Genijalan, misteriozan, provokativan, pomeren, originalan, zauman, briljantan, sumanut...lista epiteta kojima su pokušali da opišu Viktora Peljevina je beskrajna. Na današnjoj književnoj sceni možda nema onoliko džinova kao pre pedeset ili sto godina, ali on jedan od autora po kojima će se prepoznavati literatura ovog vremena. Izdavačka kuća Booka upravo je objavila dve knjige ovog ruskog maestra – reizdanje knjige Empire V i premijeru nastavka pod naslovom Betmen Apolo.
Posebno skrećemo pažnju na „pakovanje“ ove dve knjige, delo jednog od vodećih dizajnera nove generacije Bratislava Milenkovića koji je kreirao knjige „blizance“, jednu latiničnu, drugu ćiriličnu, prave kolekcionarske primerke za sve one koji uživaju u savršeno spakovanoj umetnosti.
Empire V - Srećno vam bilo još jedno putovanje kroz novu Peljevinovu ciničnu priču o Onima Koji Vladaju Ovim Svetom – ovoga puta vampirima koji nam više ne sisaju krv nego novac, u čemu im pomažu njihove zemaljske sluge Haldejci, a glavno oružje u toj prljavoj zaveri jesu magične reči glamur i diskurs, čija je suština u maskiranju i kontroli. Grubo govoreći – glamur su lepe slike, a diskurs – mudre priče o tim slikama.
Čitalac knjige naći ce se pred teškim iskušenjem: razmišljanja vampira o tome kako funkcioniše ovaj svet vrlo su ubedljiva i teško je ne poverovati im. Hoćete li naći slabu kariku u lancu argumenata? I za koga sebe smatrate u ovom svetu (ovom zato što i vampiri i Haldejci – njihove ljudske sluge – previše liče na našu elitu i njene metode upravljanja). Jednim od onih čijom se energijom hrane vampiri? Vernikom tajne crkve koji čeka dan kada će Bog spaliti ovaj pokvareni svet? Ili jednim od krvopija?
Betmen Apolo - Posvećeno mojim prijateljima i vršnjacima, generaciji ruskih vampira rođenih 1750–2000, svima koji su u ovaj život ušli kao u gostoljubivi noćni klub, ne znajući da je noć koja nas je prigrlila već na izmaku. Glavni likovi knjige su junaci romana „Empire V“, ali prethodno upoznavanje s njima nije obavezno. Možete početi odavde i „Empire V“ pročitati posle. /RAMA DRUGI/
Avanture mladog vampira Rame Drugog se nastavljaju! Glamuru i diskursu pridružuje se protest, kako beskonačni tok ljudske patnje ne bi presušio. Ipak, Rama ne želi da se pomiri s takvim stanjem stvari, i uz pomoć novostečenih undead-sposobnosti kreće u potragu za odgovorima. Na tom trnovitom putu čekaju ga nova ljubav, gubitak drevnog tela i susret ne samo s čuvenim Drakulom već i sa samim Betmenom.
„Betmen Apolo“ nije obična književnost, to je umetnička filozofija na zadatu temu. Govoreći univerzalnim jezikom muzike, „Betmen Apolo“ je pravi pank (težnja ka potpunoj nezavisnosti, ličnoj slobodi), ali pritom vrlo psihodeličan. Čitanje Peljevinovih romana odličan je način pomeranja granica svesti. Čitalac ponovo dobija nešto između totalitarne Orvelove „1984“ i Hakslijevog „Vrlog novog sveta“ u prevodu na rusku stvarnost.
Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation П“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („DPP. NN“),„Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „P5“, „t“,„Sok od ananasa za divnu damu“, „S.N.U.F.F.“ (2011) i „Betmen Apolo“ (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Ljubav za tri Cukerbrina“ objavljen je 2014. godine.
Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.
Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter.
Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.
