Iako posveta s početka knjige korespondira s mladošću pedesetih godina XX veka, roman "Kako sam ubio svoju tetku" postavlja Andžeja Bursu na mesto patrona savremenih "prokletih pesnika" za nekoliko generacija.
A isto tako, lako ga možemo prepoznati i kao Vitkacijevog naslednika koji vešto sintetizuje pojave, ljude, egzistencijalna pitanja, zatvarajući ih u groteskno-makabrističke slike. Kao i u svojoj lirici, tako se i u prozi Bursa pokazuje kao vičan, mestimično virtuozan režiser teatra apsurda.
Roman "Kako sam ubio svoju tetku" napisan je u realističkom maniru, sažetih rečeničkih konstrukcija, jezgrovitog jezičkog izraza, jasnih fabularnih linija. Kontrapunkt ovih doprinosa lakoj čitljivosti čine slojevitost, višeznačnost i metaforičnost, koji u potpunosti upućuju u autorove zamisli.
Roman je napisan 1956. godine i preležao je u rukopisu deset godina. Bursa ga je napisao kada je imao 24 godine. Mikroroman tada nije bio moderan, i dovoljno je pomisliti na vladajuće tematske opsege i nivo formalne kulture u ono vreme, pa da shvatimo koliko je ovaj roman bio napredan korak u poljskoj književnosti.
U preplitanju stvarnih slika i fantastičnih, nerealnih scena izgrađena je jedna anatomija melanholije u kojoj čujan egzistencijalni potres obesmišljenosti donosi svojevrstan odraz života u senci romantizma, bez preuveličane vere u mogućnost preoblikovanja sveta – života u žudnji za onim što oslobađa.