Koncertna promocija četvrtog studijskog albuma „Neurokrem“ grupe Presing održaće se 20. novembra od 21h u Domu omladine Beograda. Kao podrška nastupiće i beogradski bend Mravi i novosadska grupa Minstrel. Ulaznice za koncert mogu se kupiti posredstvom Eventima, za prvih sto kupaca po ceni od 500 dinara, u pretprodaji za 600 dinara, dok će na na dan koncerta cena iznositi 800 dinara. Uoči predstojećeg koncerta, Vladimir Krakov govori o Presingu nekad i sad, novom albumu i aktuelnostima u bendu.
Presing je nastao krajem 1990. godine u Beogradu. Koliko se vaš muzički izraz danas razlikuje od muzike sa početka karijere?
Vladimir Krakov: Menjali smo se, ali smo suštinski ostali isti. Izbegavamo stereotip "toliko i toliko godina sa vama" u podnaslovu koncerta. Mi smo uvek novi, to može da čuje svako ko presluša naš novi album, to je Presing 4.0. Elektronika je sada važan deo zvuka, dab je novi jezik koji govorimo i to tečno, post rok i novi džez su već dugo prisutni kod nas, sad smo otišli na momente i na granice dabstepa. Ljudi koji prate rad benda od početka u albumu "Neurokrem" primećuju duh prvog albuma Presinga, mada je zvuk moderniji. Okolnosti su nas gurnule ponovo u duboki andergraund, a to nam je dalo neku čudnu moć.
Vladimir navodi da na početku karijere nisu imali uzore: “Postoje ljudi koje poštujemo i muzika koju volimo, ali nismo želeli da ličimo na bilo koga od njih, ni da zvučimo kao nešto što smo već čuli. Naprotiv, kad bismo sami primetili da počinjemo da ličimo na nešto što već postoji, svesno smo bežali od toga i menjali smo se. Dobar recept je neprestano se muzički obrazovati, primati stalno nove muzičke informacije, i nove-savremene, i one koje možda nisu najnovije ali su nove za nas kao slušaoce. Onda pokušati biti bolji od toga ili podjednako dobar. Kill your idols, to je naša ideja vodilja od početka”.
Početkom novembra grupa Presing je, u saradnji sa beogradskom izdavačkom kućom Ammonite Records i norveškim izdavačem Phonofile, objavila svoj četvrti studijski album Neurokrem: “Neurokrem predstavlja dve stvari, jer je sastavljen zapravo iz dva sešna i dva EP-ja između kojih je prošlo gotovo godinu dana razmaka. Ostavićemo slušaocima da dešifruju koji je koji. To su dve stanice, jedna u kojoj se bend trenutno nalazi, i jedna prethodna”, objašnjava Krakov.
Kako će biti koncipiran vaš nastup u Domu omladine Beograda?
Vladimir Krakov: Sa nama će nastupiti pre svega naši prijatelji, bendovi Mravi i Minstrel, dve neverovatno dobre grupe sa snažnim, mada, potpuno različitim estetikama, nikada dovoljno ambiciozne da zauzmu mesta koja im pripadaju. Od gostiju u našem nastupu, tu je pre svega Zoja Borovčanin. Osim nje bićemo pojačani duvačkom sekcijom u sastavu Dušan Petrović (Plejboj/Fish in Oil...), Igor Damjanović (ex Zerkman Big Bang) i možda još neki gost potvrdi učešće. To su sve saradnici koji su učestvovali u radu i na snimcima Presinga u nekim fazama. Učestvovaće i naš najmlađi saradnik, Pavle Popov, autor pesme Robot čioda. Naši koncerti su mistična iskustva za nas same, a verovatno i za još ponekoga, i obično izazovu katarzu. Jedini koncept je isvirati svoje srce (play your heart out), a to obično aktivira neke čudne mehanizme u ljudima i pročišćava duh.
Vladimir Krakov ističe da će za ceo bend koncert 20. novembra u Domu omladine Beograda biti poseban: "To je prilika da se ponovo sretnemo sa sjajnim ljudima koji prate naš bend, a nadam se i sa nekim novim licima, u vrhunskom koncertnom prostoru, i da zajedno podignemo naše druženje na viši stepen. Ljudi kojima naš bend nije na mapi su nebitni, ali oni koji znaju šta je Presing, nadam se da će razumeti da njihov dolazak ili nedolazak na ovaj koncert nije nešto nebitno. Možda dramatizujem, ali to jeste neka vrsta referenduma kakav Beograd želimo da ostavimo sledećoj generaciji: Beograd u kome svi slušaju samo jednu vrstu muzike, ili Beograd u kome su moguće i stvari kao što je Presing. Mi ćemo u svakom slučaju nastaviti da postojmo, a vi svojim dolaskom ili nedolaskom odlučujete o tome da li će Presing i njemu slične stvari preći na viši nivo ili će imati opskurne i retke nastupe u nekakvim rupama."
Vladimir naglašava i značaj saradnje sa beogradskom izdavačkom kućom Ammonite Records i norveškim izdavačkim agregatom Phonofile: “Ammonite nam je suštinski pomogao u nastanku albuma i bio je naš oslonac. Čudan je osećaj kada album izađe online. Nema fizičkog nosača zvuka, sve deluje nekako apstraktno, virtualno, kao igra izlaska albuma. S jedne strane je sjajno što sada naš album može da se sluša i kupi bilo gde u svetu, na bilo kom važnom portalu. Phonofile je omogućio da svuda uđemo istovremeno i da budemo pošteno plaćeni - Norvežani su najpošteniji narod na svetu. Ipak, mi ne odustajemo od fizičkog izdanja”.
Zbog čega ste se odlučili da ovaj album u fizičkoj formi izdate u obliku gramofonske ploče? Kakva je, prema vašem mišljenju, budućnost fizičkih izdanja albuma uzimajući u obzir činjenicu da je muzika danas sve više dostupna u elektronskoj formi?
Vladimir Krakov: Gramofonska ploča je velika i lepa stvar. Ima najbolji zvuk i predstavlja nešto važno u životu istinskog ljubitelja muzike. Ona je album - katalog slika i tekstova pesama. Omot ploče je umetničko delo. Bez nje, reč album gubi smisao. Grupa Presing pokrenula je kampanju za prikupljanje sto sigurnih kupaca gramofonske ploče. Ploča je prilično skupo izdanje, a tržište ploča na našim prostorima je minijaturno i nesigurno, zato su neophodni sigurni kupci, kojih već imamo više od polovine. Budućnost? Fizička izdanja će nastaviti da žive u nekom svom rezervatu. Kao i štafelajno slikarstvo, ili štampane knjige. Uvek će postojati zaluđenici koji žele fizički kontakt sa umetničkim delom.
Uporedo sa albumom bend je objavio i video spot za pesmu sa novog albuma, „Promenljivi svemir“, u kom se pojavljuje holandski avangardni umetnik Jurgen Majer. U spotu se pojavljuju i dela konceptualnih umetnika Ere Milivojevića i mađarskog crtača kredom Getto Ferija. Vladimir navodi da je ideja spajanja muzike i likovne umetnosti u njihovom stvaralaštvu nastala zahvaljujući Biljani Tomić, direktorki i dugogodišnjem kustosu galerije Studentskog kulturnog centra. “Bez nje ne bi bilo prvog albuma Presinga. Biljana Tomić je 1990. u SKC-u okupila i formirala jednu lepu umetničku komunu pomalo nalik na Vorholovu Fabriku, u kojoj su jedni pored drugih radili muzičari - mladi i tek formirani Presing, Darkwood Dub i nekolicina mladih beogradskih konceptualnih umetnika s kojima smo se družili, razmenjivali kasete, knjige, uticaje - Srđan Apostolović, Ivan Ilić, Mirjana Đorđević i drugi. O tome govori i knjiga "U vozu za Diznilend" (SKC 1994.) Oni su autori naša dva omota za albume. Autor omota "Neurokrema", Slavimir Stojanović, deo je te ekipe i estetike, on je dobar drugar Ivana Ilića, koji nam je dao prvi logo i sjajni omot prvog albuma. Biljana Tomić i svi vrhunski umetnici s kojima smo se družili, doveli su nas u dodir sa likovnom umetnošću, koji i dalje traje. U spotu "Robot čioda" glavnu ulogu odglumila je mlada slikarka Danica Tešić, takođe vanserijska likovna umetnica, koja će na koncertu u Domu omladine Beograda biti VJ”, kaže Krakov.
Kakvi su vaši planovi za budući period?
Vladimir Krakov: Jedini plan je svirati što više. Stepen ostvarenosti tog plana ne zavisi samo od nas, nego i od želje našeg okruženja za muzikom, značajno oslabljene kolektivnom depresijom. Mi smo tvrdoglavi ludaci koji fanatično vole muziku. Opstaćemo, jer naša vrsta opstaje uvek, nekim čudom. Poneko se pita šta nam je, zašto i dalje guramo svoj kamen uzbrdo. Verujemo da je Presing veliki bend koji stvara sjajnu muziku - nijednog sekunda nismo posumnjali u to. Nemamo mnoštvo publike, pa šta? Mi sami uživamo u onome što radimo.
Koju muziku najčešće slušate u poslednje vreme?
Vladimir Krakov: Poslednjih nekoliko meseci iznenada sam se zaljubio u dabstep, što se Kizi ne sviđa. Pre toga sam imao dab fazu, a pre toga novi džez i novi fank - Souljazz Orchestra, Orgone, Mulatu Astatke, Eldad Tarmu. Zatim dosta elektro autora - Tobacco, Neon Indian, Sybarite, Lindstrøm, Knife. Kiza trenutno ne sluša ništa jer mu je crkao kompjuter, valjda će nakon koncerta imati novca da ga popravi. Pre toga je slušao klasičnu muziku u većim količinama - Bramsa, Baha, Debisija. Eki, naš bubnjar, sluša Band of Horses, Eels, Shellac. Dule, basista, sluša džez - Marcusa Millera i slične stvari.
DOB
