Veći, luđi, lepši, prljaviji i poročniji! Dvanaest miliona ljudi u haosu betona i čelika, talasa mirisa i smradova, čistog spirita i osmeha Tajlanđana, potrošačke histerije i mnogostranog hedonizma... Bangkok daje ali i uzima energiju... i potrebno je vreme za privikavanje na njegove suprotnosti.
Po izlasku s aerodroma udara nesnosna vrelina i vlaga, a centar je udaljen pola sata vožnje taksijem. Kvart kod ulice Khao San Road pun je hostela, backpackera, tezgi sa garderobom, centara za masažu, štandova s hranom... Sve bruji i pakleno je vruće! Umorni i lepljivi od teške klime, guramo se po ulici sa rekama raznih freakova; neuračunljivi vozači tuk-tuka vuku za rukav, presreću nas makroi i prodavci najbespotrebnijih predmeta...
U egzotičnoj bašti sa baldahinima tražimo thai masažu. Pregaženi, izgnječeni, razvučenih udova i iskrckanih pršljenova, izlazimo sa osmehom na licu. Agresivno-senzualne Tajlanđanke vole nas najviše na svetu! Potom, na ležaljkama na ulici, grubi palčevi bodu akupresurne tačke na stopalima i brišu posledice dugog i napornog leta i jet laga.
Vremenski i kulturni šok je toliki da smo za akciju sposobni tek sutradan.
Do najstarijeg hrama Wat Arun, Hrama Zore, vozi havarisani brodić, preko sive reke Chao Praya. Dečko u trku panično viče da smesta uđemo, dok druga dvojica drže konopce! Pod se trese od sulude brzine, stajemo na doku uz pocepane gume kamiona! Među redovima nebodera nazire se fascinantna građevina, a u dvorište se ulazi pokrivenih ramena i kolena.
Na fasadi centralne kaskadne kule prepliću se šareni reljefi bilja i ljudskih figura, a do prvog platoa vode zastrašujuće uske stepenice. Sa vrhova manjih tornjeva, simetrično postavljenih u pravougaonik, bljeskaju i sviraju sjajni zvončići... Na drugoj strani reke je Wat Pho, hram u kome leži kolosalni zlatni Buda. U dvorištu punom cvetnih tornjeva pastelnih boja, kamenih fontana i statua-čuvara, sijaju zlatno-crveni krovovi kućica. U neverovatnoj tišini, svet je stao. S poda hrama skupljamo karmički duh bosim stopalima, dok se pored nas moli monaški red u narandžastim odorama.
Lokalna hrana prodaje se na, naizgled, prljavim uličnim štandovima, ispred kojih je uvek gužva. Perverzni ukus kokosove čorbe sa zelenim karijem i limunovom travom, pa lepljivog manga sa pirinčem, zbunjuju čula i insprišu na još.
Dolazak ostatka ekipe proslavljamo u ulici Khao San Road! U haosu prolaznika, tezgi i barova, neonska svetla šljašte kao u Budvi, smenjuju se živi bendovi i MTV hitovi, a pijane Engleskinje valjaju debele butine po štrokavom asfaltu. Zbog koktela koji se piju iz kofica i zbog piva Chang, sutradan, u istoj ulici, s mukom se cenkamo za thai krpe... Među babama koje prodaju drvene žabe koje krekeću, među redovima srebra, laundryjima, dragstorima 7 11, bizarnim fish massage sa sloganom - "Feed our fish with your dead skin!"
by Gorana Romčević
