

da ih možeš pratiti

kroz jutarnju gužvu

izbledele i stvarne

pre nego što ti brižno i diskretno

mahnu pri ulasku u autobus

jer u ovom svetu

niko ne pruža sigurnost

koliko mrtvi

STANISLAV STOJANOVIĆ aka CASPERGHOST, rođen 1983. godine u Beogradu. Završio MŠ "Stanković" na odseku kontrabas. U toku 2000. godine glumio i učestvovao u stvaranju predstave Omen teatra "1001 pad" koja je bila na redovnom repertoaru pozorišta "Krsmanović". Učestvovao u multimedijalnom projektu baziranom na principima konkretne muzike „Višelična Ikebana", 2006. godine. Bavi se pisanjem, eksperimentalnom, elektronskom i džez muzikom. Živi i dela u Beogradu.

ŠAPAT

Lakoća je nestala sa svih stvari.

Postoji lice: oči nos usta.

Reč je krljušt nevidljivog smisla.

Zbogom astronaute.

Večeras moram da pišem

jer sutra neću moći da govorim:

Moj glas apsorbuje vata pravde

U tvojim ušima i mom grlu.

Strah se nalazi tamo

odakle dolazim svaki dan,

Strah od onog ka čemu dolazim

Svaki dan.

Put je šina u kosti pijanog skretničara

koji spava na koloseku zaborava...

Stranci nisu samo turisti sa velikim smešnim torbama

Koji gaje ljubav prema dobro očuvanim ruševinama,

Stranci su i prognani koji hodaju gradom koji više nije njihov

i sede za stolom za kojim više nisu poželjni.

Stranci su i neprilagođeni koji se grle pod senkom slobode,

Pod bradom pravde i pod zemljom obećanja,

tamo gde ih niko ne gleda.

Stranci su i oni koji niti pričaju niti čitaju novine.

Stranci su svi koji ćute bez dobrog razloga

i čekaju da im se neko obrati na njihovom jeziku,

jer i stranci su strancima stranci

Otuđenje je jedina osobina koju, iako nam je zajednička,

ne možemo deliti.

Vojnici pod kapuljačama postaju anđeli smrti.

Oni više ne marširaju:

Vuku se po ulicama Sodome u malim grupama

tražeći poslednjeg urbanog sveca.

Posle bezuspešne potrage zadovoljavaju se krvlju namernika.

Njome zaslužuju milost svojih gospodara.

Lakoća je nestala sa svih stvari.

Postoji lice: oči nos usta.

Reč je krljušt nevidljivog smisla.

Zbogom astronaute.

SILVANA MIRČETIĆ, rođena 11. 11 1961. Završila Fakultet političkih nauka/odsek žurnalistika.Pisala za Polet, Start, Novosti, Plus, Reporter, Džubox, Dugu i druge novine kao honorarna saradnica.Bavila se muzikom osamdesetih, svirala u lokalnim punk i new wave bandovima,pevala u funky bandu Pasta and the crackers ( ex band Pasta ZZ). Prevela sa italijanskog knjigu "Religioznost i psihoanaliza"/ Djakomo Dakuino (Plato). Napisala zbirku prozne poezije "Mazi me po leđima". Piše novi roman, radni naslov: "Ugovor sa Bogom".

MAZI ME PO LEĐIMA

Nešto se sprema ali svet drema

Kao da ne vidi- života pravog nema.

I mada je prividni "trijumf zla" u svetu

Mi uvek gledamo našu večnu metu.

Razne "misije" i "lažne" misije iz rupa

Ispuzaše, "Istinom" se nazvaše.

Na njima je jagnjeća koža, iza leđa oštrica noža.

Hladni, gladni, smradni u strasti i besu

Strpaše nas sve u bezdanu kesu.

Na silu oduševljeni i na sve spremni.

A ljudi, meki, mlaki, metiljavi, mlohavi.