Izdavačka kuća Samizdat B92 organizuje promociju knjige „Srbi i Albanci kroz vekove“ autora Petrita Imamija. Knjigu su podržale Kancelarija za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera Kosova i Ambasada Kraljevine Norveške u Prištini. Promocija će biti u subotu 3. juna, u 15:00 sati, u Domu omladine (sala Amerikana), Makedonska 22, Beograd. Potreba da napišem knjigu Srbi i Albanci kroz vekove nastala je u meni iz duboke pobude da se suočim sa istorijom ova dva naroda koja žive u susedstvu preko hiljadu godina. Zanimalo me je da spoznam njihove odnose: kakvi su bili, šta ih je zbližavalo i šta ih je udaljavalo jedne od drugih, šta ih je dovodilo do prijateljstava i do neprijateljstava.
Nastojao sam da obuhvatim unutrašnje i spoljnje tokove u istorijskoj vertikali koji su uticali na postupke njihovih pripadnika, vođa i običnih ljudi.
Petrit Imami, autor
Na promociji će govoriti:
• Danilo Šarenac, Institut za savremenu istoriju
• Aleksandar Pavlović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
• Veran Matić, direktor Samizdata B92
• Škeljzen Gaši, publicista
Petrit Imami rođen je 11. septembra 1945. u Prizrenu. Školovao se u Beogradu. Diplomirao je 1974. dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (danas Fakultet dramskih umetnosti) na kojoj je 1996. godine izabran za redovnog profesora. Autor je brojnih scenarija, kritika, stručnih članaka, kao i knjiga Filmski Beogradski frajerski rečnik i Srbi i Albanci kroz vekove koja je, prvobitno objavljena 1998. godine, sada dočekala da bude proširena i objavljena u dva toma, na srpskom i albanskom jeziku, uz podršku Kancelarije za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera Kosova i Ambasade Kraljevine Norveške u Prištini.
Autor se opredelio da tekst ne opterećuje glomaznim naučnim aparatom već je u opisnoj formi izložio reference, zavisno od njihovog značaja. On često poseže za retrospekcijom baš kao što naslovima iskazuje vrednosne sudove, premda se nerado upušta u davanje „konačnih istina“. Od istorijskih izvora je koristio gotovo sve dostupne informacije – od istoriografskih publikacija, neobjavljenih doktorskih disertacija, arhivske i memoarske građe, književnih dela, periodike, sudskih materijala, intervjua koje je obavljao sa svedocima i političkim akterima, pa do rezultata anketa i terenskih istraživanja, agencijskih vesti, internet-portala, dokumentarnih serija i priloga. Svoju sklonost leksikografskom „svođenju“ srpsko-albanskih veza (iskazanu prilikom izrade srpsko-albanskog rečnika), Imami je u najboljem smislu ispoljio i ovom kapitalnom hrestomatijom, svojevrsnom „enciklopedijom“ odnosa dva naroda.
Vladan Jovanović, istoričar
