U utorak, 14. maj u 21.00 Novi prostor - Beogradski bioskopi u kulturi sećanja. Srđan Veljović: Partizan (foto izložba), Vuk Savić: Central (film), Bioskopi: povratak otpisanih (predstavljanje akcija) i razgovor o sudbini 14 gradskih bioskopa. Partizan, Central, Odeon, Balkan, 20. Oktobar i Slavica spadaju među 14 gradskih bioskopa koji su bili u sastavu Beograd filma i koji su nakon privatizacije, 2007. godine, pogašeni.
U sećanjima generacija koje su odlazak u bioskop doživljavale ne samo kao puku zabavu, već i kao svojevrstan kulturni i društveni ritual, prostori nekih od tih bioskopa ostali su zabeleženi kao mesta znatnog stepena društvenosti, a ujedno i mesta sticanja kulturnih kompetencija po manje formalnom osnovu od onog koji je tzv. visoka kultura nudila kroz svoje institucije. U ovim bioskopima gledali su se i razni opskurni žanrovski filmovi, kao i mnogi filmovi B i C produkcije koji nisu stizali do festivala, a retko su se mogli videti i na televiziji, pa su neki od tih filmova postali sredstvo međusobnog prepoznavanja gledalaca specifičnih afiniteta, kao i izvor potkulturnih matrica koje su donekle profilisale njihov odnos prema zvaničnoj kulturi.
Niz akcija grupe autora pod zajedničim nazivom „Bioskopi: povratak otpisanih“, imao je za cilj da ukaže na proces nasilnog brisanja tragova materijalne kulture za koju su sećanja generacija onih koji su bili redovni bioskopski posetioci vezana. Privatizacija bioskopa nije uključivala i obavezu novih vlasnika da ih zadrže u istoj nameni, pa su te zgrade počele da se tretiraju kao objekti bez identiteta, kao puko sredstvo akumulacije kapitala. Činjenica jeste da su bioskopi takvog tipa globalno već od osamdesetih godina prošlog veka gubili na popularnosti u odnosu na nove multipleks bioskope sa nizom pratećih sadržaja (koji su kod nas novina), i da je teško naći način za njihovu ekonomski rentabilnost, ali to ne znači da ih treba otpisati i da im se ne može naći neka druga namena koja bi bila u skladu sa istorijom njihovih programa. Upravo na to ukazuju javni gestovi grupe aktivista koji vraćaju te bioskope u polje rasprave.
Foto dokumenti Srđana Veljovića nastali su na samom kraju višedecenijskog rada bioskopa Partizan, krajem leta i početkom jeseni 2005, i to u vreme kada je u njemu, u okviru Belefa, izvođen kontekst-specifični pozorišni eksperiment rediteljke Ane Miljanić, u tradiciji ne-dramskog teatra, ukazujući na potencijale takvih prostora za alternativne forme delovanja u polju kulture. Jedini oficijelni porno bioskop u gradu, koji je u neka prethodna vremena bio fokusiran na kung fu filmove, tih je dana ustupio je prostor za dva rada u pozorišnom mediju, kao i instalaciju tri likovna umetnika, jedan interaktivni performans koji je koristio sredstva televizijskih i internet direktnih prenosa i jedan dokumentaristički video na temu pornografije. Nakon toga, bioskop je prosto vraćen svojoj prethodnoj nameni, da bi dve godine kasnije je i bio prodat, ugašen i zaključan. U radu Srđana Veljovića predstavljeni su najkarakterističniji detalji enterijera i atmosfera prostora koju je Ana Miljanić u svom radu dobro iskoristila.
Film Vuka Savića nastao je sedam godina kasnije, u produkciji Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad, i prikazao je stanje nakon privatizacije. Nekadašnji bioskop u to vreme već igra ulogu prostora u koji su se slili tokovi ulične prodaje garderobe i druge robe široke potrošnje. To nije šoping centar, već sirotinjski bazar pod krovom bioskopa, u kome sve izgleda kao sredinom devedesetih godina. Central, dakle, više nije bioskop, a ipak nije ni funkcionalni trgovinski objekat, već nešto što čeka pravu namenu, i deluje kao da se vrti u limbu stalne privremenosti, u kojoj se nalaženje adekvatne namene za njega stalno odlaže. Tu sliku upotpunjuje i životna priča nekadašnjeg kino operatera Beograd filma, koju iznosi u ambijentu nekadašnje projekcione kabine bioskopa, u koju je snimateljsku ekipu uveo u svojoj aktuelnoj funkciji radnika obezbeđenja, na osnovu koje je koristi u lične potrebe.
