„Dok sunce prži, posmatram brod. Konkurencija je surova. Dugačka svega šezdesetak metara, ova ploveća stambena jedinica Sokolovih tek je na drugom ili trećem mestu po veličini na spisku privatnih jahti ukotvljenih u luci. Ali čast je sačuvana: pošto uživa posebne privilegije, moj gazda lučki vez dnevno plaća 2.000 evra u kešu, umesto 1.000, koliko piše u cenovniku.“

Luksuz? Zadovoljstvo. Navika. Čak obaveza, kad čovek postane milijarder u Moskvi. Treba za doručak tamaniti kavijar, uzimati časove golfa na sred morske pučine, putovati tamo-amo privatnim mlaznjakom i kupovati nekretnine na svim svetskim kontinentima, to je najmanje što se očekuje…

Mari Fresak živela je u Moskvi kao kućna nastavnica francuskog. Ovim živopisnim skicama ona nam otvara vrata jednog neprozirnog sveta, zaprepašćujućeg i fascinantnog, sveta oligarhâ ponosnih na ostvareni uspeh, koji rado pokazuju svoje svežnjeve novčanica i sve plaćaju po najvišim cenama, jer su odgajeni na flašicu komunizma i nezasiti su.

A kad siđe s Rubljovke, Mari Fresaki zlazi na ulice, nailazi na babuške koje prodaju robu na crno, na Kavkasce koji nisu uvek prijateljski raspoloženi, na votku, koja više predstavlja oružje za masovno uništenje nego radosnu kapljicu, ukratko, sagledava ponekad surovu svakodnevicu Moskovljana, i kao mlada guvernanta prikazuje nam je s tačno pogođenom mešavinom drskosti i šale.

Mari Fresakima 30 godina. Po profesiji je novinarka. Prihvatila je položaj nastavnice francuskog u Rusiji, ali ne namerava zauvek da se „igra guvernante“ u Moskvi.