Centar za kulturnu dekontaminaciju i OUT_AUT Gallery of Modern Art Toronto -  Javno čitanje Haiku poezije Nenada Burgića (1952-1990) -  5_7_5? Ili zašto je Nenad Burgić i u poeziji bio drugačiji. Nenad Burgić je bio jugoslovenski ataše za kulturu za Kinu i Japan sa sedištem u Tokiju od 1979. do 1983. To vreme iskoristio je da pronikne u srž i filozofiju estetike kaligrafije i haiku poezije. Radio je mala čuda u svom studiju ISTO koji je osnovao u Tokiju, uzimajući za ime i obeležje svog studija sinonim na japanskom i kineskom.

Nenad je trazio reč i za početak i za kraj, našao ih je na početku kraja koji kroz njegova dela i haiku poeziju traju do danas, i na godišnjicu njegovog “nenadanog” odlaska sa ovog sveta njegovi poštovaoci i znalci drugari će sami čitati njegove impresionističke haiku zapise bez okvira, ali sa nadrealnom nadgradnjom našeg podneblja od kojeg on nikad nije bežao jer je znao ko je.

“Na nebu ima mesta da se sunce i mesec pojave istovremeno. Noću i za sve zvezde. Ali tada _ ili svice, ili se smrkava. Jedno ustupa mesto drugom, postepeno nestaje odjednom. Na odeći bez postave vide se tragovi konca_tako je i sa rečima. Sad spolja, sad iznutra”
(Nenad Burgić: 16. poglavlje Dao-de-Djinga ili pogrešno tumačenje daoizma zbog kojeg ne treba ništa menjati)