Edicija Jugoslavija, u saradnji sa Studenskim Kulturnim centrom (Novi Sad) i Domom kulture Studentski grad (Novi Beograd), sa velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje Alena Badjua (Alain Badiou), francuskog filozofa i jednog od najznačajnijih mislilaca današnjice. Badjuova prva poseta Beogradu i Novom Sadu biće obeležena serijom predavanja i razgovora sa publikom.
Program gostovanja:
- 12. januara, od 18 časova - predavanje „Živi prezent i politički subjekt“, velika sala Doma kulture Studentski grad, Beograd. Nakon predavanja sledi podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i razgovor sa publikom;
- 13. januara, od 19 časova - projekcija filma „Kineskinja“ (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967.), Badjuov razgovor o Žan-Lik Godaru, velika sala Doma kulture Studentski grad. Beograd;
- 14. januara, u 19 časova - razgovor o „Obaveznom pozorištu” (teze iz njegove knjige „Rapsodija za teatar“ (Rhapsodie pour le theatre), Ùjvidéki színház/ Novosadsko pozorište. Novi Sad.
Prva dva susreta vodiće se na engleskom jeziku, dok će poslednje, novosadsko, biti organizovano uz simultani prevod. Ulaz slobodan.
Alen Badju (Alain Badiou), filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za hilosophie française contemporaine), profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice. U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije. Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapital-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina.
Poslednje objavljene knjige: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006) Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).
Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, od kojih izdvajamo: 4 Maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D'un désastre obscur, Edition de l'Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.
