Krešimir Mišak je autentični novinar, voditelj, rok muzičar i pisac naučne fantastike. Poznat je kao voditelj emisije "Na rubu znanosti" koja se emituje na HRT-u od septembra 2002. Emisija je ubrzo postala vrlo popularna zbog polemisaja neobjašnjivih, paranormalnih fenomena i misterija. Ovaj jedinstveni istraživač različitih fenomena biće gost Beograda, u petak 9. septembra, kada će u Velikoj sali Doma omladine od 21 čas održati ekskluzivno predavanje na temu "Slobodan tok svesti".
Gostovanje je organizovao Centar novih perspektiva, uz podršku DOB-a, a ulaznice su u prodaji preko Eventim mreže, po ceni od 1500 dinara.

Krešimir Mišak naučnu fantastiku počeo je da piše 1999. godine i od tada je napisao desetak kratkih SF priča. 2000. i 2005. je dobio SFERA nagradu za najbolju SF priču. Zbirka SF-priča "Zvjezdani rifovi" objavljena mu je 2005. godine, knjigu "Telepatija i telekineza" izdao je 2006, a potom "Svjetla na nebu – hronologija istraživanja NLO-a", "Sve piše u novinama (...a ponešto i ne)", "Sretan Vam kraj svijeta... kakvog ste poznavali", "Putovati kroz vrijeme – zašto ne", a najnovija se zove "Dečki, odjebite u skokovima". Ima svoj bend pod nazivom "Hakuna Matata", gde je gitarista i pevač.

O toku svesti: "Ono što je jedan stari fizičar Vilijam Tiler nazvao psihoenergetika, odnosno pitanje svesti je ono što danas nedostaje. Iako je svest glavna kada je percipiranje sveta oko nas, i nas samih u pitanju, mi ne znamo šta je ona ili odakle potiče. Čini mi se da smo premalo zaokupljeni bitnim stvarima o kojima se treba razmišljati. Širom sveta otkrivaju se nova područja koja su važna i sa kojima bismo trebali da se pozabavimo, a pojedinci zaista šire vidike."


Kako bi se Krešimir Mišak predstavio Beogradu, koliko si već novinar, kako su izgledali tvoji počeci na televiziji?

Krešimir Mišak: Mada se, kad se gleda unatrag, čini (ili vidi) da me novinarstvo uvijek pratilo, moja izvorna želja je bila biti profesionalni rok-glazbenik, pogotovo s obzirom na činjenicu da sam od šesnaeste godine svirao u sastavu koji će negdje krajem devedesetih postati poznat kao Fantomi, pa sam tako rano okusio mladenačku rok-slavu. Bar u nekom obliku. Što se tiče novina, od humorističnog osnovnoškolkog lista Krakabl preko suradnje u Obrazovnom programu Hrvatskog radiju tijekom srednje škole, u emisiji o ekologiji, do nekih tekstova o stripovima u studentskom časopisu Puls na Fakultetu političkih znanosti, gdje sam studirao novinarstvo, periodično je to stalno iskakalo, ali čak sam i taj faks upisao s idejom da imam dovoljno vremena za svirku. Ali 'kozmička tajnica' imala je drugačije planove, pa sam od 1993. do 2002 radio u Obrazovnom i dječjem prgramu Hrvatskog radija, a tada sam prešao na Hrvatsku televiziju i počeo raditi emisiju Na rubu znanosti. U međuvremenu sam, paralelno,  počeo pisati za gomile raznih popularno-znanstvenih ili omladinskih časopisa, pa me i to počeo zaokupljati, jer sam shvatio da najviše volim pisati. Ostalo je, kakva-takva, povijest…

Voditelj si popularne emisije „Na rubu znanosti“ kroz koju obrađuješ najrazličitije fenomene. Koja ti je emisija najdraža do sada, tema ili gost?

Krešimir Mišak: To se mijenja iz sezone u sezonu. Sasvim logično, jer se i čovjek mijenja, što mu je jednom novo, za koju godinu postaje stara vijest, a pojavljuje se nešto drugo novo i uzbudljivo. Recimo, na samom početku najuzbudljivije teme stizale su iz područja ufologije, jer je ta tema imala (i danas ima) jedinstvenu kvalitetu za emisiju Na rubu znanosti, a to je da je u isto vrijeme fantastična i nedokučiva, ali i donekle 'opipljiva' jer postoji more podataka, istraživača, fotografija, neriješenih slučajeva, perspektiva (od NLO-a u povijesti do NLO-a koji nadlijeću nuklearna postrojenja, primjerice). S vremenom sam je prožvakao i  pomalo se zasitio NLO-a, ali ispočetka mi je najzanimljivije područje bilo i tzv. alternativna arheologija, a i danas je također, jer nekako postaje sve jasnije da se baš u pitanju početaka ljudske civilizacije prije nekih pet i pol tisuća godina kriju i mnogi odgovori vezani uz način kako je oblikovan današnji svijet. Jer mislim da je on baš to – oblikovan, nije se sam po sebi oblikovao nego se sve više naslućuje da je razultat nekog plana.

Paralelno su u fokus počele ulaziti i teme iz područja svijesti. Prvo s povijesnim američkim i sovjetskim istraživanjima parapsihologije, ali kasnije je postalo očigledno da tu ima toliko više toga od puog traganja za nekim nepoznatim silama. Ustvari je riječ o odnosu naše tzv. 'percepcije' i tzv. 'vanjskog' svijeta, pri čemu postaje sve nejasnije je li naša percepcija tek to – percepcija – ili ima i stvaralačku snagu prividnog holograma, kojeg pak doživljavamo kao 'vanjski' svijet, a on je zapravo samo na jednom mjestu – unutra, u nama, tamo gdje se mozak oblikuje naš doživljaj iz pet osjetila na temelju nekih samo njemu znanih 'programa'. Jer on sam po sebi nema nikakvo direktno iskustvo, onako zatočen u našoj lubanji. U tom smislu može se spomenuti, recimo, Davida Ickea, valjda najpogrešnije shvaćenog čovjeka u povijesti, ali prvog kod kojeg su se te dvije teme – društveni inženjering i pitanje svijesti – spojile u integralnu cjelinu. 

Da li si zbog istraživanja neobičnih fenomena doživljavao i neobične situacije kroz karijeru novinara?

Krešimir Mišak: Pa, rekao bih – prilično. S jedne strane sam se naslušao neobičnih iskustava raznih ljudi koji su ih možda tajili od većine svojih poznanika, ali su ih zato pričali meni, i to na narazličitijim mjestima – u dućanima, na ulici, e-mailom…Nevjerojatan je raspon tih iskustava, i daleko nadilazi tek viđenje NLO-a i duhova (mada je bilo i toga). Ljudima se cijelo vrijeme zbivaju najčudesnije stvari, od iznenadnih 'skokova' korz vrijeme, do susreta (i čak fotografiranja) čudnovatih svjetlećih pojava ili entiteta i drugog. S druge strane, i sam sam počeo uočavati čudesnost svijeta, prije svega kroz sinkronicitete i ono što sam nazvao 'kozmičkom tajnicom', a ne treba isključiti niti psihodelična iskustva kod kojih se uobičajena stegnuta percepcija raspada, a zamjenjuje je jedna druga, nazvao bih je nespregnutom, koja čovjeka doista dovodi do zaključaka da je spojna točka njega samog i vanjskog svijetanegdje u našoj podsvijesti gdje oni postaju jedno.

Pišeš i knjige, možeš li nam reći nešto više o svojoj književnosti?

Krešimir Mišak: Ispočetak sam pisao znanstvenu fantastiku, što se jedino (uz veliko 'možda') može nazvati književnošću. Ali malo-pomalo sam se prebacio na publicistiku, dakle knjige o telepatiji, NLO-ima, putovanju kroz vrijeme, jer sam osjećao poriv da sortiram i pokušam usustaviti sve podatke kojima sam bio izložen. Potom su takve knjige bile zamijenjene onima koje su pokušavale integrirati i stvoriti zaključke iz svih tih razbacanih tema. Pa se odjednom u njima našao na prvi pogled potpuno nepovezani splet tema, od mističnih do političkih, ali istina jest da su sve one spojene i čine jednu integralnu cjelinu. Nekako sma počeo naslućivati da se tek spajanjem svega toga, naizgled, nespojivog, može doći do točnih zaključaka, a time i do točnih 'dijagnoza' pa i putova rješenja.
 
Takođe je interesantno da si pored novinara, pisca dugo već i muzičar, tvoj bend Hakuna Matata je iz Zagreba ..?

Krešimir Mišak: Band Hakuna Matata postoji već dosta dugo, snimili smo tri albuma, a upravo smo u studiju dovršili četvrti album koji će se zvati Snovi i oružje. Većinu podataka može se naći na našem facebooku (ali mora se ukucati 'band Hakuna Matata, inače iskače onaj crtić) , kao i na youtubeu. Ustvari, od svoje šesnaeste godine i prvog koncerta u zagrebačkom klubu KSET 1988. godine nikad nisam prestao svirati pa su se samo redali bendovi (Voodoo Cats, Fantomi, Fantomi2, Građani, Virusi, Hakuna Matata) i snimilo se desetak albuma, gomila spotova, a bilo je i puno svirki. Danas ih ima manje jer se nas trojica koji nosimo časno ime Hakuna Matata malo ipak preslabo bavimo (samo)promocijom, pa smo tako na vječnoj turneji po zagrebačkim klubovima (kojih, na sreću, ima više nego ikad), a također povremeno sviramo i po sličnim rock-klubovima u drugim gradovima, od Rijeke, Ljubljanje, Knina, Požege, Osijeka i tako dalje. Sviramo kontinuirano, ali nemamo više od desetak svirki godišnje, voljeli bismo da ima toga više, ali tako je to u glazbi danas, kao i u svemu – srednja klasa nestaje. Ili sve udariš na kartu glazbe, trgaš se od jutra do sutra pa nekako napraviš i promociju i svirke, ili pak plutaš negdje sa strane. No, danas više ne bih volio biti profesionalni glazbenik, jer glazbu previše volim da bi mi bila posao. A nisam više ni siguran da bi mi se dalo iz vikenda u vikend drndati se u kombiju po raznim čudnim mjestima, kao što mi se to činilo privlačnim dok smo bili klinci. Tako da je ustvari sve baš tako kako treba, a najveće uzbuđenje koje glazba pruža za mene je ionako oduvijek bilo stvaranje autorske glazbe. 

Održaćeš ekskluzivno predavanje u Velikoj sali Doma omladine Beograda, pod nazivom "Slobodan tok svesti", šta je po tvom mišljenju "svest" i kako se ona oslobađa ili biva slobodna?

Krešimir Mišak: Počelo je tako što sam imao promocije svojih knjiga, koje u sebi sadrže doista širok raspon koje su, kako što sam već rekao, suštinski povezane, mada se na prvi pogled može činiti da nisu. Uz to, neke su 'granične', a neke i nisu. A meni je, hvala na pitanju, glava prepuna informacija. Kad je riječ o temam koje nisu konvencionalne i šire poznate, potrebno je, naravno, ispričati i podatke koji će potkrijepiti neku tezu. S obzirom da toga ima toliko puno, nikad nisam uspijevao napraviti neki plan, nego bih krenuo od negdje, pa nakon dva-tri sata negdje i stigao i sve bi se to nekako po putu povezivalo u smislenu cjelinu o jednoj drugačijoj slici svijeta oko nas i našeg mjesta u njemu. To bih nazvao nekim slodobni tokom svijesti, kao da se upali neki motor.


Što se pak tiče pojma 'oslobođenje svijesti' generalno, moj je stav da se radi o oslobođenju od svakojakih uvjerenja i koncepata koje smo tijekom života apsorbirali kroz društvo, školu i tome slično. Neke s vremenom uočimo, ali najteži su oni koje niti ne vidimo, ali oni ipak stvaraju naše odluke. I naravno, kao kod kompjutora, ako ubaciš smeće od podataka, dobit ćeš smeće od rezultata. Zato bih rekao da je oslobađanje od svakojakih uvjerenja, ili barem njihovo preispitivanje, najvažnija aktivnost kojom se čovjek u životu može baviti. Svakako i najzdravija.    

Koji fenomeni sa kojima si se sreteao, su tebe najviše fascinirali?

Krešimir Mišak: Pa recimo, nekoliko ljudi mi je ispričalo kako su doživjeli pomak u vremenu. Na nekoliko sati kao da su se našli, mada bivajući u istoj ulici, u nekom vremenu od prije par godina. Mada sam znao da postoji i knjiga o tome, zove se „Time Storms“, u kojoj je autorica skupila priličan broj takvih iskustava diljem svijeta, ipak mi je bilo zanimljivo slušati uživo od ljudi slične događaje. 

Jedan si od retkih, koji javno i slobodno, bez cenzure, govori pravo u lice suštinu i istinu, za one koji žele da je čuju, imaš li misiju na tom putu ili neku dugoročniju viziju, kako postići „bržim“ metodama buđenje pojedinca i koje su metode najdelotvornije po tvom mišljenju?

Krešimir Mišak: Pratim i idem kako me voda nosi i nekako prema osjećaju balansiram među valovima. Do sad je funkcioniralo. Doduše, sad bih već mogao razmišljati o tome, ali kad me neznanje tako dobro služilo svih ovih godina, onda neka sve  ostane misterij. Nedvojbeno sam, na iskustvu vlastitog života, ustanovio da život ima neke svoje planove i baš ga ne zanima puno to što si ti sam sebi zamislio da bi ovako i onako. I to je baš dobro, jer se pojavljuju stvari, ljudi i događaji pa tako i zaključci koje nisi mogao predvidjeti, a ti budu i bolji i zanimljiviji nego što si zamišljao. Pa ni javno ne govorim samoinicijativno, samo odgovorim ako me netko pita za mišljenje, to je sve. Što se pak buđenja pojedinaca tiče, primijetio sam da se ni tu baš ne može puno, to se ljudima jednostavno događa ili ne događa. Kad se događa, počinje u vidu nekog unutarnjeg osjećaja ili intuitivnog kompasa, ili kao da se konačno pali zdrav razum pa svijet počinje izgledati drugačije. Na toj točki informacije postaju korisne jer postoji plodno, ili bar rasšišćeno tlo na koje mogu pasti, pa da polsuže kao hrana za uvijek znatiželjni um kojeg zanima što se to zbiva. Ali ako i ne padnu baš sve, taj je proces ionako nepovratan. Ako tog unutarnjeg procesa ili zbivanja nema, onda uzalud sve informacije.  No, ponekad kod nekog i same informacije mogu bit 'trigger'. Rekao bih da nema pravila.

Zbog čega bi publika trebalo da dođe na predavanje?

Krešimir Mišak: Nemam pojma. Vjerojatno će svatko to saznati sam za sebe kad dođe, kako to obično i bude, za svakog je različito iskustvo. Ja znam zašto ću ja doći – jer ga jednostavno „moram“ održati, pozvan sam a univerzum ima plan za sve nas. :)

A možda i sam saznam nešto novo. Dobro došli, a otkrićemo zajedno razloge :

Vidimo se u Domu omladine 09/09/21č na predavanju, dođite, pa da zajedno oslobodimo tok svesti i dalje širimo vidike!

Predavanje će otvoriti svojom fantastičnom etno muzikom grupa Čudesmo & Shojica friends

Milan Korać je srpski kantautor, pesnik i gitarista, osnivač je Šinobusa, jednog od najzapaženijih regionalnih koncertnih bluz-rok sastava. sa kojim je do sada objavio četiri autorska albuma i odsvirao blizu 500 koncerata u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Švajcarskoj.. Pre nekoliko godina je počeo samostalnu muzičku karijeru i do sada objavio dva albuma. Imao je čast da peva rame uz rame s Terijem Evansom (Terry Evans) i da svira lično gorostasu bluza, Haniboj Edvardsu (David "Honeyboy" Edwards). Ti trenuci svakako su među najdragocenijim u njegovom muzičkom životu. Sa svojim Triom predstaviće se publici u okviru koncertnog serijala na Zidiću, na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda. Nastup je zakazan za petak, 22. jul od 20 časova na Platou Milana Mladenovića.


Nije neuobičajeno da među muzičarima ima dosta onih koji su profesionalno iz sveta prirodnih nauka. I Vi ste završili Prirodnomatematički fakultet, profesor ste informatike, a sa uspehom gradite i muzičku karijeru. Kakva je, po Vašem mišljenju, spona između muzike i matematike? 

Milan Korać: Traganje za rešenjem u matematici je slično oblikovanju mnoštva ideja u nešto smisleno što se zove pesma. I jedno i drugo je kreativno. Postoje razne knjige koje objašnjavaju vezu matematike i muzike, ali se u njih nisam preterano udubljivao. Muzika je za mene instinktivna, a matematika mi je pomogla da u muzici budem pedantan.

Vaša karijera muzičara najviše se vezuje za sastav Šinobusi. Šta ima novo u bendu i kako sada doživljavate svoj matični bend, nakon 15 godina postojanja i rada u njemu?

Milan Korać: Šinobusi trenutno rade na svom petom albumu. Plan je da na jesen uđemo u studio i završimo materijal do kraja godine. Prvi put će sve pesme biti otpevane na srpskom jeziku, a autori su svi članovi benda.  Velika stvar je opstati 15 godina svirajući rok i bluz muziku u Srbiji. Uspeli smo da istrajemo u stvaranju naše, autentične muzike. Uvek smo svoj put krčili sami i često bili neprepoznati. Srećni smo što imamo šačicu poštovalaca u svakom gradu. Za njih vredi opstajati!

Pre nekoliko godina počeli ste i sa samostalnom muzičkom karijerom i do sada objavili dva albuma. Zašto ste se odlučili na taj korak i koliko se muzika na kojoj radite samostalno razlikuje od rada sa Šinobusima?

Milan Korać: Pesmama koje stvaram samo zapisujem svoj život. Nema tu nikakvog plana, niti karijere. Bilo je vrednih pesama koje jednostavno nisu odgovarale senzibilitetu Šinobusa, pa sam snimio svoj album. Nakupilo se tu i dosta poezije, koju sam pisao još od srednje škole, te sam odlučio objaviti zbirku pesama zajedno sa muzičkim albumom. Tako je Prometej iz Novog Sada objavio moju prvu knjigu pesama i album Do modrih dubina, 2013. godine. Na njemu se našla i pesma Gde me vode ruke koju sam uradio zajedno sa Del Arno Band-om. Nedavno sam objavio i drugi album Sunčani put kao on-line izdanje za Rock Svirke Records iz Beograda.

Koji muzički uzori su bitno uticali na Vaše stvaralaštvo?

Milan Korać: Robert Johnson, Muddy Waters, Bob Dylan, Pink Floyd, The Beatles, The Rolling Stones, Creedence Clearwater Revival, Eric Clapton, The Doors, Bob Marley, Tom Waits, Pearl Jam, EKV, Partibrejkers, Haustor, Azra, Majke, Del Arno Band, Vojvođanski Bluz Bend, Arsen Dedić...

Kakva je, po Vašem mišljenju, bluz scena na našim prostorima?

Milan Korać: Bluz scena u Srbiji opstaje i uvek ima svoju publiku. Raduje me što se pojavljuju novi, mladi bendovi. Dok god je tako omladina će imati alternativu komercijalnoj šund muzici. Sviranje bluz standarda i obrada je stvar bluz tradicije i to naši bendovi rade prilično dobro. Ono što nedostaje su autorske pesme, albumi koji se pamte i originalnost.

Nastupate na popularnoj letnjoj sceni ispred Doma omladine Beograda, u sklopu serijala Koncerata na Zidiću. Predstavite nam Trio sa kojim ćete svirati i kakav repertoar pripremate. Šta za Vas znači prilika da nastupite na Platou Milana Mladenovića?

Milan Korać: U petak 22. jula od 20 časova ću uživo predstaviti album Sunčani put koji možete čuti na sledećoj adresi: OVDE Nastupićemo kao akustičarski trio u sastavu: Nenad Patković-akustična gitara, glas; Đorđe Bubnjević-kahon, udaraljke; Milan Korać-glas, akustična gitara. Pored pesama sa mojih albuma sviraćemo i neke posebne pesme Šinobusa. Svakako će mi biti čast da nastupim na Platou Milana Mladenovića, jer mi je, i kao pesniku i kao gitaristi, on bio i ostao jedan od najvećih uzora.

Kakvi su Vam planovi za naredni period?

Milan Korać: Sa Šinobusima sviram na bluz-rok festivalu u Izoli u Sloveniji 26. avgusta, a u oktobru nastupamo u kultnom Mojo Club-u u Senti. Novosadska promocija albuma Sunčani put će se desiti na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu početkom septembra ove godine. Kao što rekoh, na jesen ulazimo u studio i počinje još jedna muzička avantura.

Summer3p festival je organizovao u aprilu mesecu konkurs za najbolji „warm up mix“, a zbog izuzetno velikog interesovanja za ovaj konkurs i visokog kvaliteta pristiglih materijala, odabrana su dva pobednika umesto jednog: Groove X iz Slovačke i Underboki iz Srbije. Talentovani mladi DJ Groove X ne krije da je veoma srećan što će u subotu, 23. jula, nastupiti na Moon Stageu Summer3p Festivala. Tim povodom smo porazgovarali s njim o muzičkim počecima, omiljenim DJ tehnikama i naravno Summer3p festivalu.


Koji su tvoji prvi kontakti sa elektronskom muzikom i scenom?

Još od malih nogu se okrećem ka muzici. Kada sam imao desetak godina kod komšije sam čuo set Takaaki Itoha, koji je i dan danas legendaran u Slovačkoj. Već mi se onda dopao underground stil, što me je izdvojilo u odnosu na vršnjake.

Da li misliš da je danas dovoljno samo biti samo dj ili dj-producent?

Sve zavisi od toga ko šta želi da postigne u ovom zanatu. Ukoliko jedan DJ želi da postane popularan i u inostranstvu, onda je neophodno da se pokaže i kao producent. Pošto ima jako puno dj-eva smatram da samo sa sopstvenom muzikom može da se dođe do izdavačkih kuća i promotera.

Koliko značaja pridaješ dilemi sync ili beatmatching?

Otkad se pojavio digitalni dj-ing, mnogi koriste ovu tehniku miksanja. Nije loše, jer pored toga može da se obrati pažnja na druge stvari, na primer na korišćenje efekata itd. Ja lično ne koristim sync opciju jer mislim da je dosadno svirati tako, u toj formi. Koristim digitalnu tehniku bez sync-a jer volim sam da sastavim dve trake. Interesantnije je.

Kako vidiš vinil izdanja za jedno 5 godina od dana?

U poslednje vreme ploče ponovo postaju hit. I ja ih kupujem. Opet moram da spomenem digitalnu tehniku zbog koje se prodaje manje ploča, ali u zadnje vreme se to poboljšalo iz razloga što ploča ipak ima veću “vrednost” od pendrive-a, a ima i dosta traka koja se izdaju samo na pločama. Pored toga, više cenim dj-eve koji puštaju sa ploča. Ne verujem da će se u narednih 5 godina prodati taj tiraž ploča kao osamdesetih i devedesetih godina, ali mislim da će se trenutna prodaja svakako održati.

Zašto si se odlučio da učestvuješ na Summer3p DJ kontestu?

Video sam objavu za Summer3p contest na internetu i rešio sam da se prijavim. Za Summer3p sam čuo od Ascaloon-a, malo sam pregledao o čemu se tamo radi i video sam kakav je festival. Ovo će biti odlična prilika da pokažem šta ja zaista mislim o house muzici. Jedva čekam.

Da li će ovo biti tvoj prvi nastup u Srbiji i sta misliš o tome?

Nikad nisam bio u Srbiji, što je dodatno uticalo da se prijavim na contest. Jako me interesuje kako Srbi doživljavalju festivale, želim da upoznam mlade iz Srbije.

Više o Groove X-u možete pronaći na sajtu Festivala - ovde

Četrnaesti Summer3p festival predstaviće od 21. do 24. jula na Termalnim bazenima i Muškom štrandu kraj jezera Palić jedinstven miks kvalitetne zabave i atraktivnih kulturnih sadržaja, uz obaveznu dozu aktivizma.

Pored odličnog muzičkog programa, festival i ove godine nudi raznovrsne prateće programe sa posebnim akcentom na kreativnim sadržajima za najmlađe, uz novinu od ovog izdanja – Porodični dan, u nedelju 24. jula.

Moon Stage će ove godine, u okviru muzičkog programa, između ostalih ugostiti austrijsku zvezdu u usponu Joyce Muniz, zatim poznati italijanski dvojac Dandi & Ugo, zatim TKNO iz Srbije, nastupiće i mađarski producent i DJ Six Six, kao i Groove X (Slovačka) i Underboki (Srbija) - pobednicu DJ konkursa za najbolji „warm up mix“, koji je Summer3p organizovao u aprilu mesecu.

Ulaznice se prodaju na ulazu u festivalski prostor, neposredno pre početka programa svakog dana. Cena ulaznice je za četvrtak je 349 dinara, dok za petak i subotu iznosi 499 dinara. U nedelju, 24. jula, je 200 dinara a ulaz je besplatan od 17h za sve one koji donesu 3 prazne limenke od nekog pića.

Organizator Summer3p festivala je NVO AŠC.

Summer3p festival podržavaju: Grad Subotica, AP Vojvodina, Kancelarija za mlade Subotica i Fondacija „Danilo Kiš“.

Od danas do 2. jula na nekoliko lokacija u Beogradu svi zainteresovani  imaće priliku da se bliže upoznaju sa kulturom i različitim aspektima života u Holandiji, u okviru manifestacije Orange Week. Povodom nedelje Holandije u Beogradu naš sagovornik je bio Ivar Shers (Ivar Scheers), politički sekretar i šef odeljenja za medije, kulturu i javnu diplomatiju u Ambasadi Kraljevine Holandije.


Zašto Ambasada Kraljevine Holandije organizuje Orange Week, koji je glavni cilj ove manifestacije koja predstavlja nedelju Holandije u Beogradu?

Ivar Shers: Povod za organizovanje ove manifestacije je završetak predsedavanja Holandije Savetom Evropske unije, koje je počelo 1. januara ove godine, a završava se 30. juna. Naš cilj je da promovišemo holandsku kulturu u Srbiji i da građane još bolje upoznamo sa različitim aspektima života u Holandiji kroz brojne događaje koje organizujemo kako za mlade, tako i za one starije. Nadamo se da će i Orange Week inspirisati ljude u Srbiji da saznaju više o Holandiji, ali i da je posete i proputuju kroz našu lepu zemlju.
 
Koji program u okviru Orange Week-a biste posebno preporučili publici?

Ivar Shers: Preporučio bih sve događaje, a izbor će zavisiti od ličnih interesovanja. Ako želite da probate holandsku hranu koju će pripremati osoblje ambasade, dođite u ponedeljak, 27. juna na Delikatesni ponedeljak u KC Grad. Ako volite filmsku umetnost, posetite neku od projekcija koje se održavaju u Bioskopu Doma omladine Beograda od 27. do 29. juna, ili na Film Street-u 2. jula, kada na Kalemedranu prikazujemo film „Admiral“. U pitanju je holandski akcioni spektakl o admiralu Mihilu de Rauteru. Takođe, tokom trajanja Orange Week-a možete posetiti izložbu fotografija „Primenjena nostalgija“, u Mikser House-u. U završnici ovog predstavljanja Holandije u Beogradu, 2. jula imaćemo nekoliko programa. Na Trgu Republike u 10:00 objavićemo pobedničko ime za narandžaste ruže koje su posađene na šetalištu kod Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Od 17:00 sa Trga Republike kreće Orange Bike Ride, a program se završava velikom zabavom na Kalemegdanu. Na Orange Party-ju nastupiće poznati holandski  DJ Marco V, ali i drugi DJ-evi iz Holandije i Srbije.
 
Orange Week je prilično veliki događaj, kako se snalazite organizaciono i finansijski u realizaciji ove manifestacije?

Ivar Shers: Za holandske standarde mi smo ambasada srednje veličine, ali svi zaposleni su uključeni u organizaciju ovog događaja. Svi doprinose, od ambasadora, do lokalnog osoblja – radimo kao složan tim. Pored toga, sarađujemo sa mnogo partnera u Beogradu na organizaciji pojedinih događaja, tako da su u projekat uključeni i Dom omladine Beograda, Serbia Wonderland Festival, Beograd Velograd, Film Street, KC Grad, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Mikser.

Da li možete da napravite poređenje holandske i srpske kulturne scene?

Ivar Shers: Obe zemlje imaju veoma bogatu i živu kulturnu scenu. Ima mnogo sličnosti, ali i dosta razlika, jer kultura je i odraz celokupnog društva, a činjenica je da živimo u drugačijim društvima. Ono što je upečatljivo je da ljudi, kada su kreativni i otvoreni, uvek nađu zajednički jezik i način da sarađuju. To je najvidljivije upravo u kulturi i umetnosti – postoje brojne inicijative srpskih i holandskih umetnika, koji zajedno rade i uče jedni od drugih. Mi kao ambasada takođe nastojimo da ih povežemo, ali često to i nije potrebno. Holandija je poznata po kreativnoj industriji,  festivali i institucije kulture u Srbiji to prepoznaju i često pozivaju holandske dizajnere, arhitekte i inovatore da ovde predstave svoj rad. Sa druge strane, holandski umetnici i inovatori dosta uče od zanatlija u Srbiji.

Ambasada Kraljevine Holandije podržava dosta kulturnih manifestacija u Srbiji. Šta su kriterijumi kojima se vodite u odlukama da podržite neki lokalni događaj?

Ivar Shers: Naš cilj je da učvrstimo poziciju holandskih umetnika i institucija na tržištu. Poseban akcenat stavljamo na vezu umetnosti i kulture sa političkim prioritetima naše diplomatske misije, kao i sa međunarodnim odnosima i ekonomskim interesima. Pored političkih i diplomatskih napora, ambasada nastoji da i kroz kulturne manifestacije koje podržava u Srbiji i Crnoj Gori podigne svest o važnosti nekih širih pitanja, kao što su: jačanje bilateralnih ekonomskih i trgovinskih odnosa, podrška ljudskim pravima, sa posebnim fokusom na LGBT, trgovinu ljudima, nacionalne manjine, stare i prava žena. Trudimo se da kroz fokus na zajedničko nasleđe Holandije i Srbije, i Holandije i Crne Gore radimo na unapređenju pozitivne slike Holandije u ove dve zemlje.

Nedavno ste vozili bicikl od Haga do Beograda, sa ciljem da prikupite sredstva za Nurdor Srbija. Recite nam nešto više o tom iskustvu.

Ivar Shers: Nakon što je ceo tim ambasade volontirao tokom jednog popodneva u jednoj od kuća Nurdora u Beogradu, odlučio sam da učinim još nešto kako bih prikupio sredstva za njih. Kao biciklističkom entuzijasti, ideja o vožnji od Haga do Beograda mi se učinila uzbudljivom, ali i zanimljivom za javnost čija pažnja je potrebna da bi se prikupila sredstva za Nurdor. Moje putovanje trajalo je 13 dana, prešao sam 2.100 kilometara kroz Evropu, na trkačkom biciklu. To je bilo zaista sjajno iskustvo, a pažnja koju je ovo putovanje izazvalo u medijima i na socijalnim mrežama učinila je da se prikupi više od 3.000 evra za Nurdor. Sredstva su uložena u dečje onkološko odeljenje u Nišu.

Da li ćete učestvovati u Orange Bike vožnji kroz Beograd 2. jula? Zašto bi građani trebalo da se pridruže ovoj velikoj gradskoj biciklističkoj svečanosti?

Ivar Shers: Naravno da ću biti tamo! To će biti moja poslednja biciklistička vožnja kroz grad, jer, nažalost, dva dana kasnije napuštam Beograd. Ako je suditi po uspehu prošlogodišnjeg Orange Bike Ride-a, koji je okupio oko 800 biciklista, verujem da nas očekuje još jedan sjajan biciklistički događaj. Pozivamo ljude da nam se pridruže i uvere se da je vožnja bicikla po gradu zdrav, ekonomičan i ekološki način transporta za sve: mlade i stare, muškarce i žene, bez obzira na nivo kondicije. Nadamo se da ćemo doneti malo holandske biciklističke „groznice“ u Srbiju!

Budući da uskoro odlazite iz Beograda, nakon dve godine rada u Ambasadi Kraljevine Holandije, kakvo je Vaše iskustvo života u Srbiji?

Ivar Shers: Beograd je bio moj prvi izbor za rad u inostranstvu, još i pre nego što sam došao ovamo. Moram da kažem me ni ovaj grad, ni Srbija, kao ni Crna Gora koju naša diplomatska misija pokriva, nisu nikada razočarali. Ljudi su vrlo topli, ljubazni i otvoreni, a Beograd ima mnogo toga da pruži, od kulturne ponude do noćnog života. Za dve godine koliko sam proveo ovde, uočavam da je Srbija za korak bliža Evropi, a nadam se da će na tom putu i nastaviti u godinama koje dolaze!

Ivan Kovačević, kontrabasista benda "Los Mambo Jambo" odgovorio je na par pitanja pred nastup kojim počinje 25. BELEF.


Kako si se našao u Španiji i da li si tamo započeo svoju muzičku karijeru?

Moje bavljenje muzikom je počelo početkom devedesetih u Beogradu i nakon mnogo bendova kroz koje sam prošao, mnogo klubova po kojima sam nastupao kako u Srbiji tako i u susednim zemljama i  trogodišnjeg školovanja na jazz odseku muzičke skole Stanković , iz potrebe da proširim, kako muzička tako i geografska poznavanja, preselio sam se u Barselonu početkom 2001. godine da nastavim studije u školi koja je odeljak Berklee-a. Sudbina me je navela da se u tom gradu umetnički potpuno ostvarim i postignem ono zbog čega sam i otišao. Turneje, koncerti,albumi.... To je ono što se razvija i dan danas i zbog čega me i Španija prihvatila kao svog.
 
Vaša muzika predstavlja eksplozivni miks rokenrola i ritma&bluza predstavljenih u živoj svirci punoj energetskog naboja. Od kada postoji bend Los Mambo Jambo i kako je nastao, kako ste se međusobno pronašli i razumeli?

Bend je osnovan 2009-e godine igrom sudbine. Četiri čana sa velikim iskustvom u navedenim vrstama muzike u okviru različitih muzickih sastava, u momentu karijere kada nisu morali ništa nikome da "dokazuju", su osetili potrbu za onim adrenalinom koji svi muzicari imaju kada počinju sa 14-15 godina svirajuci rock´n´roll u vlažnim podrumima kako bi svoj adolescentski bunt pretvorili u muziku. Ono što u surovosti profesionalimza se godinama pomalo izgubi.
Bez ikakve namere da se pretvori u ono sto je danas, Los Mambo Jambo počinju iz čiste zabave i entuzijazma...
 
Na kojim mestima ste nastupali i koje koncerte pamtite kao najuspešnije?

Nastupali smo po Španiji uzduž i popreko, to je naš teren. Ne verujem da ima grada gde nismo bili. Osim nastupa u Srbiji, Nemackoj, Norveskoj, Francuskoj, Italiji itd. veliki utisak je na nas ostavio Meksiko u kome smo bili na dve turneje i gde publika ne može rečima ni da se opiše.
 
Koliko izdanja ste napravili do sada i koje se posebno izdvaja?

Ovo je treći studijski album. U međjuvremenu uvek izdajemo singlove, EP-ove, sve u formatu ploče, kojih ima 7-8 do sada.
Novo izdanje je prvi put da album izdvajamo kao posebno umetničko delo, sa obzirom da su prva dva snimljena u dva dana sa namerom da se predstavi ono sto je bend užvo. Sa ovim diskom je bilo malo drugačije. Proveli smo 2 nedelje u šumama Baskije, na severu Španije, u verovatno najboljem studiju za snimanje u Španiji, i uz pomoc producenta Jaira Zavale, gitariste poznate grupe Calexico, izvukli esenciju onoga sto nazivamo Jambofonic zvukom. Mislim je ovaj disk najuspešnije izdanje do sada.
 
Da li ste već nastupali u Srbiji?

Naravno! Posle svega sto sam im pricao o rodnoj mi zemlji, bilo je nezamislivo da to zaobidjemo, tako sam 2013-e godine organizovao desetodnevnu turneju u okviru koje smo nastupali u Beogradu, Novom Sadu, Malom Iđošu, Senti, Kragujevcu, Zaječaru i Kladovu. Jako je bila dobra reakcija publike, čak smo i na internetu videli neki bend iz Srbije koji je obradio našu pesmu. Neverovatno!!! To je veliki uspeh obzirom da bend svira instrumentalnu muziku.
 
Kakvu publiku okupljaju vaša muzika i živi nastupi?

U poslednje vreme je sve više mladih, muzički neodređenih slušalaca, što je najveće zlato za nas. Nastupali smo po festivalima sirom Španije, koji nisu striktno vezani za Rock´n´roll, a reakcija publike je bila jasna u posećenosti naših solističkih koncerata.
 
Kažite nam nešto o planovima za budućnost…

Jedini plan je isti koji je uvek i bio. Živeti muziku punim plućima i postizati da je publika doživljava na isti način kao i mi....svim srcem.

Jedan od najboljih balkanskih rege sastava, Hornsman Coyote & Soulcraft, 10. juna u Domu omladine Beograda održaće koncertnu promociju drugog studijskog albuma "Safe Planet". Balkanska rege ikona, pevač i multiinstrumentalista Nemanja Kojić alias Hornsman Coyote, i njegova reprezentacija najboljih beogradskih rege muzičara, novim izdanjem već su privukli veliku pažnju medija specijalizovanih za rege muziku širom sveta, a nakon beogradskog koncerta kreću na evropsku promotivnu turneju. Popričali smo sa Kojotom o predstojećem nastupu, novom albumu i rege sceni.



Novi album „SAFE PLANET“ već je naišao na izuzetno pozitivne recenzije mnogih svetskih muzičkih kritičara. Kako ste zadovoljni reakcijama vaših fanova i publike generalno?

Nemanja Kojić Kojot: Osećaj je stvarno predivan. Uvek imaš neka očekivanja i unutrašnji osećaj da radiš nešto što zaista ima smisla. Rad na albumu Safe Planet je od samog početka bio entuzijastičan, opušten i pre svega lak, jer su se sve ideje spontano nametale. Kada je nešto spontano i opušteno, nije bilo teško da dobrom energijom koja je vladala između nas u tom celom procesu dođemo do pesama koje su lepo primljene od strane fanova i kritičara u regionu i Evropi. Album se sluša gotovo na svakom kontinentu i mislim da će vreme muzike sa ovog albuma tek doći, jer ovo nije album sa instant pesmama koje jako brzo idu u zaborav. Sve pesme su u studiju odsvirane uživo, a to je nešto na čemu insistiramo. Publika to voli i zna da ceni. Moderna rege produkcija je poprilično slična, kao neki ustaljeni model koji mora biti takav da bi nešto bilo uspešno. Mi smo otišli u suprotnom pravcu ne želeći da robujemo trendovima i mislim da smo uspeli produkcijom da izađemo iz tog klišea i to je ono zbog čega ovaj album ima priliku da bude drugačiji u moru hiperprodukcije.

Kakvu poruku nose pesme novog albuma i šta je njihova objedinjujuća ideja?

Nemanja Kojić Kojot: Poruka je mir i ljubav, kao i uvek. Neko će reći „ništa novo”, ali repeticija je majka znanja. Što ljudi više budu slušali i svirali pravednu, nenametljivu i dobru muziku, toliko će naša planeta biti sigurnija.

Očekuju vas nastupi na nekoliko evropskih festivala, koliko vam to znači i koji su ostali planovi benda za naredni period?

Nemanja Kojić Kojot: Imamo priliku da sviramo ovog leta na festivalima u Nemačkoj, Holandiji, Mađarskoj, a u regionu u Hrvatskoj. Naporno radimo na tome da sviramo što više jer u tome najviše uživamo, ali uopšte nije lako doći do termina. Ova turneja nam dolazi u pravom trenutku jer se lepo uklapa sa promocijom novog albuma. Konkurencija na rege sceni u Evropi je izuzetna angažovanjem izvođača sa Jamajke, ali i iz Evrope, pa je potrebno dosta umešnosti da se probiješ. Naša ideja je da se u narednom periodu više fokusiramo na kontakte u Evropi, što će nam omogućiti i veću prisutnost. Treba biti uporan, a to nam ne manjka. Novo vreme nosi i nove izazove, a to nas samo dodatno motiviše da stvari u budućnosti ne prepuštamo slučaju, već da sve analiziramo kako bismo lakše našli put do bina u Evropi i novih fanova.

Koliko, po vašem mišljenju, ima zanimljivih, kvalitetnih i autentičnih bendova na domaćoj rege sceni? Kakvo mesto zauzima domaća rege scena u globalnom kontekstu ovog muzičkog pravca? Imate li neke favorite među mlađim snagama?

Nemanja Kojić Kojot: Svaki bend ima svoj identitet i to je ono sto našu scenu izdvaja iz okvira evropskog regea. Svi su dobri na svoj način i svako je autentičan. Nedavno je naš izdavač Ammonite Records objavio rege kompilaciju Balkan Reggae Connection na kojoj se nalaze rege bendovi sa prostora Balkana, kao i Srbije, pa je vrlo jednostavno utvrditi o kakvom se kvalitetu bendova radi i koliko je rege muzika na ovim prostorima u autorskom, produkcijskom i sviračkom smislu napredovala.

Koliko se u Srbiji sluša i voli rege?

Nemanja Kojić Kojot: Malo se sluša i slabo se ceni. Rege zahteva koncentraciju da bi se u potpunosti razumeo. Ljudi danas lete preko sebe samih provodeći sate prikovani za računare i ne žele da aktiviraju mozak da bi nešto dublje razumeli.

Šta publika može da očekuje na predstojećem koncertu u Domu omladine? Da li ćete imati neke goste na promociji novog albuma?

Nemanja Kojić Kojot: Na koncertu 10. juna publika može da očekuje dobru ruts, rok, rege zabavu sa pesmama koje su se izdvojile proteklih godina. Sviraćemo gotovo ceo album Safe Planet, ali i pesme sa prvog albuma koje sam većinom radio sa različitim producentima iz Evrope, ali u Soulcraft aranžmanima. Sastavili smo energičnu set listu koja zahteva nesebično zalaganje na bini. Ovog puta nećemo imati goste na samom koncertu, ali ćemo se potruditi da nam nekom drugom prilikom gosti budu Ljuba Dimitrijević i Igor Vince, koji su sa zadovoljstvom prihvatili naš poziv da budu deo albuma Safe Planet. Svi ste dobrodošli! Vidimo se!

<<  Septembar 2021  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
  
   

Putopisi, Intervjui..