Ne propustite tribinu posvećenu književnom delu jednog od najcenjenijih pisaca današnjice i dobitnika Nobelove nagrade za 2010. godinu u Domu kulture Studentski grad

Četvrtak 9. 6. 2011./Mala sala DKSG u 20:00

Govore Silvija Monros Stojaković, Aleksandra Mančić, Bojana Kovačević Petrović, Dalibor Soldatić  i Milan Komnenić

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi u Peruu 1936. Studirao je književnost u Limi, a doktorirao u Madridu. Za vreme studija radi kao novinar i počinje da objavljuje kratku prozu. Već s prve tri knjige - zbirka priča Šefovi (1957) i romani

Grad i psi (1963) i Zelena kuća (1965) - osvaja nekoliko uglednih nagrada. Do kraja šezdesetih, uz Markesa, Kortasara i Fuentesa, postaje jedan od glavnih nosilaca latinoameričkog književnog buma u Evropi. Pored nekoliko drama, studija, eseja i memoarske proze, objavio je romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za kraj sveta, Pohvala pomajci, Don Rigobertove beležnice, Jarčeva fešta, Raj na drugom ćošku, Avanture nevaljale devojčice i Keltov san. U mladosti je Ljosa bio vatreni levičar, pristalica kubanske revolucije i Fidela Kastra, da bi se kasnije priklonio idejama neoliberalizma, kritikujući istovremeno i ekstremno leve i ekstremno desne režime. Bio je kandidat za predsednika Perua 1990, ali je u drugom krugu izgubio od Alberta Fudžimorija. U obrazloženju Švedske akademije stoji da je Vargas Ljosa zaslužio nagradu zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca.

Pored Nobelove, dobitnik je niza najznačajnijih svetskih nagrada, priznanja i počasnih doktorata.