Nakon sličnih događaja u Budimpešti, Bukureštu i Atini, predstojeća Beogradska debata o Evropi predstavlja peto izdanje "Debate o Evropi" koju su pokrenule Nemačka akademija za jezik i književnost (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung), kao i fondacije S. Fischer Stiftung i Allianz Kulturstiftung, u saradnji sa Goethe-Institutom Beograd i Udruženjem Krokodil. Konferenciju je podržao Poverenik za kulturu i medije vlade Savezne Republike Nemačke.
Tokom tri dana, od 5. do 7. decembra, ugledni evropski intelektualci pokušaće da pruže odgovore na mnoga pitanja koja opterećuju naš kontinent danas. Bilo da je reč o intenzivnoj raspravi o dominantnim konceptima Evrope, pitanjima koju ulogu kultura igra u demokratskim društvima današnjice ili o analizi lokalnih društvenih dinamika, neki od najistaknutijih glasova Evrope daće sve od sebe da osiguraju odgovore na ova bitna pitanja koja su motivisala debatu i verodostojno služila njenom naslovu i motivu koji glasi: O čemu govorimo kad govorimo o Evropi.
Konferencija će biti svečano otvorena u petak 5.decembra u 17.30 časova u Kulturnom centru Beograd obraćanjem učesnika i organizatora medijima koje će moderirati novinar Zoran Stanojević. Predstavljanje programa konferencije pratiće, od 19 časova, prva debata pod naslovom “Dominantni koncepti Evrope i mnoštvo njenih identiteta”. Učesnici debate su: nemačka istoričarka i ekspert za istoriju Jugoslavije Marie-Janine Calic (Nemačka); Srećko Horvat(Hrvatska) „harizmatični hrvatski filozof“, kako ga je opisao američki reditelj Oliver Stoun, naša poznata istoričarka Dubravka Stojanović (Srbija), pisac Nenad Veličković (Bosna i Hercegovina) i Vladimir Arsenijević (Srbija) kao moderator razgovora.
U subotu 6.decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, od 18 časova održava se druga panel diskusija na temu “Kultura demokratije - Kultura u demokratiji” u kojoj će učestvovati Slavenka Drakulić (Hrvatska),čuvena hrvatska spisateljica, publicistkinja i dosledna kritičarka kako hrvatskog tako i drugih nacionalizama koja posećuje Beograd nakon čitavih 25 godina. Drugoj debati konferencije pridružiće se i jedan od najpoznatijih disidenata komunističke Albanije, dugogodišnji zatvorenik režima Envera Hodže i jedan od prvoboraca albanske demokratizacije, pisac Fatos Lubonja (Albanija), zatim prvi ministar kulture demokratske Rumunije, kasnije i ministar spoljnih poslova, pisac i esejista Andrei Pleşu (Rumunija), pisac i nekadašnji ambasador Srbije u Austriji Dragan Velikić (Srbija) i novinarka i urednica Peščanika Svetlana Lukić (Srbija) koja će moderirati razgovor.
Odmah nakon druge uslediće i treća konferencijska debata na temu “Dinamika domaćeg terena i novi oblici susedstva“ u CZKD-u od 20:30 časova. Učesnici su istaknuti pisci, polemičari, pesnici, esejisti, prevodioci iz našeg regiona: Filip David (Srbija), Daša Drndić (Hrvatska), Shkelzen Maliqi (Kosovo), Laszlo Vegel (Srbija) i Aleš Debeljak (Slovenija) koji će moderirati razgovor.
Beogradsku konferenciju o Evropi zatvorićemo čitanjem poezije i razgovorima pod nazivom “Poezija nedeljnog jutra: svet treba poetizovati” u nedelju 7. decembra u Ustanovi kulture Parobrod od 10 časova. Ovu poslednju sekciju Beogradske debate o Evropi moderiraće Alida Bremer (Nemačka), a u njoj učestvuju dva renomirana evropska pesnika: Otto Tolnai (Srbija) i Heinrich Detering (Nemačka).
O ČEMU GOVORIMO KAD GOVORIMO O EVROPI?
Dvadeset dve godine je prošlo od (skoro) legendarne 1992. godine i potpisivanja ugovora iz Mastrihta koji je integrisao dvadeset evropskih zemalja kako bi formirale Evropsku Uniju. Iste te godine izbio je krvavi i dugotrajni rat u Bosni i Hercegovini čime je zakucan i poslednji ekser u kovčeg tada već uveliko raspadajuće Jugoslavije. Takozvani komunistički sistem na Istoku potpuno se urušio nekoliko godina ranije, a zajedno sa njim i granica koja je delila Nemačku i čitav naš kontinet u dve nejednake celine.
Promena je bila, najblaže rečeno, dramatična.Evropa je u to vreme bila „stvorenje Hladnog rata“, podeljena, neuravnotežena, disfunkcionalna, bipolarna.Međutim, bila je puna nade i definitivno je težila ka nečemu boljem.U to nije bilo baš nimalo sumnje.
Proces ujedinjenja bio je u punom zamahu. Činilo se da su nove realnosti na vidiku. I na Istoku i na Zapadu podjednako, ljudi su iznenada dobili realnu priliku da žive svoje živote u miru, prosperitetu i demokratskim slobodama, vrednostima koje su predstavljale esencijalni impuls koji je nadahnuo osnivače zapadnoevropske saradnje nakon Drugog svetskog rata.
Kontinent je preobražen na način koji samo nekoliko godina ranije nije mogao ni da se zamisli i kao da su svi, s izuzetkom Balkanskog poluostrva, uživali u optimizmu koji je prevladavao tokom čitavih devedesetih godina.
Međutim, ako na ovom mestu preletimo u budućnost, sve do 2014. godine, otkrićemo da Evropa više nije toliko samouverena. Ekonomska kriza koja je otpočela pri ulasku u novi vek i milenijum, izazvala je političku krizu koja je opet postala kriza indentiteta masovnih razmera. Čini se da niko više ne zna tačno šta to Evropa zapravo jeste i/ili šta bi trebalo da bude u godinama koje slede. Na domaćem terenu konstantno je izložena izlivima ksenofobičnog nacionalizma dok joj duž granica prete novi sukobi i ratovi.
Evropa je godine 2014, dakle, misterija Evropljanima.Da li je kontinent? Politička unija? Dinamično igralište za birokrate? Ekskluzivni polo klub samo za bogate i moćne? Ili možda stanje duha? Znak kvaliteta? Pitanja se množe: kako se, stvarno, postaje i ostaje Evropljanin? I zašto je taj prokleti identitet baš toliko nestabilan? Na kraju krajeva, koliko to uopšte Evropa ima? Da li bi trebalo da postoji samo jedna jedina? Da li bismo mogli, da li bismo smeli, da se nadamo istovremenom postojanju mnogih Evropa paralelno? Može li imperativ saradnje da bude usklađen s idealom raznolikih identiteta, kulturnih tradicija, nacionalnim ili regionalnim ponosom? Postoji li i dalje šansa da Evropa bude iznova osmišljena kroz vibrantan suživot jedinstva i različitosti?
