Izdavačka kuća Booka upravo je objavila dva nova romana iza kojih stoje vrhunske savremene spisateljice. U pitanju su romani „Prvi negativac“ američke umetnice, sineaste i spisateljice Mirande Džulaj i „Noć bez svitanja“ vodeće nemačke autorke Dženi Erpenbek. Miranda Džulaj je sineasta, umetnica i spisateljica. Scenarista je, režiser i glumica. Dženi Erpenbek je studirala je opersku produkciju i pozorište na Humbolt univerzitetu, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu.
PRVI NEGATIVAC
Spektakularan debitantski roman priznate umetnice, sineaste i autorke bestselera Baš ti, baš tu istovremeno je tako potresan, tako prljav, tako nežan, tako duhovit – tako u njenom stilu – da će čitaoci ostati zatečeni. Čeril Glikman veruje da ljubavna priča može trajati vekovima i da se jedna duša može seliti od bebe do bebe. Ona radi u neprofitnoj organizaciji za promociju ženskih odbrambenih veština, živi sama, jede uz sudoperu koristeći uvek istu viljušku i tanjir, što je deo njenog ’sistema’, toliko razrađenog da, kako ona sa zadovoljstvom kaže, ’s vremenom sve postane glatko do nivoa kada više ni samu sebe ne osećam, kao da ne postojim’. Kada je šef i šefica zamole da privremeno primi kod sebe njihovu dvadesetogodišnju ćerku Kli, njen ekscentrično uređen svet raspada se u paramparčad. Ali upravo ista ta Kli, sebična i okrutna seks-bomba, svojim maltretiranjem primorava Čeril da se suoči sa stvarnošću i omogućava joj da, potpuno neočekivano, pronađe ljubav svog života. Nežan i napet, lukavo urnebesan, prošaran divljim seksualnim fantazijama i silovitom majčinskom ljubavlju, prvi roman Mirande Džulaj pokazuje da je ova autorka, spektakularno originalna i ikonična, važan glas današnjice i spisateljica za sva vremena.
„Miranda Džulaj je u jednom romanu rekla više o našoj univerzalnoj potrebi za ljubavlju i o sposobnosti da volimo i budemo voljeni, nego što će mnogi autori uspeti za čitav svoj život.“ - Vanity Fair
„Prvi roman sineaste i umetnice Mirande Džulaj podseća na neko od onih čudnih mitoloških bića koja su pola jedno a pola drugo – na grifona, možda himeru, ili sfingu... Neizmerno dirljiv prikaz majčinstva i brige o detetu... Osećajna i snažna priča o otkrivanju majčinske ljubavi.“ - Mičiko Kakutani, The New York Times
Miranda Džulaj je sineasta, umetnica i spisateljica. Scenarista je, režiser i tumač glavne uloge u filmovima Budućnost (The Future, 2011) i Ja i ti i svi koje poznajemo (Me and You and Everybody We Know, 2005), za koji je dobila posebnu nagradu žirija na Sandens festivalu i četiri nagrade na Kanskom filmskom festivalu, uključujući i „Zlatnu kameru“. Njenu prozu objavljivali su Pari Rivju, Harpers i Njujorker, a zbirka priča Baš ti, baš tu (No One Belongs Here More Than You, 2007) dobila je međunarodnu nagradu „Frenk O’Konor“ za kratku prozu, i objavljena je u dvadeset tri zemlje. Njeni video-radovi, performansi i veb projekti predstavljeni su u institucijama kao što su MoMA (Muzej moderne umetnosti u Njujorku) i muzej Gugenhajm, kao i na dva bijenala Vitni. Za Venecijansko bijenale 2009. osmislila je interaktivni park pod imenom Jedanaest teških stvari (Eleven Heavy Things), a za njen umetnički projekat zasnovan na imejlovima Mislimo sami (We Think Alone), u organizaciji muzeja savremene umetnosti Magasin III u Stokholmu, prijavilo se 104.897 ljudi iz sto sedamdeset zemalja. Odrasla je u Berkliju u Kaliforniji, a živi u Los Anđelesu.
NOĆ BEZ SVITANJA
Ko smo u trenutku kad se rodimo? Ko smo kad nam kucne poslednji čas? Šta se promeni? Šta ostaje isto? Prateći pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene, čiji se životni vek proteže, ili ne uspeva da se protegne, tokom dvadesetog veka, maestralna Dženi Erpenbek otkriva mahinacije onoga što obično nazivamo „usudom“ ‒ zapravo onog neobjašnjivog i neodređenog, uzajamne isprepletenosti kulture i istorije, porodičnih i ličnih veza. Njena junakinja nikad ne odraste, ugušivši se još u kolevci. Ili možda ne? Umire kao jedno od dvoje ljubavnika. Ili ipak ni to. Umire zbog izdaje. Biva visoko odlikovana. Ili zaboravljena od svih. Ili možda ne? Erpenbekova nas vodi na putovanje kroz mnoge životne puteve koje bi mogao da sadrži jedan životni vek ‒ započevši ga u malom galicijskom gradu negde 1900. godine, a otisnuvši se u Beč, pa u Staljinovu Moskvu, da bi ga okončala u Berlinu današnjeg vremena. U preispitivanju uticaja političkog i ličnog, autorka daje tematski zamah jedinstvenom nemačkom narativu: toj večito živoj potrebi da se preispituje prošlost i uloga ove nacije u skorašnjoj istoriji.
„Majstorski... Noć bez svitanja upotpunjuje već impresivan opus Dženi Erpenbek. Njeno pisanje je moćno i poetski snažno, a pripovedanje vrlo fino iznijansirano. Erpenbekova ima da nam saopšti važne stvari, i čini to na predivan način.“ - Independent on Sunday
„Neodoljiva je brutalnost njenih tema kombinovana sa zastrašujuće inteligentnim i brižljivim postupkom iza naizgled suzdržane i neulepšane proze.“ - Nikol Kraus
„Predivno, elegantno i razgaljujuće, zastrašujuće koliko i virtuozno: Noć bez svitanja je autorkino najneposrednije obraćanje istoriji.“ - The New York Review of Books
Dženi Erpenbek rođena je 1967. godine u Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Humbolt univerzitetu, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu. Učitelji su joj, pored ostalih, bili Verner Hercog i Hajner Miler. Godine 1995. radi kao asistent režije u Kući opere u Gracu, a od 1997. postavlja svoje produkcije. Posle toga započinje književnu karijeru romanom Staro dete (1999). Slede drama Mačka ima sedam života (2000), zbirka priča Tričarije (2001), novela Knjiga reči (2005), romani Pohođenje (2008), Stvari koje nestaju (2009) i Noć bez svitanja (2012). Knjige su joj prevedene na više od dvadeset jezika. Dobitnica je nagrada „Ingeborg Bahman“ (2001), „Ledig Rovolt“ (2002), GEDOK (2004), a za knjigu Noć bez svitanja dobila je cenjenu „Independent Foreign Fiction Prize“ i jednu od najvećih književnih nagrada u Nemačkoj – „Hans Fallada prize“.
